УНИВЕРЗИТЕТ У ИСТОЧНОМ САРАЈЕВУ
ФИЛОЗОФСКИ ФАКУЛТЕТ-ПАЛЕ
ОДСЈЕК ЗА ПЕДАГОГИЈУ
ВРСТЕ ПЕДАГОШКИХ ПРОУЧАВАЊА И ИСТРАЖИВАЊА
СЕМИНАРСКИ РАД
Предмет: Методологија педагогије (ПД 5-7)
Ментор: Доц.др Биљана Сладоје-Бошњак
Сарадник: Мирјана Јефтовић
Студент: Јована Старчевић
Бр.индекса: 105/09
5.11.2011.год. Пале
УВОД
У овом раду ће бити ријечи о врстама педагошких проучавања и истраживања. Педагошка
истраживања или истраживања практичара чине данас све значајнија подручја педагошких
поучавања и истраживања.
У свакој науци па тако и у методологији педагогије, истраживања се преузимају са циљем
стицања нових сазнања, и провјеравање постојећих претпоставки.
1
1.1. Класификација педагошких проучавања и истраживања
Постоји више врста педагошких истраживања па се због тога поставља питање
њихове класификације. Педагошка проучавања и истраживања се класификују
према различитим критеријумима. Педагошка проучавања и истраживања се дијеле
према:
Према временској оријентацији:
Историјска истраживања
Футуролошка истраживања
Према броју педагошких дисциплина и других наука:
Монодисциплинарна
Интердисциплинарна
Мултидисциплинарна
Према појави која се проучава:
Трансверзална истраживања
Лонгитудинална истраживања
Према доминантној историјској методи:
Експериментална истраживања
Компаративна истраживања
Ex-post-facto истраживање
Акциона истраживања и друга
Према природи проблема:
Фундаментална (теоријска, базична) истраживања
Емпиријска (примјењена или оперативна) истраживања
Према обиму и узорку педагошког истраживања:
Мала (микро) истраживања
Репрезентативна (Банђур,Поткоњак,1999,стр.104,105).
Врсте педагошких проучавања и истраживања се не могу рангигати. Све наведене
врсте педагошких проучавања и истраживања су потребне. Која ће се врста
примјенити зависи од изабраног проблема, циља и задатка истраживања. Свака
3
врста педагошког проучавања и истраживања има одређену доминантну
карактеристику.
2. Класификација према временској оријентацији
2.1. Историјска педагошка истраживања
Историјска врста истраживања чине стуб истраживања у образовању. Због у
истраживању образовања. У неким срединама постоји нека врста одбојности према
историјским истраживањима образовних феномена. Бројна су питања образовања
која могу бити предмет историјских педагошких истраживања: догађаји,
личности,настанак и развој установа за образовање, идеје, појмови, теорије које су
имале утицаја на образовну праксу.
Историјска педагошка истраживања се користе при проучавању педагошке
прошлости. Историјска проучавања важности разумјевања прошлости, историјска
педагошка истраживања заузимају значајно мјесто обухватају сва теоријска и
практична питања из ближе и даље прошлости педагогије и васпитања под условом
да су сачувани извори чињеница на које се та истраживања ослањају.
Историјска проучавања и истраживања су усређена на појаве из историје
педагогије (нпр. праћење како се мијењао систем прешколског васпитања Марије
Монтесори од њеног настанка до данашњег дана). Основни извор информација у
историјским педагошким проучавањима и истраживањима је педагошка
документација. У науци је познато да су историјска педагошка истраживања веома
сложена, да истраживање у истраживачком процесу наилази на бројне тешкоће
које прате и друге врсте истраживања (Савичевић, 1996, стр.236).
4
Принцип континуитета
истиче значај прошлости за разумјевање будућности.
Принцип аналогије
упоређује сличне догађаје као средства проучавања
будућности. У педагогији су футуролошка истраживања ретка. Као методе и
технике користе се: екстраполација трендова, делфи техника, сценарији
будућности, моделовање (Гојков, и сар., 2002, стр.90, 91).
3. Класификација према броју педагошких дисциплина
3.1. Монодисциплинарна истраживања
Када се одређена васпитна појава истражује у оквиру само једне педагошке
дисциплине, та истраживања се називају
монодисциплинарна
(mono- један, сам)
односно рјеђе дисциплинарна.
Доста честа пракса је да се оваква врста педагошких проучавања и истраживања
назива по дисциплини у оквиру које се изводи. Тако се говори о предшколским,
школским, дидактичким, методолошким, андрагошким педагошким проучавањима
и истраживањима (Банђур, Поткоњак, 1999).
Како је педагошка проблематика, а тиме и највећи број предмета (питања и
проблема) проучавања и истраживања, веома сложена и комплексна, њено
сазнавање је веома тешко ограничити само на оквире једне педагошке дисциплине
(Банђур, Поткоњак, 2002, стр.110). Настава се може проучавати само из
дидактичког аспекта (неки њен облик, средство, однос и сл.), али је веома чест
случај да се проучавањем наставе задире и у проблематику (предмет) других
педагошких дисциплина (нпр. у подручје опште методологије, у подручје
методика, у подручје историје педагогије итд.).
6
