[Type text]
SADRŽAJ
UVOD................................................................................................................... 2
Pojam pravnog posla............................................................................................ 3
Vrste pravnih poslova........................................................................................... 4
Forma pravnih poslova........................................................................................ 8
Nevažeći pravni poslovi....................................................................................... 9
Sastojci pravnog posla....................................................................................... 11
Modalitet pravnih poslova................................................................................. 12
Raskid ugovora i zastupništvo........................................................................... 12
Zaključak .......................................................................................................... 14
Literatura.......................................................................................................... 15
Page 1
[Type text]
UVOD
U
ovom radu ću govoriti o vrstama pravnih poslova, prikazati njihove podele i
detaljno ih razjasniti. Sve podele ću izvršiti prema određenim kriterijumima koji su danas
opšte prihvaćeni. Pored osnovne literature ću koristiti i članove pojedinih zakona.
V
ažno je napomenuti da pravni propisi koji se odnose na ovu temu nisu isti u svim
zemljama.
Za
početak je neophodno reći i nešto o samom pojmu građanskog prava.
Građansko
pravo u objektivnom
smislu je grana privatnog prava koja kao skup pravnih pravila uređuje
one imovinske odnose u koje ljudi ulaze povodom stvari, činidbe(predmet obaveze) ili
imovine.
Građansko pravo u subjektivnom
smislu je skup ovlašćenja koja pravnim subjektima
u građanskopravnim odnosima priznaju norme objektivnog građanskog prava. Naziv
građansko pravo potiče iz rimskog prava od
ius civile
( pravo kojim su se mogli služiti samo
rimski građani, a ne i stranci). Osim naziva grđansko pravo ponekad se koristi i naziv civilno
pravo. Ranije su se koristili nazivi privatno pravo i imovinsko pravo, međutim obuhvatali su
preširok sadržaj.
Page 2
[Type text]
VRSTE PRAVNIH POSLOVA
Opšte prihvaćeno je nekoliko kriterijuma u nauci za podelu pravnih poslova, tako da
možemo razlikovati nekoliko vrsta pravnih poslova :
Jednostrani i dvostrani pravni poslovi
Teretni i dobročini pravni poslovi
Pravni poslovi među živima i pravni poslovi za slučaj smrti
Neformalni i formalni pravni poslovi
Kauzalni i apstraktni pravni poslovi
Jednostrani i dvostrani pravni poslovi
Jednostrani pravni poslovi
sastoje se iz izjave volje jednog lica tj samo jedne strane
( npr testament, otkaz ili rasid ugovora, javno obećanje nagrade...) i kod ovih poslova
autonomija volje dolazi do potpunog izražaja jer se pravni interes davaoca izjave volje ne
suprotstavlja opravdanim interesima drugih pravnih subjekata.
Dvostrani pravni poslovi ili ugovori su saglasne izjave volja dveju strana koje stoje
jedna prema drugoj i proizvode neko pravno dejstvo (ugovor o kupoprodaji, ugovor o zakupu,
poklon, razmena...). Njima se najčešće ostvaruju suprotni interesi pravnih subjekata i zato
autonomija volje mora da trpi određena ograničenja. Dvostrani pravni poslovi – ugovori su
danas najčešći i najvažnijiinstrumenti pravnog prometa.
Bilo da su u pitanju jednostrani ili dvostrani ugovori može se pojaviti množina lica,
međutim i tada neće biti mnogostranih poslova već samo jednostrani i dvostrani (npr ugovor o
poklonu kojim poklonodavac poklanja zemlju poklonoprimcima kojih ima 10, ili ugovor o
prodaji kuće gde se na strani prodavca pojavljuje 5 suvlasnika, na na strani kupaca 10 lica
koja će postati suvlasnici sa određenim udelom). Ugovori se javljaju ne samo u građanskom
pravu već i u javnom pravu ( međunarodni ugovori, administrativni ugovori...). Ugovor je
takođe i jedan od najvažnijih izvora obligacija (dužničko – poverilačkih odnosa). U našem
pravu ugovor je uređen Zakonom o obligacionim odnosima. Od jednostranih pravnih poslova
treba razlikovati jednostrano obavezne ugovore, pošto su to u stvari, dvostrani pravni poslovi
(traži se saglasnost volja obe strane) ali ugovorna obaveza leži samo na jednoj strani).
Višestranim pravnim poslovima se u nauci smatraju određena udruživanja pravnih subjekata
kojima se teži ostvarenju zajedničkog cilja (npr trgovačko društvo).
Teretni i dobročini pravni poslovi
Označavaju se kao poslovi sa naknadom i bez naknade, što znači da se kriterijum
podele sastoji u tome da li lice koje na osnovu pravnog posla ima obavezu da izvrši neku
činidbu, dobija za nju naknadu ili je ne dobija.
Teretni pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih se daje neka naknada za ono što
se dobija (kupovina – cena). Dobročini pravni poslovi su oni pravni poslovi kod kojih se ne
daje naknada (npr testament, poklon). Tipični teretni poslovi su : kupoprodaja, zakup,
Page 4
[Type text]
razmena, ugovor o doživotnom izdržavanju...). Postoje i mešoviti pravni poslovi koji se
nalaze između teretnih i dobročinih, jer sadrže elemente i jednih i drugih.
Dobročini poslovi se po praviliu zaključuju s obzirom na lična svojstva nejmanje
jedne ugovorne strane, kod njih nem aodgovornosti za materijalne i pravne nedostatke, jer
nema uzajamnosti davanja. Teretni poslovi se po pravilu ne zaključuju tako što će se voditi
računa o ličnim osobinama ugovarača, oni podrazumevaju odgovornost stranaka za
materijalne i pravne nedostatke.
Formalni i neformalni pravni poslovi
Kod neformalnih pravnih poslova
volja se može izjaviti na razne načine (npr izričito,
prećutno, usmeno, pismeno...). U pravilu je veći broj neformalnih poslova u odnosu na
formalne. Međutim, formom se obezbeđuje dokaz o postojanju pravnog posla i njegova
sadržina.
Kod formalnih pravnih poslova
zakon nameće obavezu da izjava volje bude u tačno
određenoj formi (npr pismeno – ugovor o prometu nepokretnosti; ili pred sudijom – ugovor o
doživotnom izdržavanju; ili pred određenim državnim organom – overen od suda, npr ugovor
o prometu nepokretnosti). Da bi se predupredilo da ne dođe do štetnih posledica i
nemogućnosti dokazivanja pravnih poslova postoje dve vrste forme :
Ad solemnitatem
Ad probationem
Ad solemnitatem
– forma je važan uslov za punovažnost pravnog posla. Posao koji
nije preduzet u toj formi ne proizvodi pravne posledice tj za posledicu ima ništavost pravnog
posla. Npr ugovor o prometu nepokretnosti mora biti pismen i mora biti overen od strane
nadležnog organa. Tu su još i ugovor o doživotnom izdržavanju, ugovor o licenci...
Ad probationem –
dokazna forma, nije bitan uslov za punovažnost pravnog posla i
njeno nepoštovanje nema za posledicu ništavost, već nemogućnost da se u postupku pred
sudom dokaže postojanje pravnog posla na drugi način, osim tom formom (npr ugovor o
kupovini pšenice). To znači da i stranke mogu predvideti da će se za pravni posao koji
preduzimaju smatrati da je punovažan ako se ugovor stavi na papir i potpiše. U suprotnom
nem apravnog posla, iako bi pravni posao mogao i bez papira i potpisa biti zaključen.
Značaj ove podele je višestruk. Forma pravnih poslova u modernim pravima ima pre
svega zaštitnu funkciju. Ona omogućava pravnim subjektima izbegavanje sklapanja, odn
sačinjavanja nepromišljenih pravnih poslova. Formalni poslovi obezbeđuju bolju kontrolu i
evidenciju kod onih pravnih poslova gde je javni interes posebno izražen, npr promet
nepokretnosti. I na kraju, forma omogućuje urednu naplatu fiskalnih obaveza, npr poreza na
promet, poreza na kapitalnu dobit i dr.
Page 5
