Vrste preduzeća

VISOKA TEHNOLOŠKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ŠABAC

Sadržaj

VRSTE PREDUZEĆA

1.1. Uvod...................................................................................................... 3
1.2. Pojam preduzeća....................................................................................3
1.3. Kriterijumi za podelu preduzeća ...........................................................4
1.4. Oblici organizovanja preduzeća............................................................5

1.4.1. Ortačko društvo ..........................................................................8
1.4.2. Komanditno društvo ....................................................................9
1.4.3. Akcionarsko društvo ....................................................................10
1.4.4. Društvo sa ograničenom odgovornošću .......................................10
1.4.5. Oblici organizovanja preduzeća u razvijenim

tržišnim privredama.......................................................................11

2. JAVNA PREDUZEĆA

2.1. Pojam javnog preduzeća........................................................................13
2.2. Oblici organizovanja za obavljanje delatnosti od opšteg interesa.........14
2.3. Osnivanje javnog preduzeća..................................................................15
2.4. Cilj osnivanja i poslovanja.....................................................................16
2.5. Uslovi za obavljanje delatnosti od opšteg interesa................................18
2.6. Imovina.................................................................................................. 13
2.7. Organi javnog preduzeća.......................................................................13
2.8. Opšti akti i upis u registar......................................................................14
2.9. Osnivačka prava i ulaganje kapitala......................................................14
2.10. Raspodela dobiti i unapređenje rada i razvoja.....................................15
2.11. Promena delatnosti, sedišta i firme......................................................15
2.12. Naknada za korišćenje dobara od opšteg interesa...............................15
2.13. Ovlašćenja osnivača i obezbeđivanje zaštite opšteg interesa..............15
2.14. Ostvarivanje prava na štrajk................................................................17

Zaključak...................................................................................................... 18

Literatura.......................................................................................................19

1.VRSTE PREDUZEĆA

1.1. Uvod

Privreda ne može da postoji bez preduzeća. U privredama koje su prethodile

robno-novčanoj, domaćinstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za
sebe. Ali ovakav način proizvodnje nije bio efikasan. Društvo je ostalo bez prednosti
specijalizacije, a domaćinstva bez prednosti koje donosi razmena. Preduzeća su nastala
kada su domaćinstva prestala da budu samodovoljna i kada su počela da proizvode za
drugog, odnosno za razmenu. Preduzeća nastaju sa pojavom tržišne privrede, kada su
domaćinstva počela da se specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode
razmenjuju na tržištu.

Svako preduzeće je organizacija ljudi i sredstava, koji imaju zajednički cilj.

Nezavisno od toga da li preduzeće teži ostvarivanju profita ili funkcioniše kao neprofitno
orijentisano, osnovni razlog nastanka i postojanja preduzeća je povećanje efikasnosti.
Preduzeće predstavlja najefikasniji oblik organizacije privredne aktivnosti i zato je
preduzeće osnovna institucija svake tržišne privrede.

1.2. Pojam preduzeća

Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede, koji se uspostavlja kao samostalna

organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s određenim zadacima u okviru društvene
raspodele rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novčanoj
privredi obavlja određena privredna delatnost. Sam razvoj ekonomije i preduzeća, u
širem smislu posmatrano, je taj da su preduzeća predstavljala nosioce i generatore ne
samo razvoja ekonomije, vec i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja,

1.3. Kriterijumi za podelu preduzeća

Proces funkcionisanja savremene privrede odvija se preko aktivnosti velikog

broja različitih preduzeća. Ona se međusobno mogu razlikovati prema:



karakteristikama procesa rada (građevinska, saobraćajna, rudarska, industrijska,
trgovinska, itd.). Karakteristike procesa rada uslovljene su, pre svega, zadatkom
preduzeća u procesu društvene reprodukcije.;



vidu organizovanja proizvodnje (preduzeća sa masovnom, serijskom,
pojedinačnom proizvodnjom);



strukturi elemenata, odnosno, odnosu sredstava i angažovanog rada (zanatska
preduzeća, kooperantska, industrijska i preduzeća sa automatskom
industrijskom proizvodnjom).

Preduzeća se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za

proizvodnju.

U našoj privredi, prema odredbama Zakona o preduzeću, postoji društvena,

mešovita, privatna, zadružna i državna svojina. Shodno tome, prema svojinskim
oblicima, pojavljuju se i sledeći tipovi preduzeća:



društvena,



mešovita,



privatna i



državna.

Osnovni tipovi preduzeća prema svojini dati su fleksibilno. Tokom njihovog

poslovanja može se dogoditi da sredstva ili deo sredstava promene vlasnika i da se time
promeni i tip preduzeća. Na primer, ukoliko jedno društveno preduzeće loše posluje,
ostvari gubitak, neko privatno preduzeće može u njega uložiti sredstva, omogućiti mu da

ELEMENTI

PREDUZEĆA

RADNI

KOLEKTIV

SREDSTVA

PROIZVODNJU

REZULTATI

POSLOVANJA

ORGANIZACIJA

Slika 1. Elementi preduzeća

prebrodi krizu i time bi od društvenog nastalo mešovito preduzeće. Vremenom
otkupljivanjem ostatka društvene svojine ono može postati i privatno. Naša privreda se
upravo nalazi u fazi tranzicije- promeni svojinske strukture preduzeća.

Pored navedenih kriterijuma, preduzeća se međusobno razlikuju i prema formi

organizovanja. Mogući oblici organizovanja preduzeća u svakoj privredi posebno se
definišu zakonskim aktima.

1.4. Oblici organizovanja preduzeća

Prema Zakonu o preduzećima, u našoj privredi, preduzeća mogu biti

organizovana u formi društva lica ili društva kapitala.

U društva lica se ubrajaju ortačko društvo i komanditno društvo, dok društva

kapitala čine društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Svaki od
navedenih organizacionih oblika ima svoje karakteristike. Po čemu se međusobno
razlikuju društva lica i društva kapitala?

Društva lica odlikuju personalna svojstva, međusobno poznanstvo i poverenje

članova, iz čega i proizilazi preuzimanje neograničene odgovornosti (uključivanje
celokupne imovine) za obaveze društva. Smrt ili istupanje nekog člana društva bitno se
odražavaju na funkcionisanje društva, mogu dovesti do njegove likvidacije. Takođe se
prenos udela trećim licima mora posebno regulisati.

Društva kapitala karakteriše iščezavanje personalnih svojstava i dominacija

interesa kapitala. Udeli u društvu su relativno lako prenosivi i društvo ne prestaje da
postoji zbog činjenica vezanih za njegove članove (smrt, istupanje, poslovna
nesposobnost, itd.). Obaveza snošenja gubitaka u poslovanju svodi se na visinu sredstava
uloženih u rad društva.

Ovu podelu ne treba suviše striktno shavtiti. Ona ima više teorijski smisao, pošto i

društva lica imaju neke elemente društva kapitala (posebno komanditno društvo), i
društva kapitala imaju neka svojstva društva lica (posebno društvo sa ograničenom
odgovornošću). U suštini, svaki od navedenih organizacionih oblika treba posebno
posmatrati.

Oblici organizovanja preduzeća se pre svega razlikuju po tome:



ko je osnivač preduzeća,



na koji način se obezbeđuju sredstva za poslovanje preduzeća,



na koji način osnivači preuzimaju obaveze preduzeća,



kako se upravlja preduzećem,



kako se vrši raspodela ostvarenih rezultata.

Prema ovim karakteristikama, ako posebni organizacioni oblici pojavljuju se: