УНИВЕРЗИТЕТ У БЕОГРАДУ
УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ
НАСТАВНО ОДЕЉЕЊЕ У НОВОМ ПАЗАРУ
ВРСТЕ ОЦЕЊИВАЊА
-
дипломски рад -
Ментор:
Проф. др Сефедин Шеховић
Нови Пазар, 2011.
2
САДРЖАЈ
УВОД...............................................................................................................3
I ОЦЕЊИВАЊЕ, МЕРЕЊЕ И ВРЕДНОВАЊЕ У НАСТАВИ
1. Историјски развој вредновања и оцењивања...................................6
2. Вредновање и евалуација наставног рада.......................................10
3. Појмовна одређења оцењивања, мерења, вредновања и
праћења...............................................................................................12
II ПРОЦЕС ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИКА
1. Појам оцене.........................................................................................19
2. Оцењивање ученика..........................................................................23
3. Настанак и развој науке о оцењивању – докимологији...............30
4. Технике и инструменти валоризовања и оцењивања..................33
4.1. Тестови знања...........................................................................33
4.2. Петминутно испитивање........................................................36
4.3. Есеј тест.....................................................................................38
III ВРСТЕ ОЦЕЊИВАЊА
1. Врсте и начини оцењивања.............................................................41
2. Формативно и сумативно оцењивање............................................45
3. Нумеричко оцењивање.....................................................................47
4. Описно оцењивање............................................................................52
ЗАКЉУЧЦИ РАДА.....................................................................................56
ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................59
4
За правилно обављање проверавања, вредновања и оцењивања,
заинтересовани су главни учесници наставног процеса – ученици и
наставници, али и ученички родитељи, па и друштво у целини. То није
ни мало случајно, с обзиром да се зна да од резултата оцењивања и
вредновања зависи даље школовање и напредовање ученика и
постизање одређеног друштвеног положаја.
Оцене су најчешће знак и мерило будућег опредељења ученика,
како професионалног, тако и уопште животног. Бројна испитивања,
вршена код нас и у свету, показала су да ученици у току школовања
желе да добију добре оцене да би добили бољи посао и постигли личну
афирмацију. Оцењивање се током развоја образовања јављало у
разним облицима. Оно је постало један од најсложенијих и
најосетљивијих послова у образовању. Њиме се потврђују
оспособљеност ученика за неки позив и за обављање одређених
задатака у процесу рада, за наставак школовања, односно за даље
кретање ученика у процесу образовања. У оквиру школе оцена је мера
свих елемената који чине успех, мера, знања, способности
изражавања, логике мишљења, културе говора и слично, односно, све
околности које се односе на квалитет одговора ученика, сједињавају се
у оцени.
Током историје оцењивања искристалисале су се различите
могућности оцењивања односно врсте, па ћемо се ми у овом раду и
позабавити том темом. Покушаћемо да истражимо кроз какве је
трансформације оцењивање пролазило у свој историјској генези.
У првом делу рада ћемо говорити о историјском разоју
вредновања и оцењивања, о вредновању и евалуацији наставног рада и
о појмовним одређењима оцењивања, мерења, вредновања и праћења
у настави.
У другом делу рада ћемо ближе разјаснити појам оцене и њене
фунције, затим ћемо говорити о процесу оцењивања ученика, о
настанку и развоју науке о том процесу, односно, докимологији, као и
о техникама и инструментима оцењивања и валоризације ученика.
5
Трећи део овог рада ће детаљније обрадити врсте и начине
оцењивања у наставном процесу. Поменућемо које врсте оцењивања
дидактичари распознају у савременој настави и детаљније ћемо
обрадити формативно и сумативно оцењивање, нумеричко и описно
оцењивање, осврћући се на њихове карактеристике – предности и
недостатке.
Закључни део рада ће систематизовати све што смо у претходним
поглављима истакли, заокружујући целину у којој смо желели да се
ближе упознамо са процесом оцењивања као једним од најсложенијих
процеса у настави.
7
У средњовековним црквеним школама се први пут сусреће испит
као облик вредновања знања ученика и студената. Усмено испитивање
се први пут помиње на Универзитету у Болоњи 1219. године, на
Сорбони су кандидати крајем 18. века бранили своје тезе на
усменимиспитима у складу са захтевима формалне логике. Писмени
испит као посебна техника вредновања је примењен на Тринити
колеџу у Кембриџу 1702. године. Касније су ову форму проверавања
знања прихватиле и друге школе.
Карактер и начин вредновања су, према томе, повезани са
владајућим системом друштвених вредности, са васпитно –
образовним циљевима и задацима, са одређеном концепцијом школе,
методом, облицима и средствима организације васпитно – образовне
делатности, па је са њима повезана и концепција система вредновања
и оцењивања у васпитно – образовном систему.
1
У схоластичким школама је ауторитарни метод предавања био
веома карактеристичан. Овакав метод рада произилазио је из смисла и
схватања суштине наставе и образовања и њихове вредносне основе. У
време веома наглашене доминације цркве и њених вредносних
категорија, разумљиво је што је ауторитарни метод предавачке наставе
и улења напамет црквених догми био толико прихваћен и имао
снажан утицај и на одговарајући начин вредновања рада ученика.
Сматрало се да је ученик савладао одређено градиво само ако је знао
дословно да понови коришћене писане и усмене изворе.
Овакав метод учења напамет задржао се веома дуго у појединим
земљама (Енглеска, САД и др.), све до средине 19. века. Метод рада је
био такав да наставник чита текст наглас, а ученици га дословно
замапћују, што је спречавало самоиницијативу и оригиналност
ученика. Оваквој концепцији наставе одговарало је и вредновање
знања као верне репродукциије чињеница без стварног разумевања.
Основе традиционалног начина оцењивања постигнућа ученика
постављене су још у 16. веку. Прве почетке традиционалног
1
Вилотијевић, М. (1999): Дидактика 3, Учитељски факултет, Завод за уџбенике и наставна
средства, Београд. стр. 356.
