ГОРИВА
Горива су примарни облици енергије и под горивима се подразумевају оне супстанце које је
могуће подврћи контролисаној хемијској реакцији у циљу добијања и коришћења ослобођене
топлоте. Основне карактеристике горива су:
- реакција сагоревања мора бити брза, да би гориво могло произвести значајну количину топлоте
за кратко време
- да је хемијски стабилно, како би се могло безбедно транспортовати и складиштити
- да су продукти сагоревања безопасни по околину, тј. да се после одговарајућих третмана могу
учинити таквим.
- да само гориво, или продукти његовог сагоревања не изазивају прекомерну корозију материјала
с којима долазе у контакт.
Подела горива извршена је по више критеријума према:
- агрегатном стању: чврста, течна и гасовита.
- пореклу: природна и вештачка.
- области примене: за ложишта и пећи, за моторе с унутрашњим сагоревањем, за гасне турбине,
за ваздушно-реактивне моторе и за ракетне пропулзоре.
ЧВРСТА ГОРИВА
У примарна чврста горива убрајају се: дрво, тресет, разне врсте угљева и битуминозни шкриљци,
а у секундарна, која се добојају прерадом примарних горива(процес пирогене прераде угља,
физичке прераде и синтезе и хемијских процеса) и нафте, спадају: дрвени угаљ, сушени тресет,
разне врсте брикета, термоантрацит, полукокс, кокс и петрол-кокс. За специјалне сврхе производе
се синтетичка чврста горива.
Дрво
се састоји од целулозе (око 49%), семицелулозе (око 25%), лигнина (око 20-28%). Свеже
дрво у просеку садржи 50-60% влаге. Дрво представља драгоцену сировину за индустрију и
нерационално је косистити га као гориво.
Тресет
представља први стадијум трансформације супстанција од којих су изграђене биљке у
једињења са већим садржајем угљеника. Тресет се налази у мочварним земљиштима, а дебљина
његовог слоја достиже 20м. Старост појединачних тресетишта креће се од неколико стотина до
неколико десетина хиљада година. Тресет има велики значај као индустријско гориво и поред
ниског садржаја сагорљивих супстанција – креће се у границама 10 – 20%, док је остатак вода.
Тресет сушен на ваздуху и даље садржи 25 – 30% влаге.
ТЕЧНА ГОРИВА
Нафта
је данас примарно фосилно гориво у свету и њене резерве се брзо исцрпљују. Нафта је
фосилно гориво настало милионима година под земљом од остатка морског планктона. Сирова
нафта густа браон-зелена течност, налази се у земљи и користи се за добијање читавог низа
вредних производа – деривата нафте. Сирова нафте се ретко употребљава као гориво. У мањој
мери течна горива се добијају дестилацијом битуминозних шкриљаца и прерадом тера добијеног
дестилацијом мрког и каменог угља. Као течна горива могу се користити и алкохоли добијени
прерадом пољопривредних продуката, а користе се и синтетичка горива. Најзначајније су 3 врсте
течних горива: лож уља, дизел горива и бензини. Процесом одвајања и термохемијске прераде
добијају се петролеј, бензин и ложива уља. Хемијском прерадом угља и нафтних деривата
добијају се високооктански и синтетички бензин, дизел гориво, смоле и алкохоли. Прерадом
пољопривредних продуката добија се алкохол, а синтезом и хемијским процесима горива за
ракетне и реактивне моторе.
