Светлана М. Дробњак
1
Вања M. Чоловић
ОШ ,, Бранко Радичевић“, Нови Београд
Вршњачка едукација и корелација у наставном контексту као модули
разумевања система глаголских облика
Сажетак
: У раду се анализирају модели часова са интердисциплинарним приступом
настави граматике. Наводе се могућности корелације наставе руског, енглеског, српског и
немачког (сродних и несродних језика). Дају се конкретни примери. Истичу се добре стране
овакве методе активне наставе, али и ограничења при њеној примени. Употреба драмских игара
и вршњачке едукације представља иновацију у усвајању новог градива, али и интерактивни
начин систематизације обрађених садржаја. Анализа исхода оваквих часова показује да се
вршњачким учењем решава проблем индивидуализације наставе и имплементирање
инклузивних програма. Учење постаје стваралачко и оријентисано на проблем. Циљ реферата је
да се оцени шта би се могло мењати у организацији наставе српског и страних језика – преко
примера на системима глаголских облика .
Кључне речи
: едукација, корелација, интердисциплинарност, инклузија
1
[email protected]
1.Увод
Кључне речи овог рада - едукација и корелација, чуварима изворног српског језика звуче
вештачки и претенциозно. С намером су у наслову наведене како би се показало да се у
школској пракси корелација и вршњачка едукација примењују. Према важећем наставном плану
и програму предлаже се предметно и међупредметно повезивање садржаја. После посете
школског надзорника, пре десетак година, захтев упућен нашој школи, односио се на појам
корелације. Био је то подстрек да интензивно размишљамо највише о међупредметној
корелацији. Међупредметна корелација или интердисциплинарност није ни импровизација, нити
помодарство. Она је позив на облик квалитетне и савремене наставе.
Када говоримо о међупредметној корелацији, најинтересантнији јесу часови које реализује
троје или четворо наставника. Интердисциплинарност представља тимску наставу. Међутим,
постоји неколико фаза кроз које се пролази у сваком колективу да би се од групе наставника на
једном часу, дошло до тима на пројекту. Пре приче о једном таквом пројекту, изнећемо нека
запажања о односу теорије и праксе у вези с корелацијом и вршњачким учењем. Повезујући
градиво више предмета уз разумевање, много се лакше учи и памти. Обично се говори и зна да
не желе сви ученици да учествују у раду. Поставља се питање на који начин се може превазићи
проблем. Вршњачка мотивација је значајна за наставнике и за ученике. Говорећи о раду у
основној школи, стручна литература препоручује пројекте које треба да реализују ученици
осмог разреда. У пракси ово може бити одличан пример за почетак, односно стварање и
ученичког, али и наставничког тима.
Како утицати на стварање квалитетног тима? Постављање јасно одређених правила, која се
дају ученицима и наставницима, чини темељ почетка заједничке и успешне комуникације.
Правила се односе на јасно одређење времена, бирање једноставне и ученицима већ познате
теме, области или начина рада, увођење интересантне и актуелне новине. До тима се, међутим,
не може доћи на првом заједничком часу. Експериментисање са различитим облицима и
начинима рада, јача ученичку жељу за оваквим часовима. Када дођете до такве ситуације,
створили сте тим.
2.Методичка оправданост интердсциплинарне наставе
Повезивање предмета претпоставља мотивацију и спремност и ученика наставника на
сарадњу. Корелативни приступ захтева довољно отворености, знања и поверења. Проблем јесу
времена у оквиру радне недеље, вођење педагошке документације и оцењивање. Како је
опремљеност наших школа углавном оскудна, често се као разлог одустајања наводи недостатак
учила и техничких средстава. Предлози за превазилажење препрека налазе се у постављању
јасних и отворено формулисаних правила. Самим тим сарадња са колегама јача. Континуирано
праћење ученика, организовање вршњачке помоћи, стручно усавршавање, али и креативност у
сваком смислу речи, чине да деца осете вредност оваквих часова. У недостатку пројектора, децу
нпр. можемо ангажовати да делове часа ураде путем паметних телефона.
Међупредметна корелација подразумева повезивање предмета због одређеног циља,
садржаја, пројекта. Не мора се тежити пројектној настави. После добро организованих часова са
различитим облицима рада, ученици несвесно стварају пројекте. Уочено је да ученици науче
практично сами појмове као што су библиографија, индекс, цитат, фусноте и правилно навођење
литературе (што је у досадашњој школској пракси примећено као проблем чак и факултетској
фази учења). Учење међупредметним повезивањем не подразумева само пуко усвајање знања.
Уче се садржаји и чињенице, методе и стратегије усвајања знања - како потражити информације,
организовати, планирати, обликовати, визуелизовати.
Међупредметно повезивање придоноси уклањању ученичког замора, смањује монотонију и
чини наставу занимљивијом. Проблем настаје ако се ово схвати искључиво као забава. Публика,
ради промоције оваквог часа, пожељна је. Али, треба одабрати ученике који ће нам послужити
за даљи рад јер превише публике буди психологију масе и ствара утисак позоришне представе.
У интердисциплинарном учењу активности се планирају из перспективе ученика. Како
реализовати ову теоријску тезу? Јасно назначена правила, циљ, подела задужења и материјала,
наставник контролише рад. Неправедно је еваулација често остављана за крај рада. Евалуација
је одличан начин којом се допуњује вршњачка мотивација. Ако ученицима поделимо обрасце у
којима је јасно наведено како ће се пратити рад пре и у току часа, записивањем или
електронским путем преко беџева или бодова, они ће имати јасну слику о свом постигнућу.
Самоевалуација и процењивање осталих учесника могу бити одржавајући и подстицајни фактор.
3.Праћење и вредновање рада у наставном процесу
Мноштво је часова који се могу навести као пример интердисциплинарног учења. Пример
из праксе, час који је реализовн у Основној школи ,,Бранко Радичевић”, са наставницима
историје, информатике, музичке културе, енглеског језика – обрада балада, само је један од
часова који потврђује наведене теоријске тезе. Овај час показује како ученици готово
самостално уз вршњачко учење могу преко корелације доћи до пројектне и тимске наставе.
Првобитно је замишљен као час са смењивањем различитих облика рада (групног,
