Uvod
U ovom radu ću vam izložiti šta je osiguranje, zašto je potrebno, koji su bitni
elementi i vrste osiguranja.
Od postanka sveta pa do danas čovekov život i imovina bili su ugrožavani raznim
rizicima, prouzrokovani bilo stihijskim događajima, bilo nesrećnim slučajevima.
Čovek se sa ovim nedaćama borio na različite načine. Sa razvojem društva,
razvijao se i sistem odbrane od nevolja koje su ga snalazile. Smatra se da je pojava
privatne svojine uslovila organizovanu zaštitu imovine koja je bila preteča
delatnosti osiguranja.
1
Osiguranje je jedan od boljih načina da sebe lično ili svoju imovinu (koju smo
stekli ili stičemo u toku randnog i životnog veka) sačuvamo od rizika (na čije
nastupanje često ne možemo uticati).
Korene osiguranja nalaze se jos kod Vavilonaca koji su pre 4 milenijuma
primenjivali oblik osiguranja koji se sprovodio tako što se u slučaju gubitka broda
njegovom valsniku nadoknadjivala šteta, ali koji je u slučaju da brod stigne srećno
u svoju luku, bio dužan da isplati deo svoje dobiti. Elementi osiguranja javili su se
jos pre 5000 godina kod kineskih trgovaca koji su prevozili robu preko reke
Jangce i imali običaj da podele robu u više čamaca, čime su na jednostavan način
delili rizik u slučaju prevoza preko opasnih mesta. Za pojavu osiguranja u
Engelskoj zaslužni su italijani iz Lombardije, zbog čega je prva polisa napravljena
u Engelskoj 20. Septembra 1547. I bila je napisana na italijanskom.
2
1
Boris Marović „ Osigurnje i špedicija“ , Novi Sad, 1999.
2
http://www.slideshare.net/Davorjj/ekonomija-osiguranje
1
Pojam osiguranja
U srtučnom smislu i svakodnevnom govoru reč osiguranje ima više značenja.
Osiguranje se može definisati kao nauka koja se bavi pročavanjem delovanje
ostvarenja rizika,njegovim poseldicama, kao i i zračunavanjem načina z
asprečavanje i umanjenje mogućnosti nastanka rizika.
3
U osnovnom smislu osiguranje podrazumeva privrednu, uslužnu delatnost koja
štiti čoveka i njegovu imovinu od posledice dešavanja brojnih opasnosti,odnosno
služi za zadovoljenje posebnih čovekovih potreba. Pod osiguranjem se
podrazumeva i zaključni ugovor o osiguranju. Pod ovim pojmom može se, takođe,
podrazumevati novčani iznos koji osiguravač ispaćuje osiguraniku po nastupanju
osiguranog slučaja. Kod različitih vrsta zaštite, delatnost osiguranja prisutna je u
svakodnevnom životu. Preduzeća ,državne ustanove, razne udruženja,
domaćinstva i pojedinci izloženi su neprekidnoj mogućnosti dešavaja opasnosti
koje mogu prouzrokovati štetu.
Osiguravajuće drustva, kao posrednici,preuzimaju rizik svojih klijenata u
znamenu za naknadu u vidu premije osiguranja. Premija osiguranja kao osnvni
prihod osiguravajućih društava, ne mogu se vraćati jer bi u tom slučaju bio
narušen osnovni princip raspodele rizka – zajednička nadoknada štete.
Osiguravajuća društva pazljivo proektuju visine premija osiguranja, kao bi one
bile dovoljne ne samo za nadoknadu štete, nego i za ostvarenje odredjenog
dobitka.
Osnovan karakteristika osiguranja jeste prenos štete. Sa stanovništva
pojednica,osiguranje je ekonomski mehanizam, čijom primenom osiguranje
nadoknadjuje trošak u slučaju neizvesnog finansijskog gubitka, koji bi postojao
kada ne bi bilo osiguranja. Pojedinac plaćanjem premijom osiguranja, odnosno
kupovinom odgovarajućeg iznosa osiguranja, otklanja neizvesnost u pogledu
finansijskog gubitka. Time se izvesni trošak (premija) zamenjuje neizvesan gibitak
(šetetu). Teorija i praksa osiguranja se zasnivaju na postojanju tri suštinske
odrednice: rizik, premija osiguranja, nadokanda štete. Osiguranje se može
posmatrati sa tri stanovništva, tj. Ima tri sastavna dela:
Privredni
Pravni
Tehnički
Privredni vid se isakzuje ciljem koji se želi ostvariti.
3
Djukanović S,
Uvod u finansijsko poslovanje
,
str 162,163.
Novi Sad, (2010)
2
Da je odredjen zakonom, moralom i javnim poretkom društva
Da je moguć
Da je neizvestan
Da je neizvesan od volje osiguranika ili trećeg zaiteresovanog lica
5
Na veličinu rizika utiče veći broj činilaca:
vrsta opasnosti (požar, poplava, bolest, smrt... )
fizičko tehnička obeležja predmeta osiguranja (drvena zgrada, zgrada
od tvrdog materijala, zgrada mešovite gradnje...)
vrednost predmeta osiguranja.
Dužina trajanja osiguranja.
Mesto na kome se nalazi predmet osiguranja.
Jedna od osnovnih pravila u osiguranju glasi:“ što veći rizik, veća i premija“.
1.2 Podela rizika
Postoje
objektivni rizici
( na koje čovek ne može da utiče) i
subjektivni rizici
(koji
zavise od čovekovog ponašanja). Objektivni rizici ostvaruju se bez ikakvog
čovekovog delovanja i ponašanja najbolji primeri za to su požar, suša, oluja ili
grad. Kod subjektivnih rizika čovek može svojim postupcima i preuzimanjem
zaštitinih mera sprečiti uzrok koji izaizva štetu ,ali takodje može i svojom
nepažnjom ilinamerno prouzrokovati ostvarenje opsnosti.
S obzirom na postojanost njihovog svojstva mogu se podeliti na
stalne
i
promenljive
rizike. Stalni rizici ostaju nepromenljivi tokom čitavog trajanja
osiguranja, a promenljivi opadaju ili rastu tokom trajanja osiguranja
6
. Takodje se
mogu podeliti na
čiste
i
špekulativne
rizike. Čist rizik predstavlja okolnost u
kojima je moguć samo gubitak, dok kod špekulativnog rizika postoji mogućnost
gubitka ali isto tako i dobitka.
7
5
Samardžić S.
Požarno osiguranje u sistemu neizvesnog osiguranja
,str 45,46 Beograd (2009)
6
Žarković N., Komnenić B.,
Osiguranje
, str 62-65. Beograd, (2009)
7
Djukanović S, Uvod u finansijsko poslovanje, str 164,165. Novi Sad, (2010)
4
