UNIVERZITET U BEOGRADU
BEOGRADSKA POSLOVNA SKOLA
SEMINARSKI RAD
POJAM I VRSTE PRAVNIH SREDSTAVA U UPRAVNOM
POSTUPKU
Student:
1
SADRZAJ:
1.
Vrste pravnih sredstava………………………………………………………………1.
2.
Nadleznost za resavanje o zalbi ……………………………………………………..2.
3.
Rad prvostepenog organa po zalbi …………………………………………………...3.
4.
Resavanje drugostepenog organa po zalbi……………………………………………4.
5.
Forma I sadrzina drugostepenog resenja………………………………………………4.
6.
Zalba kad prvostepeno resenje nije doneto……………………………………………5.
7.
Rok za donosenje resenja po zalbi…………………………………………………….5.
8.
Dostavljanje drugostepenog resenja……………………………………………………6.
9.
Vanredna pravna sredstva……………………………………………………………..6.
10.
Ponavljane prekrsajnog postupka…………………………………………………….6.
11.
Zahtev za vanredno preispitivanje pravosnaznog resenja o
prekrsaju………………..7.
12.
Zahtev za zastitu zakonitosti………………………………………………………….7.
2
Vanredno ukidanje I
Oglasavanje resenja nistavim.
Konacan upravni akt
je onaj protiv koga nema mesta redovnom pravnom
sredstvu, odnosno koji se ne moze napadati zalbom, a takvi su svi drugostepeni
upravni akti, kao I prvostepeni kod kojih nije dopustena zalba.
Pravosnazan upravni akt
je onaj protiv koga se ne moze koristiti zalba ni voditi
upravni spor (resenje je postalo konacno , upravni spor nije dopusten, rok za zalbu
je protekao ili je upravni spor vodjen I tuzba je odbijena).
Izvrsan upravni akt
je svaki konacan I pravosnazan upravni akt, kao I onaj kod
kog zalba nema odlozno dejstvo iako jos nije postao ni konacan ni pravosnazan.
ZALBA
Zalba
predstavlja jedino redovno pravno sredstvo u upravnom postupku, kojim se
ostvaruje nacelo dvostepenosti postupka. Zalbom se osporava zakonitost I
pravilnost prvostepenog resenja I pokrece se drugostepeni postupak. Cilj zalbe je
otklanjanje povrede zakona ili drugog propisa pricinjene prvostepenim resenjem.
Zalbom se ostvaruje redovna upravna kontrola uprave u okviru drugostepenog ili
zalbenog upravnog postupka. Sa stanovistva zalioca, ona je pravni lek koji
omogucava preispitivanje prvostepenog upravnog akta kojim zalilac nije
zadovoljan.
Osnovno pravilo je da se zalba moze koristiti protiv svih prvostepenih resenja I to
pravilo daje osnov nacelu dvostepenosti u upravnom postupku. Naglasavanje da
se zalba moze koristiti samo protiv prvostepenih resenja ima smisao da istekne da
zalba nije moguca protiv drugostepenih resenja, jer bi se time uvela trostepenost u
upravnom postupku koju ZUP izricito onemogucava.
Pravo na zalbu ipak nije apsolutno pravo, jer postoje stvari u kojima je zalba
iskljucena. Takvi slucajevi imaju rang izuzetaka, pa je zalba iskljucena samo kada je
to izricito predvidjeno zakonom, I to pod uslovom da je u takvim slucajevima
obezbedjen drugi vid pravne zastite. Kljucni razlog na kom se temelje slucajevi
iskljucenja prava na zalbu jeste taj da je u prvom stepenu resavao hijerarhijski
najvisi organ, iznad kog nema viseg organa koji bi kontrolisao njegov upravni rad.
4
