Универзитет у Приштини

Економски факултет Косовска Митровица

СЕМИНАРСКИ РАД

Предмет:

Контрола и ревизија

Тема:

Врсте ревизора

Ментор: Студент:

Проф. др Ненад Којић Мирослав Јевтић

71/15

Косовска Митровица, 2019. године

САДРЖАЈ

УВОД......................................................................................................1

1. НАСТАНАК РЕВИЗИЈЕ.................................................................2

2. ВРСТЕ РЕВИЗОРА...........................................................................3

3. ВРСТЕ ПЛАНА И ПРОГРАМА РЕВИЗИЈЕ...............................7

4. ПОСТУПАК РЕВИЗИЈЕ...............................................................10

ЗАКЉУЧАК.........................................................................................12

ЛИТЕРАТУРА.....................................................................................13

1. НАСТАНАК РЕВИЗИЈЕ

Рачуноводство је старо, малтене, исто колико и цивилизација. Од најстаријих

времена људи су обављали одређене пословне активности и, наравно, водили евиденције о
истима. Сврха вођења пословне евиденције је била у полагању рачуна држави за плаћање
пореза.   Ревизија   је   блиско   повезана   са   рачуноводством   али   је   нешто   касније   настала.
Сврха   настајања   исте   је   давање   мишљења   о   рачуноводственим   (финансијским)
извештајима. Антрополози су пронашли записе ревизорских активности који се временски
могу   лоцирати   у   време   раног   Вавилона   (око   3000   година   пре   Христа).   Ревизорска
активност је, иначе, практикована и у древној Кини, Грчкој и Риму.

У латинском језику реч auditor је имала значење слушаоца који је саслушавао

пореске обвезнике о резултатима њиховог рада да би им одредио пореско оптерећење.
Међутим,   у   савременим   условима   ревизија   (потиче   од   латинског   израза   revisio   што   у
преводу значи поновно виђење, преглед, последњи преглед слога пред штампу) има другу
функцију   и   друго   значење.   До   промене   је   дошло   у   време   настанка   индустријске
револуције. У том су периоду компаније нагло расле у погледу технологије, саобраћаја,
комуникација, менаџмента итд. Из тих разлога потреба за капиталом је била све већа.
Поред   капитала   постојећих   власника   било   је   неопходно   привући   и   додатни   капитал.
Управо из тог разлога је дошло да настајања нових услова који су се оличавали у настанку
и  развоју   тржишта   хартија   од   вредности  и  кредитних   институција   ради   задовољавања
потреба  за новчаним  средствима  великих  корпорација.Међутим,  најбитнија  промена је
настала појавом професије менаџера.Раст предузећа је довео до тога да власници немају
знања, стручности и вештине да управљају великим пословним системима али, са друге
стране,нереално   је   било   очекивати   да   менаџмент   потпуно   непристрасно   и   објективно
припрема финансијске извештаје пре свега из разлога што финансијски извештаји имају
утицај   на   плате   менаџера   као   и   на   продужетак   њиховог   радног   односа   у   предузећу.
Аналитички поступци су врло корисни у фази планирања ревизије. Аналитичке процедуре
представљају   скуп   процена   финансијских   информација   заснованих   на   проучавању
успостављених односа између финансијских информација и односа између финансијских
и   нефинансијких   информација.   Аналитички   поступци   су   једноставно   упоређивање
финансијских   информација   или   употреба   комплексних   метода   као   што   је   на   пример,
регресиона анализа. Под аналитичким поступцима Међународни стандард ревизије 520
„

Аналитички поступци

“ означава анализу значајних показатеља и трендова укључујући и

резултате испитивања флуктуација и односа који нису конзистентни с другим
релевантним информацијама или који одступају од унапред представљених величина.

Да

би ревизор могао да примењује аналитичке процедуре он мора да познаје методе и
технике анализе и да у потпуности познаје и разуме пословање клијента. У пракси
ревизије најчешће се користе следећи видови аналитичких поступака:



упоређивање финансијских информација текуће године са истим из претходне

године. Упоређивање се може изводити у дијапазону од појединачних салда на рачунима
до свих износа у бруто билансу,

Станишић, М., „

Ревизија

“, Универзитет Сингидунум

Београд, 2008. стр. 1.

Андрић, М., „

Ревизија рачуноводствених извештаја

“, стр. 135.



упоређивање финансијских информација остварених и исказаних у текућем

периоду за који се врши ревизија са истим планираним информацијама и прогнозама,



утврђивање односа између исказаних финансијских информација у текућем

периоду за појединачне позиције биланса. Између ових информација треба да постоји
одговарајућа веза.



упоређивање клијентових финансијских информација у одређеном периоду са

истим информацијама које се односе на укупну делатност.



испитивање односа између финансијских и нефинансијских информација у

одређеном временском периоду. Пример за такав аналитички поступак је упоређивање
броја запослених, ефективних радних сати и плата.

Аналитички поступци могу се примењивати на консолидоване финансијске

извештаје, компоненте или појединачне елементе информација. Резултате добијене на
основу аналитичких поступака ревизор треба да разматра критички и да на основу тога
изведе одговарајуће закључке. Ревизор може поставити питања менаџменту о доступности
и поузданости информација потребних за примењивање доказних аналитичких поступака,
као и о резултатима аналитичких поступака које је спроводио сам субјект. Може бити
ефикасно користити аналитичке податке које је припремио менаџмент, уколико је ревизор
задовољан квалитетом припремљених информација.

Доказни аналитички поступци начелно се више примењују за велике обиме

трансакција које су предвидљиве кроз време. Примена планираних аналитичких поступака
темељи се на очекивању да поједини односи постоје те су континуирани у одсуству услова
који би потврђивали супротно. Међутим, прикладност појединих аналитичких поступака
ће понајвише зависити од ревизорове процене колико ће поједини аналитички поступак
бити ефикасан.

2. ВРСТЕ РЕВИЗОРА

Постоје интерна, екстерна и држава ревизија односно државни ревизори. Употреба

добро   познатих   показатеља   (као   што   су   марже   профита   код   клијената   који   обављају
малопродају)   може   бити   ефикасан   доказни   аналитички   поступак   с   циљем   осигурања
доказа о разумности евидентираних износа.Различити облици аналитичких поступака дају
различите нивое уверавања. Аналитички поступци који укључују, на пример, предвиђање
укупног прихода од најма у згради са апартманима, узимајући у обзир цене најма, број
апартмана   и   слободне   собе,   могу   пружити   уверљиве   доказе   који   могу   елиминисати
потребу за даље верификације и спровођење тестова детаља, под условом да су елементи
довољно верификовани. Насупрот томе, калкулација и компарација маржи профита као
начина за потврђивање адекватности признавања прихода може пружити мање поуздане

Андрић, М., „

Ревизија рачуноводствених извештаја

“, оп. цит. стр. 153.