Tehnička škola – Bor
februar,
2018.godine
1. VRSTE RECIKLAŽE
1.1. STAKLO
Staklo je materijal koji nastao prirodnim procesima u kori Zemlje, mnogo pre nego
što su ljudi počeli da eksperimentišu sa njegovim sastavom. Staklene posude se široko koriste
za pakovanje velikog broja različitih namirnica i pića. Staklo se proizvodi od tri osnovne
komponente: peska, natrijum-karbonata (snižava tačku topljenja) i krečnjaka (za povećanje
tvrdoće). Pesak je najčešći sastojak i njegova čistoća i veličina zrna je jako bitna. Ambalažno
staklo se proizvodi najčešće od peska veličine zrna od 0,590 do 0,840 mm. Na temperaturama
od 1420-1600 °C ovi materijali prelaze u homogenu istopljenu smešu koja se dalje oblikuje.
Postoji više razloga zbog čega je staklo povoljno za ambalažu: nepromočivo je, može se
reciklirati, može da se proizvede u skoro svakoj veličini, obliku i boji, ne ostavlja ukus na
sadržaj.
Tokom 2000 godina ručno duvanje stakla je bio najzastupljeniji način izrade flaša.
Poslednjih 100 godina, zahvaljujući mehanizovanoj tehnici duvanja, došlo je do revolucije u
proizvodnji staklene ambalaže, što je omogućilo bržu i jeftiniju proizvodnju. Današnje
staklene boce su znatno lakše od onih od čak i pre par godina. Lakše flaše štede i energiju i
količinu stakla potrebnu za njihovu izradu, kao i energiju (gorivo) potrebnu za transport.
Reciklaža stakla obuhvata njegovo sakupljanje i sortiranje po boji. Prikupljeno staklo se
obično ručno razvrstava po boji i uklanjaju se kontaminanti (plastika, keramika, …). Nakon
toga sledi automatsko uklanjanje metala i materijala niske gustine (papir). Razvrstavanje je
važan korak s obzirom na to da mala količina nekog materijala pomešanog sa staklom može
izazvati zagađenje prilikom procesa reciklaže. Zagađujuće materije u količini od 5 grama po
toni mogu uzrokovati da vredno staklo postane neupotrebljivo. Da bi se to sprečilo koriste se
detektori za metal i keramiku pomoću kojih se oni odvajaju od stakla.
Stakleni otpad se sitni i meša sa peskom, krečnjakom i natrijum-karbonatom. Tako
nastaje staklena masa. Od istopljenog stakla proizvode se nove boce i drugi proizvodi.
Korišćenjem staklenog otpada štedi se energija i do 40 % jer se on topi na nižoj temperaturi
od primarne sirovine. Da bi se boca reciklirala otpad od stakla ne sme da sadrži: polomljeno
prozorsko staklo, ogledalo ili vetrobranska stakla, vatrostalna stakla, sijalice, bela neprovidna
stakla, laboratorijsko i medicinsko staklo, keramičke tanjire i šolje. Staklo koje ne
zadovoljava kvalitet za reciklažu može da se koristi za izgradnju puteva i proizvodnju betona.
Cena takvog proizvoda obično pokriva transportne troškove. Staklo može da se upotrebi za
peskiranje. Otpadno staklo se melje u izuzetno sitne čestice koje mogu da se koriste za
čišćenje zgrada i u industriji za čišćenje proizvoda i površina.
Dodatkom samo 10% otpada od stakla u proces proizvodnje uštedi se do 2,5%
energije potrebne za topljenje i emisija zagađujućih čestica se smanjuje za 8,8%, dok su
emisije oksida azota smanjene za 4% i oksida sumpora za 10%.
Slika 1. Ušteda energije pri reciklaži stakla
1
Tehnička škola – Bor
februar,
2018.godine
Staklo je materijal koji se koristi u svakodnevnom životu kroz razne proizvode: flaše,
čaše, tegle, prozore, ogledala. Ono može da bude u različitim bojama koje mu se dodaju pri
proizvodnji. Pravi se tako što se pesak, sa dodatkom još nekih materija, topi na vrlo visokim
temperaturama. U tom procesu se troši dosta energije, a u vazduh se ispušta velika količina
štetnih gasova. Ukoliko bismo reciklirali staklo, mnogo manje bi se uništavala korita reka iz
kojih se vadi pesak za staklo, smanjili bismo zagađivanje vazduha i potrošnju energije.
Reciklažom jedne flaše, uštedi se dovoljno energije da jedna sijalica od 100W (vati)
može da svetli četiri puna sata ili da kompijuter radi 25 minuta. Ako se u svetu baci prema
nekim podacima 28 milijardi flaša i tegli godišnje u proseku, zamislite koliko bismo
električne enrgije uspeli da uštedimo. Prednost stakla je u tome što ga je moguće beskrajno
reciklirati.
Naš lični doprinos bi mogao biti u sakupljanju nepotrebne ambalaže od stakla ili
staklenih posuda koje se mogu reciklirati ili ponovo iskoristiti. Sakupljeni stakleni otpad se iz
kontejnera odnosi u fabrike za proizvodnju stakla, gde se sortira po boji, zatim pere da se
uklone nečistoće. Tako sortirano i oprano staklo se dalje usitnjava i meša sa novim
sirovinama, (pesak, voda, kreč) i tokom proizvodnog procesa zagrijeva na 1600 stepeni.
Nakon toga se proizvedeno staklo automatski duva, odnosno istiskuje u kalupe i na kraju
procesa nastaje nova boca.
Jeste li znali ...
-
da odbačena staklena boca može zagađivati okolinu više od hiljadu godina.
-
da je vreme razgradnje stakla je 4000 godina.
-
da se staklo može beskonačno puta reciklirati bez gubitka u kvalitetu
-
da recikliranjem jedne staklene boce štedite energiju za rad:
-100 W sijalice tokom 1 sata
- kompjutera tokom 25 minuta
- TV prijemnika tokom 20 minuta
- mašine za pranje tokom 10 minuta
- da u volumenu 10-12% komunalnog otpada čini staklo. Izdvajanjem tih količina iz
svakodnevnog otpada umanjujemo deponije i čuvamo okolinu.
Slika 2. Tok reciklaže stakla
2
Tehnička škola – Bor
februar,
2018.godine
1.3. METAL (ALUMINIJUM, BAKAR, GVOŽĐE)
Od metala se prave automobili, autobusi, vozovi, avioni, frižideri, šporeti, bočice za
dezodoranse, limenke za napitke, kutije za kreme i slično. Metali se, naravno, dobijaju
preradom odgovarajućih ruda. U procesu, najpre, polazimo od iskopavanja rude koji narušava
ili uništava čitave predele (livade, brda, planine...). Potom se vrši prečišćavanje rude od
različitih nečistoća ispiranjem u vodi koja se na taj način zagađuje. Pri topljenju rude troši se
velika količina energije, a štetni gasovi se sagorevanjem oslobađaju u atmosferu. Na kraju tog
procesa dobijamo metal koji se dalje koristi u različite svrhe. Za jednu tonu aluminijuma
potrebno je iskopati četiri tone rude boksita i potrošiti 13.000 kWh (kilovat-časova)
električne energije. Prilikom dobijanja aluminijuma iz pomenute rude, u atmosferu se
oslobađaju ugljen-monoksid, ugljen-dioksid i fluorovodonik. U nekim razvijenim zemljama
poput Nemačke, stari automobili se daju na recikliranje, a uz doplatu se mogu kupiti potpuno
nova kola. Takođe, mogu se reciklirati i električni aparati. Godišnje se, takođe u Nemačkoj,
razloži i preradi 100000 frižidera, 150000 televizora i oko 15000 tona drugih aparata.
Jeste li znali ...
-
da jedna reciklirana konzerva uštedi toliko energije da može da je koristi televizor
3 sata
-
da je limenci Coca Cole potrebno od 50 do 200 godina da se razgradi u prirodi
-
da se reciklažom jedne tone starih limenki dobija 0,9 tona novih limenki i štedi se
95 % energije
-
da aluminijumske konzerve mogu da se recikliraju i da budu u ponovnoj upotrebi za
samo šest nedelja
-
da je otvarač za konzerve pronađen 48 godina nakon što su uvedene konzerve
-
da odbačena aluminijska konzerva, limenka piva ili soka može zagađivati okolinu
idućih 500 godina
-
da 80% delova automobila, odnosno prevoznih sredstava može da se reciklira
Slika 4. Tok reciklaže limenki
4
