УНИВЕРЗИТЕТ У БАЊОЈ ЛУЦИ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ
СТУДИЈСКИ ПРОГРАМ ПЕДАГОГИЈА
Дарко Боројевић, студент
ВРИЈЕДНОСНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ И АКТИВНОСТИ УЧЕНИКА ОСНОВНЕ
ШКОЛЕ У СЛОБОДНО ВРИЈЕМЕ
(завршни рад)
Ментор:
Бања Лука, новембар 2015. година проф. др Бране Микановић
УВОД
Вриједност је појам који је у свакодневној употреби и којим се жели исказати
квалитет нечега или некога. Стога констатујемо да свака личност, сваки ученик, свака
индивидуа преферира једну од различитих облика вриједности. Које би то вриједноси
биле у центру збивања? То би биле следеће вриједности: породичне вриједности,
традиционалне вриједности, „праве вриједности“… У педагошком смислу појам
вриједности исказује се на релацији вриједности – васпитање. Вриједност једног или више
ученика јесте поступак којим се омогућава да субјективно и објективно сагледа и да
развија и умножава своје персоналне (личне) способности.
У раду истичемо да су вриједности које индивидуа промовише повезане са личним
активностима у слободном времену. У научним педагошким круговима наилазимо на
изједначавање појма вриједности са значењем вриједносних оријентација. Међутим,
констатујемо да су појмови вриједности и вриједносне оријентације у педагошком
контексту повезане и који не могу имати синонимно значење. Суштинска разлика је та
која се исказује појмом оријентација.
Сваки ученик посједује вриједносну оријентацију која је поткрепљена сналажењем
у простору, а сналажење у простору подразумјева проналажење правог пута и путоказа у
савладавању животних искушења. Она омогућава ученику да сагледа позитивну, али и
негативну страну своје личности.
Слободно вријеме као вид времена којим појединац слободно располаже (изван
професионалних, породичних и друштвених обавеза), омогућава да сваки појединац у свој
живот и рад, па и слободно вријеме, уноси, развија и ствара одређене вриједности. Дакле,
између вриједносних оријентација и слободног времена постоји одређен међуутицај и
корелација. Сваки појединац својим вриједносним оријентацијама дјелује на властити
избор активности у слободном времену, али и активности слободног времена потврђују и
даље развијање властите вриједносне оријентације.
4
Избор активности у слободном времену не зависи само од личних могућности, већ
и од услова у којима појединац живи и ради. Саме вриједносне оријентације не утичу на
избор активности у слободном времену, већ имамо и других фактора као што су:
породица, вршњаци, школа и потребе.
Вриједносне оријентације мотивишу и подстичу ученике, оне усмјеравају њихово
понашање, па самим тим утичу и на активности које ће појединац користити у слободном
времену. У зависности од интересовања зависиће и активности којима ће се ученици
бавити. У данашњем савременом друштву, слободно вријеме, постаје све актуелније и
израженије подручје васпитно-образовног дјеловања. Оно представља нову димензију,
нови простор, нову могућност развоја човјека.
Ученик се може бавити већим бројем активности у слободном времену, али су те
активности хијерархијски распоређене тако да за једне можемо да кажемо да су
доминантније и важније, а за друге да су мање доминантне. У данашње вријеме ученици
треба да буду што више окренути и отворени према различитим активностима те да
развијају одређена знања, вјештине и способности.
Методологијом истраживања обухватили смо проблем и предмет истраживања,
циљ и задатке истраживања, хипотезе, варијабле, методе, технике и инструмент
истраживања, поступке за статистичку обраду података, популацију и узорак
истраживања, организацију и ток истраживања. Нашим истраживањем обухватили смо
ученике шестог и осмог разреда основне школе „Борислав Станковић“ у Бањој Луци.
5
које је цењено, пожељно или корисно“ (
Педагошки лексикон
, 1996, стр. 74). Из проучене
литературе долазимо до кључних одредница термина вриједности, а то су:
1) вриједност објекта за субјекта,
2) идеали (савршеност, потпуност, максималност)
3) систем увјерења (увјерење у себе, у људе и у свијет)
4) задовољавање људских потреба (потреба за самопревазилажењем, потреба за
сигурношћу...)
5) циљеви и тежње за стваралаштвом и корисним.
Вриједности, према схватањима Николе Рота (2008), могу служити и за упознавање
поједине личности (личне и социјалне вриједности). Вриједности које преферира
појединац повезане су са његовим активностима у слободном времену. Али и обрнуто,
врсте активности у слободном времену одражавају и вредности које преферира та
личност.
У литератури се често појам вриједности изједначава са значењем вриједносних
оријентација. Они аутори који не праве битнију разлику између наведених појмова указују
на сву сложеност динстинкција између та два појмова (Rot i Havelka, 1973). И поред тога,
вриједности и вриједносне оријентације у педагошком контексту су појмови који су
повезани, али су појмови који се не могу користити у синонимном значењу. Суштинску
разлику чини термин оријентација. Она се одређује као „сналажење у простору (...),
сналажење, умеће да се нађе пут, упућивање, упознавање, обавештавање“ (Вујаклија,
2004, стр. 622). Битна одредница овог термина је усмјеравање што чини суштину значења
појма вриједносна оријентација (усмјеравање личности према некоме или према нечему).
То опште значење уграђено је и у одређење вриједносних оријентација у педагогији, па се
оне дефинишу као „усмјереност појединца или групе ка активностима или циљевима који
имају сродне вриједносне карактеристике (...) Имају значајну интегративну улогу у
развоју личности и од њих зависи избор циљева којима ће нека особа тежити, а и
критеријума процјењивања неког постигнућа као успешног или неуспешног (
Педагошки
лексикон
, 1996, стр. 73).
7
