[Type text]
ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ИЗ УРОШЕВЦА
са привременим седиштем у ЛЕПОСАВИЋУ
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: Експертизе саобраћајних незгода
ТЕМА: Временско-просторна анализа саобраћајне незгоде ( В-П анализа)
СТУДЕНТ: ПРОФЕСОР:
XXXXXXXXX XXXXXXXXXXXX
Бр. индекса: xxxxxx
Лепосавић, јануар 2020. године
Садржај
В-П анализа
2
1. Увод.........................................................................................................................
3
2. Преглед досадашњих приступа временско-просрорној анализи.....................
4
3. Елементи налаза и мишљења вештака од значаја за дефинисање примене временско-
просторнр анализе.....................................................................................................
6
3.1.
Време настанка саобраћајне незгоде...........................................................
6
3.2.
Локација настанка саобраћајне незгоде
................................................. 8
3.3.
Повреде и положај пешака у тренутку судара..................................................... 9
3.4.
Брзина, старост и пол пешака..................................................................... 10
3.5.
Оштећење возила и повреде пешака........................................................... 11
3.6.
Трагови саобраћајне незгоде.......................................................................
12
4.
Анализа могућности избегавања саобраћајне незгоде применом временског или
просторног критеријума .......................................................................................................13
Закључак....................................................................................................................... 18
Литература....................................................................................................................
19
В-П анализа
4
утврдити у којим ситуацијама је оправдана примена временског, а у којим примена
просторног критеријума могућности избегавања саобраћајне незгоде.
2. ПРЕГЛЕД ДОСАДАШЊИХ ПРИСТУПА ВРЕМЕНСКО-
ПРОСТОРНОЈ АНАЛИЗИ
Први графички приказ временско-просторне анализе саобраћајних незгода приказан је
1957. године у Приручнику за истражиоце саобраћајних незгода. Све до 1981. године,
садржај Налаза и мишљења вештака није био систематизован, односно није постојала
„једнообразност“ која би се огледала у поштовању процедуре, редоследа неопходних
анализа и избора метода прорачуна. Наиме, пре 1981. године вештаци су
самоиницијативно спроводили анализу саобраћајних незгода, при чему је постојање
временско-просторне анализе била реткост. Године 1983. сваки вештак је на својствен
начин вршио израду Налаза и мишљења вештака, при чему вештаци нису прихватали да се
у својим Налазима и мишљењима баве временско-просторном анализом.
Вештаци који су „прихватали“ да се у својим Налазима и мишљењима баве временско-
просторном анализом, односно да временско-просторна анализа буде саставни део
њиховог Налаза и мишљења, имали су свој „јединствен“ став, односно методологију за
израду временско-просторне анализе. Израда временско-просторне анализе на
„јединствени“ начин доводила је до ситуације да два вештака приликом израде Налаза и
мишљења за исти предмет, дођу до различитих закључака. Наиме, дешавало се да један
вештак утврди да је возач био у могућности да избегне незгоду, док би други вештак био
другачијег става, односно да возач није могао да избегне незгоде. Тако би према једном
вештаку, возач имао пропусте, док по другом вештаку на страни возача не би било
пропуста. Разлика у „третману“ два возача огледала би се у различито извршеној
временско- просторној анализи.
Схватање о временско-просторној анализи саобраћајне незгоде појединих вештака било
би:
Драгач који сматра да: „…Саобраћајни стручњак (вештак) треба да анализом испита
процес (ток и механизам) саобраћајне незгоде и утврди да ли су постојале техничке
могућности за спречавање саобраћајних незгода…“ (Драгач, 1984).
В-П анализа
5
Алексић који је изнео став: „…да се разјасни ток догађаја и утврди да ли је возач могао у
датој ситуацији пажљивом вожњом и адекватним реаговањем да избегне незгоду…“
(Алексић,1981.).
Ерманошки који наводи: „…временском и просторном анализом тока догађаја одређујемо
начин на који је настала незгода у појединим временским и просторним интервалима.
Овом анализом одређујемо безбедну брзину којом је потребно да се возило креће да не би
дошло до саобраћајне незгоде…“ (Ерманошки, 1981).
Иларионов који је истакао: „…Одређивање узајамног положаја учесника саобраћајне
незгоде у моменту настанка опасне ситуације…“ (Иларионов, 1979).
Крцовског који сматра да је задатак истраживања: „…најважнији део налаза што често код
многих вештака изостаје, је временска и просторна анализа тока незгоде…“ (Крцовски,
1981).
Катедра за безбедност саобраћаја описује: „…саставља временско-просторна анализа тока
незгоде у којој се обрађује и реконструише ток и динамика незгода са приказом положаја
учесника незгоде у карактеристичним фазама тока незгоде…“ (Катедра за безбедност
саобраћаја, 1981).
Вујанић у делу који се односи на временско-просторну анализу, сматра да: „…На основу
такве анализе вештак, ако има могућности, утврђује где се ко од учесника налазио у
односу на место судара, а у моменту настанка опасне ситуације. Имајући у виду тако
утврђене податке, вештак даље анализира могућности и околности под којима би незгода
могла бити избегнута…“ (Вујанић, 1984).
У радовима страних аутора, анализа могућности избегавања саобраћајне незгоде се углав-
ном своди на просторни „критеријум“, односно на кретање учесника саобраћајне незгоде у
систему „пут-време“.
Појам временско-просторне анализе, први пут, је дефинисан 1983. године: „..Временско-
просторна анализа је поступак за утврђивање релевантних временско-просторних
параметара за разјашњавање настанка и могућности избегавања саобраћајне незгоде…“
(Вујанић, 1983).
Након дефинисања појма временско-просторне анализе саобраћајних незгода, њен значај
и потребу у Налазу и мишљењу вештака разматрали су аутори, као што су Вујанић,
Липовац, Ротим, Драгач, Костић, Чарапић, Шотра, као и многи други аутори. Свако од
аутора је у указао на свој став и мишљење о значају садржаја Налаза и мишљења вештака,
и свако од аутора истиче значај временско-просторне анализе саобраћајне незгоде и дају
јој место у структури Налаза и мишљења вештака.
