1
UVOD
Opcije su izrasle od instrumenta koji su služili kao instrument osiguranja u instrumentu
špekulacije. U današnjem modernom svetu opcije, iako derivatni instrument, postale su
standardni instrumenti investiranja. Dakle, opcije spadaju u derivate, odnosno izvedene hartije
od vrednosti (HOV). Nazivaju se izvedenim HOV, pošto se kreiraju na neku drugu osnovnu aktivu,
kao npr. robu, druge HOV, devize, kamatne stope ili tržišne indekse.
Pojam opcije se spominje još od vremena Feničana, a i danas predstavlja jednu od najvažnijih
finansijskih izvedenica. Govorićemo o nekim osnovnim karakteristikama opcija, da bi vas što bolje
uputili u deo materije koji se obrađuje u ovom radu.
Objasnićemo šta kupci / prodavci ostvaruju opcijom, koji su to bitni elementi koje gotovo svaka
opcija sadrži. Neizostavni deo uvoda u ovu materiju je podela opcija na put (omogućava pravo
prodaje) i call (omogućava pravo kupovine), američke i evropske...
U delu pod naslovom ''Vrednovanje opcija'', nama i najvažnijem delu, fokusirali smo se i pobliže
prezentovali šest osnovnih faktora koji utiču na formiranje cene opcije.
U okviru stvarne i vremenske vrednosti opcija, kao dva glavna dela opcione premije, izložili smo
detaljnije definicije i objašnjenja vrednovanja opcija. U nastavku rada, detaljnije su objašnjeni
modeli vrednovanja opcija, binomni i Black-Scholesov model, koji predstavlja jedan od
najznačajnijih dostignuća u teoriji finansija u protekle tri decenije.
2
1.
POJAM, OSNOVNE KARAKTERISTIKE I VRSTE OPCIJA
1.1. Pojam opcija
Mnoge hartije od vrednosti sadrže ugrađene opcije, koje utiču i na njihove vrednosti i na njihove
karakteristike u pogledu prinosa i rizika.
Pojam opcija u ekonomskoj istoriji je star koliko i ona sama. Još su feničanski trgovci, da bi
iskoristili mogućnost kupovine tereta prvih brodova koji stižu u luku, kupovali opcije, kako bi
dobili sadržaj koji je brod prevozio - drugim rečima sticali su pravo da budu prvi u redu. Ukoliko bi
sadržaj tereta bio nezadovoljavajući ili male vrednosti, trgovci ne bi iskoristili opciju. Opcije i
danas imaju slično značenje - nude iskorišćenje nekog prava, ali i mogućnost odustajanja od
njega.
1
Opcije (options)
, kao segment terminskog tržišta, predstavljaju standardizovane finansijske
ugovore, koji daju njihovim kupcima pravo, ali ne i obavezu, da kupuju ili prodaju hartije od
vrednosti (ili robu) po unapred utvrđenoj ceni, koja se naziva
izvršna cena
ili
cena realizacije
, u
određenom vremenskom periodu.
2
Vlasnik ili kupac opcije ne mora izvršiti opciju, može pustiti da
opcija istekne, a da je ne iskoristi. Što znači da vlasnik opcije nije obavezan izvršiti neku aktivnost,
već ima pravo izvršiti ugovor samo ako tako odluči. Za razliku od toga, prodavac opcije nema
nikakvo pravo izbora, on mora kupiti ili prodati finansijski instrument, ako vlasnik izvrši opciju.
Cena opcije koju je vlasnik ili kupac voljan platiti, naziva se
premija
ili
opciona cena.
Kupac, dakle, ostvaruje najbolji mogući scenario:
Ograničen gubitak (iznos premije),
Neograničen potencijalni dobitak.
1
www.ekonomist.co.yu
pregledano dana 28.05.2017., u 15h.
2
Frederic S. Mishkin, Stanley G. Eakins, 2005,
Finansijska tržišta i institucije
, IV izdanje, MATE, Zagreb, str. 132.
4
postane bezvredna. Vrednost So-X se naziva i intrinzična vrednost kol-opcije „u novcu“ zato što
predstavlja prihod koji se može ostvariti trenutnim izvršenjem opcije. Jednaka je nuli u slučaju
opcija „van novca“ ili „na novcu“.
Vremenska vrednost opcije
jeste razlika između stvarne cene
kol-opcije i intrinzične vrednosti. Ona označava razliku između cene opcije i vredosti koju bi
opcija imala kada bih se odmah izvršila. To je deo vrednosti opcije koji se može pripisati činjenici
da je ostalo još vremena do dospeća. Najveći deo vremenske vrednosti je vrsta „vrednosti
volatilnosti“. Dok god vlasnik odlučuje da li će se opcija realizovati, isplata ne može biti niža od
nule. Iako je kol-opcija vannovca, prodavaće se po ceni koja je viša od nule zato što postoji
mogućnost ostvarivanja profita ako cena akcije poraste, a pritom ne izlaže vlasnika riziku od
dodatnih gubitaka. Sa velikim povećanjem cene akcija, raste verovatnoća da će kol-opcija biti
izvršena do dospeća. U tom slučaju vrednost volatilnosti postaje minimalna, zato što je realizacija
skoro pa izvesna. Sa sve većim porastom cene akcija, vrednost opcije se približava „korigovanoj“
intrinzičnoj vrednosti, tj.ceni akcije koja je umanjena za sadašnju vrednost cene izvršenja. (So-
PV(X)). Primer: Znate da će opcija biti izvršena i da će akcija biti kupljena po ceni X-to je isto kao
da već posedujete akciju, ali vi niste platili tu akciju. Sadašnja vrednost vaše obaveze jeste sadašnja
vrednost neto isplate na kol-opciju = So-PV (X).
Obe opcije (kupovne i prodajne) podrazumevaju da je obaveza na strani prodavca (emitenta).
Stoga, kupac opcije mora platiti premiju koja, u slučaju neiskorišćenja opcije, predstavlja dobitak
emitenta. Visina premije se određuje pod uticajem dva faktora: osnovne cene same akcije i
očekivanja u kom će se smeru kretati tržište. Američke opcije se mogu realizovati u bilo kojem
trenutku do datuma dospeća, uključujući i taj datum. Evropske opcije se mogu realizovati samo na
dan dospeća.
Ova podela nije vezana za mesto trgovanja.
Postoje tzv.
egzotične
opcije
č
ija vrednost zavisi i od
prošlosti – od ranijih cena aktive. Navodimo nekoliko primera opštih opcija:
Keš-ili-ništa opcije
(
cash-or-nothing option) -
Ove opcije se mogu interpretirati kao
direktna opklada na cenu aktive.
Azijske opcije
(
Asian option
) imaju vrednost koja zavisi od aritmetičke,
geometrijske ili harmonijske sredine ranijih cena aktive.
Lookback opcije
, čija vrednost zavisi od maksimuma ili minimuma ranijih
cena aktive.
