VRSNJACKO NASILJE I MERE PREVENCIJE
SADRZAJ
UVOD.............................................................................................................3
POJMOVNO ODREDJENJE NASILJA...................................................4
VRSTE NASILJA.........................................................................................5
SKOLSKO NASILJE....................................................................................6
Ĉinjenica da je nasilništvo medju školskom decom bilo u ekspanziji krajem
80-tih i
poĉetkom 90-tih godina prošlog veka, pokrenulo je istraţivanja i u drugim
zemljama meĊu
kojima su bili Japan, Engleska, Kanada, SAD i Australija.
Danas, ĉetrdesetak godina nakon prvih istraţivanja vršnjaĉkog nasilja,
mnogi struĉnjaci
naglašavaju da pojava nasilja u školama i dalje ima tendenciju rasta i u svetu i
kod nas. Dakle,
vršnjaĉko nasilje kao oblik manifestovanja agresivnog ponašanja je sve
zastupljenije u
savremenom društvu. Sa nasiljem u školama i danas se suoĉava veliki broj
uĉenika, a samim timi nastavnika i roditelja.
Vršnjaĉko nasilje kod dece dovodi do negativnih posledica, kako fiziĉkih
tako i
psiholoških, koje mogu biti brojne i koje mogu trajati veoma dugo.
Da bi se tendencija porasta vršnjaĉkog nasilja zaustavila, a ovaj fenomen
suzbio,
potrebno je angaţovati ĉitavo društvo, ukljuĉujuću uĉenike, nastavnike,
roditelje i medijeZbog
toga su istraţivanja ovog fenomena od izuzetnog znaĉaja, kako za samo
razumevanje
problematike, tako i za koncipiranje preventivnih i interventnih programa koj
bi znaĉajno mogli doprineti smanjivanju i suzbijanju pojave vršnjaĉkog nasilja
u školama što je i nama bio podstrekza bavljelje navedenom problematikom.
3
Pojmovno odredjenje nasilja
Nasilje u školama je endemska pojava, poznata svakome ko se školovao.
Ispoljavajući se
u veoma raznovrsnim oblicima i intenzitetima, nasilje obiĉno postane socijalno
vidljivo tek kada pojedinaĉni incidenti zadobiju medijsku paznju. Pokušaj
pojmovnog odredjenja nasilja, odnosno njegovog definisanja je veoma
znaĉajan, s obzirom da ne postoji jedna opšte prihvaćana definicija.
U Posebnom protokolu za zaštitu dece i uĉenika od zlostavljanja i
zanemarivanja u
obrazovno-vaspitnim ustanovama nasilje se definiše kao „svaki oblik jedaput
uĉinjenog ili
ponovljenog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje za posledicu ima
stvarno ili potencijalno ugroţavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva
dece/uĉenika“ (Ministarstvo prosvete, 2007, str.8).
Milosavljević (1998) je dao nešto šire odredjenje pojma nasilja, pri ĉemi
pod nasiljem
podrazimeva „razliĉiti akti, postupci i ponašanja pojedinaca, grupe, društvenih
institucija,
organizacija ili društava u odnosima prema ljudima koji ukljuĉuju primenu
fiziĉke, psihiĉke,
politiĉke ili neke druge sile i kojima se ugroţava integritet ĉoveka i izazivaju
razliĉita fiziĉka i
psihiĉka oštećenja i druge neprijatne posledice“ (ibidem, str.33). Nasilje se u
ovoj definiciji
sagledava dovoljno široko ne suţavajući se samo na fiziĉko, niti ograniĉavajući
se samo na
ekstremne forme nasilja. Definicijom se navodi da nasilje mora imati
nepovoljne posledice, što, moţe biti suviše široko odredjenje, pogotovo kada se
ne eksplicira nuţnost postojanja namere da se takve nepovoljne posledice
proizvedu, ali oznaĉavanje da nasilni postupci predstavljaju neku „primenu
sile” suţava mogućnost suviše širokog tumaĉenja.
Srna nasilje odredjuje kao „nelegalnu i nemoralnu upotrebu sile kojom se
ĉini šteta sebi,
drugima i sredini. Nasilje se vrši sa realnom ili opaţenom namerom da se
nanese bol ili povreda drugom” (Srna, 2003, str. 3). Za nasilni akt, su po ovom
odredjenju, karakteristiĉne dve stvari: namera i povreda. Ono ugroţava ljudski
ţivot, fiziĉki, psihiĉki i socijalni integritet ĉoveka, njegovo zdravlje i razvoj. Za
razliku od Milosavljevića, Srna je dala specifiĉnije odreĊenje nasilja, upravo
time što je nasilje vezala za povredu odnosno štetu dodajući mu nameru.
Nasilje se definiše i kao “namerno i neopravdano nanošenje štete
drugome. Ono što
