1
VRSTE KAMATNIH STOPA
Uvod..............................................................................................2
Pojam i funkcija kamate................................................................3
Teorija kamate i kamatne stope...................................................4
- Klasična teorija...................................................................4
- Teorija preferencije likvidnosti...........................................6
- Teorija kreditnih fondova...................................................8
- Teorija racionalnih očekivanja............................................9
Vrste kamatnih stopa..................................................................10
Zaključak.....................................................................................12
Literatura....................................................................................13
2
UVOD
U pogledu prirode cene novca (kamate) postoje različita shvatanja.
Kejnzijanska teorija kamatne stope polazi od stava da kamatna stopa treba da
bude što niža da bi se podstakle investicione želje i namere preduzetnika. To je
poznata "politika jeftinog novca“. Kamata se stavlja u funkciju odnosa sklonosti
štednji, potrošnji i investicijama, u zavisnosti od stanja i kretanja privrede.
Monetaristička teorija kamatne stope polazi od stava da je kamatna stopa
samo cena novca, koja se tretira u sklopu drugih cena. To je samo cena jednog
od oblika imovine u kojem se može držati kapital. U zavisnosti od njihovog
odnosa vlasnik kapitala menja strukturu svoje imovine, podešavajući je prema
najvećem prinosu koji pruža pojedini oblik imovine, ali i prema stepenu
likvidnosti tih oblika imovine.
Kamatna stopa nije jedinstvena kategorija. Postoje različite vrste kamatnih
stopa u finansijskom sistemu svake zemlje, posebno u pogledu prirode kamate
(aktivna i pasivna kamata), kratkoročne i dugoročne kamatne stope, kamate
prema vrstama poslova (razliciti krediti poslovnih banaka, krediti centralne
banke, međunarodni kredit ), realna i nominalna kamatna stopa i dr. Svi oni
čine celovit sistem kamatnih stopa. Prema tome vodi se određena politika
kamatne stope - politika jeftinog novca (niske kamatne stope) ili politika
skupog novca (visoka kamatna stopa) u zavisnosti od opšteg stanja u privredi.
Kamatna stopa je stopa prema kojoj se obračunavaju kamate na pozajmljeni
novac. Mozemo reći da je kamatna stopa “cena” koju plaćamo za korišćenje
pozajmljenog novca. Najčešće se izražava u procentima (%) – godišnje.
Kamatna stopa uvek je vezana za obračunsko razdoblje ili termin. Najčešće je
to jedna godina, ali moze biti i polugodište, kvartal ili mesec.
4
TEORIJA KAMATE I KAMATNE STOPE
Klasična teorija
smatrala je da je kamata sastavni deo profita koji se prenosi na
zajmodavca aktom otplate kredita pokazujući na taj način da predstavlja
rezultat proizodne funkcije realnog kapitala ( proizvodna teorija kamate ).
Zajmodavac prenosi na preduzetnika funkcionalnu sposobnost kapitala i
naplaćuje kamatu za ustupljeni kapital. Postojanje profita ( prinosa ) na uloženi
kapital u procesu proizvodnje je izvor kamate kao što je postojanje
proizvodnog kapitala nužno za štednje, jer, vladanje nad sadašnjim novcem je
vladanje sadašnjim resursima, koji mogu biti pretvoreni u buduće robe, uz
profit. Postojanje profitne stope jedan je od razloga što stanovništvo, koje bi
moglo i samo da uposli novac profitabnlno nije voljno da ga ustupi bez neke
naknade. (Fon Hajek, 1941. god.).
Podela profita se deli na:
1. Kamatu – koja pripada zajmodavcu i
2. Preduzetničku dobit – koja pripada preduzetniku.
Klasična teorija pretpostavlja indeničnost akumulacije – štednje i investicija,
odnosno sam čin štednje je istovremeno i čin investiranja, čime se zanemaruje
karakter kamate kao vremenske vrednosti novca. Ovo obeležje kamate važno
je posebno sa stavnovišta vrednovanja različitih investicionih mogućnosti.
Klasična teorija nije poznavala posebne zakonitosti formiranja kamatnih stopa
na tržištu novca i kapitala, nezavisno od stanja proizvodnje. Takođe ona nije
objašnjavala posebne razloge sklonosti zajmodavca ka štednji koji bi, nezavisno
od ustupanja akumulacije preduzetnika, mogli da objasne kamatu.
Obrazloženje ovog drugog pitanja inicirao je tek Bern Barvek, početkom XX
veka. On je smatrao da je kamata premija na sadašnja dobra koja se ostvaruju
u razmeni za buduća dobra.
