Vozni park i rad voznog parka

1

VOZNI PARK I RAD VOZNOG PARKA 

Izvod iz knjige: 

Topen

č

arevi

ć

 Ljubomir, 

Organizacija i tehnologija drumskog transporta

, 

Gra

đ

evinska knjiga, Beograd,1987. 

5.

VOZNI PARK ............................................................................................................................. 2

5.1

Definicija voznog parka ..................................................................................................... 2

5.2

Sastav voznog parka......................................................................................................... 2

5.3

Inventarski vozni park........................................................................................................ 3

6.

RAD VOZNOG PARKA ............................................................................................................. 5

6.1

TRANSPORTNI PROCES I ELEMENTI TRANSPORTNOG PROCESA ......................... 5

6.2

ELEMENTI RADA VOZNOG PARKA................................................................................ 6

6.3

TEHNOLOŠKO-EKSPLOATACIONI POKAZATELJI RADA VOZILA ............................... 6

6.4

IZMERITELJI I KOEFICIJENTI ISKORIŠ

Ć

ENJA PRE

Đ

ENOG PUTA............................ 24

6.5

BRZINE KRETANJA VOZILA.......................................................................................... 30

6.6

IZMERITELJI ISKORIŠ

Ć

ENJA KORISNE NOSIVOSTI VOZILA.................................... 35

7.

PROIZVODNOST TERETNOG VOZILA ................................................................................. 44

2

5. VOZNI 

PARK 

5.1 

Definicija voznog parka 

Pod pojmom vozni park podrazumeva se skup svih transportnih sredstava autotransportne 
organizacije (autobusi, zglobni autobusi, teretna motorna vozila, teglja

č

i, prikolice i poluprikolice). 

Vozni park može biti formiran po organizacionim i teritorijalnim potrebama. 

Organizacioni vozni park se može formirati za delatnosti javnog prevoza ili za delatnosti prevoza 
za sopstvene potrebe.  

Formiranje voznih parkova po teritorijalnim potrebama podrazumeva sve navedene oblike 
organizacionog voznog parka ali sa ograni

č

enim teritorijalnim dejstvom, odnosno zadatkom 

podmirenja transportnih potreba posmatrane teritorijalne oblasti. 

5.2 

Sastav voznog parka 

Vozni park drumskih transportnih sredstava sastoji se od drumskih i priklju

č

nih vozila 

č

ije su 

eksploataciono-tehni

č

ke karakteristike razli

č

ite i tehni

č

ko stanje nejednako. Pod eksploataciono-

tehni

č

kim karakteristikama podrazumevaju se gabaritne dimenzije vozila – dužina, širina, visina, 

razmak osovina, razmak to

č

kova, dužina prednjeg i zadnjeg prepusta, polupre

č

nici podužne i 

popre

č

ne prolaznosti, radijus okretanja, dinami

č

ka svojstva vozila, masa praznog vozila, 

ekonomi

č

nost pogona, pogodnost za tehni

č

ko održavanje, kapacitet vozila – korisna nosivost, 

specifi

č

na površinska i zapreminska nosivost u t/m

2

 itd.  

Ukoliko je vozni park sastavljen od vozila iste marke i tipa onda je to homogen vozni park. Sastav 
voznog parka po pravilu je retko homogen. Vozni park naj

č

eš

ć

e je heterogene strukture tj., 

sastavljen je od vozila razli

č

itih marka i tipova, kategorije korisnih nosivosti su razli

č

ite pa su i 

tehni

č

ko-eksploatacione karakteristike razli

č

ite. 

Visoku efikasnost pri radu voznog parka najlakše je ostvariti sa homogenim voznim parkom, kod 
kojeg je tehni

č

ko održavanje vozila lakše i racionalnije. Radi toga, kod formiranja voznih parkova 

potrebno je težiti "tipizaciji" vozila ili bar broj marka i tipova vozila zastupljenih u voznom parku 
svesti na minimum. 

Pri organizovanju eksploatacije vozila, radi stvaranja uslova za upore

đ

ivanje rada vozila u voznom 

parku, potrebno je izvršiti podelu na grupe vozila koje imaju iste tehni

č

ko-eksploatacione 

karakteristike i 

č

ije je stanje približno jednako. Vozila se po pravilu svrstavaju u grupe u funkciji 

marke i tipa vozila, godine proizvodnje, korisne nosivosti, namene tovarnog prostora (sandu

č

ari, 

cisterne, hladnja

č

e, teretna vozila sa ure

đ

ajima za samoistovar-kiperi itd; autobusi za me

đ

ugradski 

saobra

ć

aj, autobusi za prigradski saobra

ć

aj, autobusi za turisti

č

ke vožnje itd.) 

Vozila se svrstavaju u grupe i u zavisnost od uslova eksploatacije, kako bi se izmeritelji rada vozila 
mogli upore

đ

ivati. 

4

5.3.3  Eksploataciona podela tehni

č

ki ispravnog voznog parka 

Deo inventarskog voznog parka koji se nalazi u tehni

č

ki ispravnom za eksploataciju sposobnom 

stanju može u celosti biti na radu ili van rada, kao i delimi

č

no na radu, a delimi

č

no van rada. Uzroci 

usled kojih deo voznog parka ili 

č

itav vozni park sposoban za eksploataciju može biti van rada 

mogu biti razli

č

iti (nedostatak posla, režim rada voznog parka, viša sila, nedostatak voza

č

a). 

Ako se kod homogenog voznog parka sa 

A

r

 ozna

č

i broj vozila koja se nalaze na radu, a sa 

A

g

 broj 

tehni

č

ki ispravnih sposobnih vozila koja se nalaze van rada u garaži, onda 

ć

e eksploataciona 

podela dela voznog parka sposobnog za rad biti: 

g

r

s

A

A

A

+

=

Kod heterogenog voznog parka sastavljenog od 

n

 grupa vozila bi

ć

e: 

∑

∑

∑

+

=

=

n

n

n

g

r

s

s

i

i

i

A

A

A

A

1

1

1

gde je: 

∑

n

r

i

A

1

=

rn

r

r

A

A

A

+

+

+

...

2

1

  –  skup broja vozila na radu po grupama vozila 

∑

n

g

i

A

1

=

gn

g

g

A

A

A

+

+

+

...

2

1

 –  skup broja sposobnih vozila po grupama vozila 

5.3.4 Eksploataciono 

– 

tehni

č

ka podela inventarskog voznog parka 

Zamenom izraza za eksploatacionu podelu tehni

č

ki ispravnog dela inventarskog voznog parka u 

izraz za podelu inventarskog voznog parka prema tehni

č

kom stanju dobi

ć

e se izraz za 

eksploataciono – tehni

č

ku podelu inventarskog voznog parka. 

Za homogen vozni park bi

ć

e: 

n

g

r

i

A

A

A

A

+

+

=

Za vozni park heterogenog sastava bi

ć

e: 

∑

∑

∑

∑

+

+

=

=

n

n

n

g

n

r

n

i

i

i

i

i

i

A

A

A

A

A

1

1

1

1

Uspešno organizovanje eksploatacije vozila u inventarskom voznom parku podrazumeva što je 
mogu

ć

e ve

ć

i broj vozila na radu 

A

r

 i što manji broj ispravnih vozila van rada i neispravnih vozila. 

5

6. 

RAD VOZNOG PARKA 

6.1 TRANSPORTNI 

PROCES 

I ELEMENTI TRANSPORTNOG 

PROCESA 

Transportni proces predstavlja proces premeštanja – prevoženja putnika i robe i uklju

č

uje sve 

pripremne i završne operacije: pripremu robe, prijem, utovar, prevoz, istovar i predaju robe, 
odnosno ukrcavanje, prevoz i iskrcavanje putnika. Transportni proces obuhvata i upu

ć

ivanje vozila 

na mesto utovara robe – ukrcavanje putnika. 

6.1.1  Ciklus transportnog procesa 

Potpuni ciklus transportnog procesa obuhvata: 

−

 upu

ć

ivanje vozila na mesto utovara robe – ukrcavanje putnika 

−

  prijem i utovar roba – ukrcavanje putnika 

−

  prevoz robe – putnika 

−

  istovar i predaja robe – iskrcavanje putnika. 

6.1.2 Prosta 

vožnja 

Prosta vožnja obuhvata potpun ciklus transportnog procesa i sastoji se iz utovara robe (ukrcavanja 
putnika), prevoza robe (putnika), istovara robe (iskrcavanja putnika) i dolaska vozila na slede

ć

e 

mesto utovara robe (ukrcavanja putnika). 

6.1.3 Složena 

vožnja 

Složena vožnja je transportni proces sastavljen od potpunih i nepotpunih ciklusa transportnog 
procesa pri 

č

emu se transportno sredstvo – vozilo u toku izvršenja transporta kre

ć

e od po

č

etne 

ta

č

ke vožnje ka krajnjoj sa usputnim stajanjima radi utovara – istovara tereta, odnosno ukrcavanja 

– iskrcavanja putnika. 

6.1.4 Obrt 

Pod obrtom se podrazumeva transportni proces koji se sastoji iz jedne ili nekoliko vožnji sa 
povratkom prevoznog sredstva – vozila u prvobitnu polaznu ta

č

ku. 

6.1.5 Prevozni 

put 

Pojam prevoznog puta definiše odabrani i voza

č

u propisani pravac kretanja vozila pri izvršenju 

prevoza izme

đ

u dva mesta. Definisanje pravca kretanja vozila neophodno je kada su te dve ta

č

ke 

spojene sa dva ili više putna pravca i tada prevozni put obavezno propisuje dispe

č

erska služba i 

unosi u putni nalog vozila. 

7

3) Izmeritelje iskoriš

ć

enja kapaciteta vozila i prevozne sposobnosti voznog parka. 

4)  Izmeritelje uslova pri izvršenju transportnih procesa. 

5)  Rezultativne izmeritelje rada vozila i voznog parka. 

Sagledavanje svih izmeritelja i pokazatelja omogu

ć

ava ocenu organizovanosti i intenziteta 

koriš

ć

enja raspoloživih kapaciteta voznog parka i to: 

a) 

Pod izmeriteljima i koeficijentima vremenskog balansiranja podrazumevaju se pokazatelji 
vremenskog bilansiranja auto dana voznog parka i to: koeficijent tehni

č

ke ispravnosti 

α

t

, 

koeficijent iskoriš

ć

enja tehni

č

ki ispravnog – sposobnog za rad voznog parka 

α

'

, 

koeficijent iskoriš

ć

enja voznog parka 

α

, zatim pokazatelji i koeficijenti vremenskog 

balansiranja auto – 

č

asova rada, auto – 

č

asova vožnje 

AHw

, auto – 

č

asova dangube 

AHd

, koeficijent iskoriš

ć

enja vremena u toku 24 

č

asa 

ρ

 i koeficijenta iskoriš

ć

enja radnog 

vremena 

δ

. 

b) 

Pod izmeriteljima i koeficijentima bilansiranja pre

đ

enog puta podrazumevaju se: ukupan 

pre

đ

eni put 

AK

, pre

đ

eni put sa teretom – putnicima 

AKt

, pre

đ

eni put bez tereta – putnika 

AKp

, i nulti pre

đ

eni kilometri 

AKn

. Koeficijenti bilansiranja pre

đ

enog puta su: koeficijent 

iskoriš

ć

enja pre

đ

enog puta 

β

 i koeficijent nultog pre

đ

enog puta 

ω

. 

c) Pod 

izmeriteljima 

iskoriš

ć

enja kapaciteta – korisne nosivosti podrazumeva se koeficijent 

stati

č

kog iskoriš

ć

enja korisne nosivosti 

γ

 i koeficijent dinami

č

kog iskoriš

ć

enja korisne 

nosivosti 

ε

. 

d) 

U izmeritelje uslova pri izvršenju transportnog procesa spadaju: srednja saobra

ć

ajna 

brzina 

Vs

, prevozna ili transportna brzina 

Vp

, brzina obrta 

Vo

, i eksploataciona brzina 

Ve

. 

Pored brzina u ovu grupu izmeritelja spadaju i: srednja dužina jedne vožnje sa teretom 

Kst

λ

, srednje rastojanje prevoza jedne tone tereta 

Kst1

, srednje rastojanje prevoza 

jednog putnika 

Ksp1

, broj vožnji sa teretom 

Az

λ

, koeficijent izmene putnika 

η

sm

,srednja 

dnevna kilometraža 

Ksd

, vreme trajanja utovara i istovara 

tui

, kao i vreme trajanja 

ukrcavanja – iskrcavanja putnika. 

e) 

Rezultativni izmeritelji rada vozila i voznog parka obuhvataju: ostvareni transportni rad U, 
ostvareni obim prevoza Q, kao i proizvodnost vozila W’

U

, W’

Q

, W

U

 i W

Q

. 

Pogodna metodologija omogu

ć

ava izu

č

avanje dejstva izmeritelja eksploatacije na proizvodnost i 

iznalaženje odgovaraju

ć

ih organizaciono – tehnoloških mera za pove

ć

anje proizvodnosti vozila i 

sniženje cene transporta. 

6.3.1  Vremenski bilans voznog parka u danima – auto dani 

Svaka jedinica voznog parka koja se vodi u inventaru autotransportne organizacije (autobus, 
teretno vozilo, teglja

č

, prikolica, poluprikolica) nalazi se u voznom parku u posmatranom 

vremenskom periodu 

Di

 dana (kalendarski dani) od kojih, shodno tehni

č

koj podeli inventarskog 

voznog parka može biti 

Ds

 dana u tehni

č

ki ispravnom stanju, sposobnom za eksploataciju i 

Dn

dana u tehni

č

ki neispravnom, nesposobnom stanju vozila za eksploataciju: 

Dn

Ds

Di

+

=

Sa stanovišta racionalnog iskoriš

ć

enja raspoloživog vremenskog fonda od 

Di

 dana, kod tehni

č

ke 

podele inventarskog fonda dana jednog vozila potrebno je tako organizovati službu održavanja i 
opravki vozila da: 

0

→

Dn

 odnosno da 

Ds

Di

≅

Za kalendarsko vreme, u kome se nalazi u tehni

č

ki ispravnom stanju 

Ds

 dana, jedinica voznog 

parka shodno eksploatacionoj podeli inventarskog voznog parka može provesti 

Dr

 dana u 

eksploataciji, tj. na radu i 

Dg

 dana u tehni

č

ki neispravnom stanju ili van rada, tj. u garaži: 

Dg

Dr

Ds

+

=