Vrste država

UNIVERZITET ZA POSLOVNE STUDIJE BANJA LUKA

FAKULTET PRAVNIH NAUKA

SEMINARSKI RAD

PREDMET: MEĐUNARODNO JAVNO PRAVO

TEMA: VRSTE DRŽAVA

                                       Istočno Sarajevo, maj, 2020. godine

2

SADRŽAJ:

1 UVOD..................................................................................................................................... 3

2 VRSTE DRŽAVA.................................................................................................................. 4

2.1 Monarhija......................................................................................................................... 4

2.2 Republika..........................................................................................................................7

2.3 Federacija......................................................................................................................... 9

2.4 Konfederacija................................................................................................................. 11

2.5 Demokratija.................................................................................................................... 12

2.6 Diktatura......................................................................................................................... 13

2.7 Unitarne države.............................................................................................................. 14

3 ZAKLJUČAK.......................................................................................................................15

4 LITERATURA......................................................................................................................16

4

2 VRSTE DRŽAVA

2.1 Monarhija

Monarhija je (preko francuskog 

monarchie

 iz grčkog 

monarchia

 - isključiva vladavina), uz 

Republiku drugi osnovni oblik vladavine

1

. U monarhiji je poglavar fizička osoba koja po 

pravilu to postaje nasljeđem i doživotno vrši svoju funkciju.

Nazivi za takve državne poglavare su: car, kralj, sultan, šah, knez, vojvoda, poglavica i emir. 

Međutim, u istoriji je bilo i izbornih monarhija. Monarsi su uglavnom svoju vlast legitimirali 

"milošću   Božjom

2

."   Danas   takva   praksa   postoji   još   u   Danskoj,   Monaku   i   Ujedinjenom 

Kraljevstvu.   U   nasljednoj   monarhiji   već   je   odavno   prevladao   sastav   nasljeđivanja   po 

prvorodstvu (primogenituri). Danas postoje 42 monarhije.

Monarh   nije   postavljen   na   svoj   položaj   od   jednoga   drugog   organa,   on   vlada   na   osnovu 

ustava.Pošto je ustavom propisano koja dinastija vlada i kojim se redom u njoj nasljeđuje 

prijesto,to se već na osnovu ustavnih propisa može u datom slučaju poimenice znati koje lice 

može da stupi na prijesto

3

.Monarh je neposredan organ, osim njega samo bi još birači bili 

neposredni organi pošto sam ustav obezbjeđuje biračko pravo svim građanima koji ispunjuju 

izvjesne   uslove,ali   za   razliku   od   monarha   birači   ne   vrše   nijednu   od   tri   funcije   državne 

vlasti.Na osnovu toga što se prijesto u monarhiji nasljeđuje,ne treba zaključiti da prijesto 

pripada izvesnoj dinastiji kao porodično imanje koje se prenosi s oca na sina.Monarhova vlast 

je javna služba koja ne može biti predmet jednog privatno-pravnog nasljeđivanja.Monarh je 

jedan   državni   organ   koji   se   od   ostalih   državnih   organa   razlikuje   time   što   je   ustavom 

propisano da se mora monarh uzimati iz iste porodice

4

.Pripadanje jednoj određenoj porodici 

jeste jedan od elemenata njegove (monarhove) organske kvalifikacije.

Monarh stavlja u pokret sve tri vlasti.On postavlja organe upravne i sudske vlasti,i utoliko 

funcionisanje   te   dvije   vlasti   zavisi   od   njega.Što   se   tiče   zakonodavne   vlasti   on   postavlja 

1

 Degan, V. Đ. (2011). Međunarodno pravo. Školska Knjiga, Zagreb, str. 341.

2

 Ibidem, str. 342.

3

 Visković, N. (2006). 

Teorija države i prava

. Centar za dopisno obrazovanje. Zagreb, str, 219.

4

 Ibidem, str. 2020.

5

članove gornjeg doma,kad god ovaj nije organizovan na izbornoj osnovi,ali i onda kad su oba 

doma sastavljena isključivo od izabranih članova,monarh je taj koji saziva parlament i poslije 

toga njegov saziv otvara,odgađa i zaključuje.Uz to on ima pravo da parlament raspusti.Bez 

jednog monarhovog akta parlament ne može početi sa radom;jednim monarhovim aktom 

njegov rad može u svako doba biti prekinut.To znači da monarh stavlja parlament u pokret 

kao i druge dvije vlasti

5

.

Monarh   nije   samo   šef   upravne   vlasti.On   ima   učešća   i   u   poslovima   druge   dvije   vlasti.U 

sudskim poslovima ima utoliko učešća,što se,bar s formalnog gledišta,sudska vlast vrši u 

njegovo ime, on postavlja sudske organe i pripada mu pravo pomilovanja (negdje i pravo 

amnestije).U zakonodavnim poslovima ima učešća utoliko što on stavlja u pokret parlament i 

što ima pravo predlaganja i potvrđivanja zakona.

Monarh ne odgovara ni politički ni krivično.Za svoje političke pogreške on ne može biti 

uklonjen s vlasti,kao što bi mogao biti uklonjen jedan ministar čiju bi politiku parlament 

smatrao   pogrešnu.Ma   kako   lošu   politiku   vodio,monarh   ostaje   na   prijestolu   dokle   god   je 

živ.Isto tako monarh ne može biti tužen ni osuđen za onu radnju koja bi,ma od koga drugoga 

učinjena povlačila za sobom kazneno-pravne posljedice.Krivična i politička neodgovornost 

monarha dolazi otuda što se monarh,iako više nije suveren u pravom smislu reči,tj. nosilac 

pravno neograničene vlasti,još uvek smatra kao najviši od svih organa koji ni pred kojim 

drugim organom ne može odgovarati.Krivičnu neodgovornost monarha ne treba tako tumačiti 

kao da monarh uopšte nije dužan da poštuje pravni poredak.Ta dužnost leži na njemu kao na 

ma kom drugom organu vlasti što se potvrđuje zakletvom koju monarh polaže na ustav i 

zakone.Razlika između monarha i drugih organa je u tome što je kod njih ta dužnost pojačana 

izvjesnom krivičnom mjerom,a kod monarha nije

6

.

Osnovna ideja monarhije sastoji se u tome da država ne može biti jedna ako njena vlast ne 

bude usredsređena kod jednog čovjeka

7

.U apsolutnoj monarhiji to usredsređivanje vlasti je 

bilo potpuno.Monarh je bio ne samo šef upravne vlasti,nego takođe i šef zakonodavne i 

sudske vlasti,pošto je izdavao zakone sam,bez parlamenta.Drugim riječima,monarh nije bio 

samo   šef   upravne   vlasti   nego   šef   cijele   države,državni   poglavar,kao   što   se   i   danas 

5

 Ostrom, V. (1989). 

Politička teorija složene republike

. Zagreb, Informator, str. 81.

6

 Ibidem, str. 82.

7

 Ibidem, str. 83

.