VRSTE VATROGASNIH VOZILA I NJIHOVE EKSPLOATACIONE KARAKTERISTIKE
PODELA VATROGASNIH VOZILA
Prema svojoj funkciji, vatrogasna vozila su motorna vozila specijalno oblikovana za vatrogasne
intervencije. U toj svojoj nameni ona su napravljena za prevoz interventne ekipe i tehničke opreme, a
raspolažu i sa uređajima i sredstvima za gašenje požara.
Specijalna vatrogasna vozila su namenjena, da služe vatrogascima i u drugim operacijama pri
gašenju požara.
Osnove projektovanja vatrogasnog vozila sastoje se u određivanju njegovih osnovnih tehničkih
parametara. Ovi parametri se odnose na sve elemente vozila, od izbora šasije, do komponovanja
nadgradnje, i protivpožarne opreme.
U našoj zemlji se standardom utvrđuje klasifikacija drumskih vozila koja se koriste u
vatrogastvu. Prema ovom standardu vatrogasna vozila su definisana kao drumska motorna i priključna
vozila građena specijalno za intervencije gašenja i zaštite od požara kao i opremljena tako da se mogu
koristiti za: prijem i prevoz posade sredstava i opreme za gašenje požara i ostalih intervencijskih
sredstava.
Prema ovom standardu vatrogasna vozila se svrstavaju u sledeće grupe:
•
vozila za gašenje požara,
•
vozila za spasavanje sa visina,
•
vozila za tehničke intervencije,
•
ostala vozila.
Vozila za gašenje požara - prvenstveno se koriste za gašenje, crpljenje i dopremu vode i za
pružanje tehničke pomoći. Ova vozila svrstavaju se u sledeće grupe:
•
vozila za gašenje požara sa prenosnom pumpom,
•
vozila za gašenje požara sa ugrađenom pumpom i rezervoarom,
•
vozila za gašenje požara prahom,
•
kombinovana vozila za gašenje požara.
Vozila za spasavanje sa visina - prvenstveno se primenjuju za spasavanje ljudi iz kritičnih
situacija, kao i za gašenje požara i pružanje tehničke pomoći. Ova vozila se svrstavaju u sledeće grupe:
•
vozila okretne lestve sa i bez korpe,
•
vozila zglobne platforme sa korpom,
•
vozila -teleskopske platforme sa korpom.
Vozila za tehničke intervencije - su namenjena za intervencije na objektima i u prostoru i
opremljena su odgovarajućim sredstvima i opremom. Ova vozila svrstavaju se u sledeće grupe:
•
vozila za tehničke intervencije bez krana,
•
vozila za tehničke intervencije sa kranom.
Ostala vozila - su vozila za posebne namene u vatrogastvu i i opremljena su specijalnom
opremom. Ova vozila svrstavaju se u sledeće grupe:
•
komandna vozila,
•
vatrogasne prikolice,
•
vatrogasne prikolične lestve,
•
vozila za prevoz creva,
•
mobilne dizalice,
•
vozila za prevoz vode,
•
vozila za prevoz vode i gašenje,
•
vozila za gašenje šumskih požara.
1
Tehničkim normama-standardima obuhvaćeni su opšti i posebni tehnički uslovi koje vatrogasna vozila
moraju ispunjavati.
Opšti tehnički uslovi donose se za sve vrste vatrogasnih vozila (JUS M.N7.011 ) , dok posebni važe za
pojedinačne vrste.
Na osnovu klasifikacije i standarda definišu se vozila po sredstvu za gašenje kapacitetu, broju
vatrogasaca, taktičko-tehničkim osobinama i dodatnoj opremi. U tom smislu klasifikacija vatrogasnih
vozila po tehničkom nivou obuhvata sledeće karakteristike:
broj pogonskih osovina, snagu motora, brzinu, nosivost, prohodnost i manevarske sposobnosti vozila,
sistem upravljanja i identifikacije, uslove eksploatacije, održavanja, stepen opremljenosti i estetske
kriterijume (spoljna kontura, racionalnost, dizajn).
Vatrogasna vozila za gašenje vodom i penom
Opšte o vozilima za vodu i penu
Za vatrogasna vozila za gašenje vodom važe opšti tehnički propisi i zahtevi kao i za druga vatrogasna i
specijalna vozila. Tehnički propisi i standardi predviđaju širok asortiman vatrogasnih vozila u zavisnosti
od funkcije koju dotično vozilo izvršava. Prema svojoj osnovnoj nameni, vatrogasno vozilo služi za
gašenje požara i prevoz vatrogasaca i vatrogasno-tehničke opreme, kao i sredstava za gašenje.
Zavisno od toga kojoj se funkciji daje prioritet, vatrogasna vozila dele se na:
- Vatrogasna vozila za vatrogasne grupe od 1 + 8 članova, vatrogasno-tehničku opreniu i centrifiigalne
punipe, bez cisterne;
- Dodatno se može nositi ili vući motorna pumpa ili motorna prikolica. Veličina pumpe je 800 lit/min ili
1600 lit/min;
- Vatrogasna vozila sa cisternom (800-1600 lit), ugrađenom centrifugalnoim pumpom i prevoz
vatrogasne grupe;
- Vatrogasna vozila sa većom cisternom (2400-2800 lit) sa manjom posadom, ugrađenom
centrifugalnom pumpom i opremljeno specialnom opremom.
Vatrogasna vozila prema ovoj podeli mogu se svrstati u dve osnovne grupe: vozila koja imaju grupu
vatrogasaca smatraju se za samostalnu taktičku jedinicu, dok vozila koja imaju manji broj vatrogasaca
nisu samostalne taktičke jedinice. Vozila mogu biti i različite veličine, u zavisnosti od šasije i motora.
Ovo određuje i veličinu pumpi. Vozila za gašenje vodom, po pravilu, mogu raditi i sa penom. U tom cilju
ona imaju ugrađenu predmešalicu za stvaranje smeše. Iako ovakva alternativa postoji, ipak se vozilo
može razvrstati prema osnovnom sredstvu za gašenje. Tako ce vozila za gašenje vazdušnom penom i
vodom, koja imaju bacač pene (danas nepostoje dve odvojene cevi, jedna za vodu i druga za penu),
pripadati grupi vozila za gašenje penom. Naš razvoj vatrogasnih vozila uslovio je određene - tipove
vozila, pa i određene nazive za vatrogasna vozila. Po pravilu, sva vozila, bez obzira na veličinu i osnovi
zadatak da prevoze vatrogasce, sa opremom, sa ugrađenom centrifugalnom pumpom bez i sa cisternom,
nazivaju se navalna vozila. Međutim, vozila koja imaju manji broj vatrogasaca, veću cisternu i specijalnu
opremu nazivaju se - kombinovanim vozilima, i njih je danas najviše u upotrebi.Kao posebna vatrogasna
vozila koriste se prateće vatrogasne autocisterne. Njihov osnovni zadatak je dopremanje većih količina
vode (5000-8000 lit). Takva vozila obično imaju ugrađenu centrifugalnu pumpu i najneophodniju
vatrogasnu opremu (na taj način su i dobila izvesnu samostalnost u radu). Grupi vatrogasih vozila
pripadaju još i komandno vatrogasno vozilo, vozilo za prenos motorne pumpe, grupe vatrogasaca i
vatrogasno-tehničke opreme.
2
Pumpa je dvostepena, sa karakteristikama: Q = 1600 lit/min H = 80 m, pri usisnoj visini od 1,5 m
maksimalna visina usisavanja je 7,5 m. Usisna pumpa je na osovini pumpe i sa njom čini jednu celinu.
Međumešalica je injektorskog tipa i protok vode određuje količinu ekstrakta. Međumešalica ima regulator
za regulisanje procenta ekstrakta. Vitlo za brzo gašenje ima gumeno crevo, dužine 25 m, sa mlaznicama.
Spremnjaci se nalaze sa obe strane vozila i služe za smeštaj vatrogasno-tehničke opreme, i imaju i ventile
za brzo gašenje, usisna i potisna creva. Zadnji dvokrilni spremnjak zatvara prostor za komandovanje
radom pumpe i gašenja. Na krovu vozila su postolja za letve rastegače.
Signalno-rasvetni uređaji.
Pored obaveznih signalno-rasvetnih uređaja, koje mora imati svako vozilo u javnom saobraćaju,
kombinovano vozilo ima još sledeće: vatrogasnu sirenu, rotaciono svetlo, poziciono svetlo, zglobne
reflektore za noćni rad, reflektor za kretanje unazad, i svetla u spremnjacima.
Vatrogasna oprema obuhvata onu opremu koja je neophodna za rad vozila. Veći asortiman opreme se
posebno naručuje, i ugovara po želji. Uz vozilo se isporučuje sledeća vatrogasna oprema: usisna creva
110 mm, dužine 1,6 m - 6 komada, obična mlaznica, usisna korpa 110 mm, hidrantski nastavak sa
ključem, gumeno crevo na vitlu sa mlaznicom dužine 25 m, potisna creva 52 mm, 15 m dužine - 4
komada, i mesingani ključevi za spojke.
Dodatnu opremu treba da sačinjavaju: dva aparata ,,S6", zaštitna oprema za toplotu, sanitetska oprema,
tehnički alat, lanci za sneg (zimi), i uže za vuču. Snabdevanje vodom vozila pri gašenju može se vršiti na
sledeće načine: iz sopstvenog rezervoara, iz hidrantske mreže priključivanjem na rezervoar, i crpljenjem
vode iz izvora pomoću centrifugalne pumpe.
Puštanje pumpe u rad vrši se u kabini vozila, prethodnim uključivanjem pomoćnog menjača motora.
Vozilo ima vakum-pumpu koja se stalno okreće, tako da nije potrebno uključivati vakum-pumpu.
Posle postavljanja usisnih creva i usisne korpe, kao i otvaranja usisne korpe pojačava se rad motora.
Gašenje se vrši vodom i penom preko potisnih izlaza i preko ventila za brzo gašenje. Pri tome treba voditi
računa o kapacitetu i pritisku pumpe, položaju vatrogasaca i dužini potisnih creva i usisne visine. Sve ovo
imaće uticaja na kapacitet i pritisak koji se može dobiti na izlaznom mlazu. Ukoliko se voda ne usisava,
već imamo doticanje i izvestan pritisak na ulazu u pumpu, onda se taj pritisak sabira sa pritiskom pumpe.
Najčešće se primenjuje 5% mešanja ekstrakta, koje se može regulisati na međumešalici. Rad sa uređajima
za gašenje, posle puštanja pumpe u rad, započinje se otvaranjem odgovarajućih ventila i podešavanjima
za optimalan rad. Položaji ventila i instalacija, kao i postupak rada mogu se nešto razlikovati kod
pojedinih vozila i konstruktivnih rešenja.
TEHNIČKI PODACI ZA KOMBINOVANO VATROGASNO VOZILO
4
Ostala vatrogasna vozila za vodu i penu
Navalno vatrogasno vozilo
Prema klasifikaciji i nameni, navalno vatrogasno-vozilo prevozi kompletnu vatrogasnu jedinicu sa
potrebnom vatrogasnom opremom. Ono je opremljeno sa vatrogasnom pumpom i signalno-rasvetnim
uređajima. S obzirom na broj članova, ovo vozilo je potpuno samostalna taktička jedinica. Od veličine
šasije zavisi i veličina vozila (malo, srednje i veliko). Mala vozila ne mogu imati rezervoar za vodu, dok
srednja mogu imati manji rezervoar.
Slika 2. Vatrogasno vozilo za vazdušnu penu
Velika navalna vozila, u zavisnosti od veličine šasije, mogu imati rezervoar, ali ipak manji od
kombinovanih vozila.Veličina pumpe je Q= 800-1600 lit/min i H= 80 m, u zavisnosti od snage motora, a
pogon dobija od motora preko pomoćnog menjača, multiplikatora i kardanskog ventila.
Prateća vatrogasna autocisterna
Prateća autocisterna je namenjena za dopremanje veće količine vode pri gašenju. Zato ona ima, pored
rezervoara zapremine 8000 lit, svoju sopstvenu centrifugalnu pumpu kapaciteta Q = 1600 lit/min i
pritiska H = 80 m. Pogonsku energiju pumpa dobija od motora preko pomoćnog menjača, multiplikatora i
kardanskog vratila. Najnoviji tipovi pratećih autocisterni raspolažu najnužnijom vatrogasnom opremom,
tako da su u mogućnosti i same da vrše gašenje. One isto tako imaju najnužnije svetlosno-signalne
uređaje, koje imaju ostala vatrogasna vozila.
Vatrogasna vozila za gašenje vazdušnom penom
Namena i princip rada
Vatrogasno vozilo za vazdušnu penu, kao sredstva za gašenje, koristi vodu i penu. Prema tome, ono služi
za gašenje požara klase A (čvrstih materija) i klase B (zapaljivih tečnosti). Taktičke mogućnosti vozila su
takve da može svojim mlazom vode ili pene, kao i prekidanjem mlaza veoma efikasno gasiti požare u
prostoru, a ne samo na tlu. Ovo omogućava bacač mlaza, koji baca penu na požar. Pena se lepi, prianja uz
predmete i ima svoju tečljivost. Ako se gasi požar zapaljive tečnosti pena pliva i pokriva zapaljenu
površinu.
Ovo vozilo, pored primene na svim požarima klase A i B, često se koristi i u sadejstvu sa vozilom za prah.
Dok vozilo za prah eliminiše plamen, mlaz pene pokriva objekat koji gori i hladi ga. Ovo je naročito
došlo do izražaja u požarima aviona, hemijskih fabrika, itd. Vozilo može, priključenjem na stabilnu
instalaciju za vazdušnu penu, vršiti gašenje nadzemnih rezervoara goriva, ukoliko domet bacača to
onemogućava, odnosno gašenje bazena. Princip rada sa vazdušnom penom vozila sa usisnim mešačem je
sledeći:
Voda iz rezervoara dolazi u centrifugalnu pumpu. Kada uđe u usisni mešač (pred pumpom), u suženi deo,
voda će dejstvom injektora stvoriti potpritisak, i na taj način usisavati ekstrakt za penu koji dolazi iz
rezervoara za ekstrakt. Količina protočne vode i stvoreni potpritisak usloviće količinu ekstrakta koji se
5
