Семинарски рад из природних услова и становништва

Унивезитет у Београду

Географски факултет

Студијска програм: Демографија

Семинарски рад из природних услова и становништва:

ВУЛКАНИЗАМ

Ментор: др Славољуб Драгићевић Студенти: Иван Николић 112/2014

Златко Апановић 140/2014

Лазар Живаљевић 293/2014

Београд, 2015

Семинарски рад из природних услова и становништва

САДРЖАЈ:

Увод....................................................................................................................................3
Основне одлике процеса вулканизма..........................................................................4
Mагма и лава....................................................................................................................5
Вулканске масе.................................................................................................................6
Типови вулкана................................................................................................................8
Типови вулканских ерупција........................................................................................8
Подела вулкана према активности..............................................................................10
Вулканске зоне на Земљи...............................................................................................11
Опасности које настају од активности вулкана........................................................12
Прогнозе и утврђивање ризика од вулканске активности......................................15
Сеизмичка истраживања и посматрања.....................................................................16
Вулкани и становништво...............................................................................................17
Закључак...........................................................................................................................18
Литература........................................................................................................................19

Семинарски рад из природних услова и становништва

Постоје извесне мере које обухватају постављања препрека токовима лаве и

лахарима и тиме је омогућено њихово преусмеравање.

Основне одлике процеса вулканизма

За вулканске појаве везујемо изливање лаве, избацивање гасова и

пирокластичног материјала (грчки језик, пиро - ватра, кластик - разбијати) на површину
Земље. Према томе, вулкански облици рељефа су посебни облици рељефа који се
јављају на Земљиној површини као последица рада вулкана.

Вулканизам

представља

скуп свих појава које настају изливањем усијаних маса и избацивањем чврстих и
гасовитих маса из Земљине унутрашњости. Та појава се може јавити и испод водених
површина, као што су мора и океани, то јест на дну њихових басена и у том се случају
назива субмаринским или подморским вулканизмом. За разумевање рада вулкана
значајно је разумевање тектонике плоча. Већина вулкана се јавља на сусрету тектонских
плоча. Вулканске појаве се јављају у лабилним деловима Земљине коре, у областима
које су изложене различитим интензивним тектонским покретима и поремећаја.

Вулканизам је геолошки процес који је веома значајан у стварању и

историјском   развитку   Земљине   коре.   Ниједна   област   на   Земљи,   било   да   се   ради   о
континенту,   океанском   басену,   планинском   венцу   и   тд.   није   настала   без   учешћа
вулканизма. Огромне масе вулканских стена су део Земљине коре. Чак и до 95% горњих
делова литосфере је изграђено од магматских стена. Вулканска активност је пратила
Земљу кроз све стадијуме њене еволуције, мада она одвијала различитим интензитетом.
Земљина топлота, без обзира да ли је она исконско - космичког порекла или је настала
хемијским и радиоактивним процесима распадања у Земљиној унутрашњости је главни
узрок појаве вулкана на Земљиној површини.

Магматско огњиште

је “мотор” вулкана и налази се на 3-4 километра дубине.

Због канала којима путује магма огњиште подсећа на сунђер. Магма долази из плашта и
акумулира се у огњишту где долази до повећања притиска и температуре, те пуцања
стена,   због   чега   магма   почиње   да   излази   на   површину.   Количина   магме   зависи   од
брзине и величине конвекцијског струјања у унутаршњости. Будући да количина магме
која   доспева   конвекцијским   струјањем   није   довољна   за   ерупцију,   прво   долази   до
акумулације, а тек онда магма излази ван. Ерупција се најављује бубрењем магматског
огњишта,   па   на   површини   настаје   вулканска   купа.   Узроци   ерупције   могу   бити
различити.   Главни   узроци   су   долазак   нове   магме   у   магматско   огњиште,   промена
расподела   сила   (стреса)   у   магматском   огњишту,   интеракција   магме   са   водом   у
пукотинама, при чему вода испарава, па расте притисак и долази до експлозије. До
експлозије   долази   када   притисак   пређе   вредности   механичког   отпора   стена   које   се
налазе на површини. Према магматском огњишту вулкане можемо класификовати на
моногенетске и полигенетске. Моногенетски вулкани су обликовани у једној фази, али
немају вулканско огњиште, па магма сваки пут тражи нови излаз. Полигенетски вулкани
поседују   вулканско   огњиште.   Након   одреженог   времена   моногенетски   вулкани   могу
прећи у полигенетске.

Семинарски рад из природних услова и становништва

Активни вулкани на Земљи данас ослобађају укупну енергију од 650 милијарди

киловата што је 100% енергије коју дају све хидроелектране на свету заједно. Вулкани
су директно “заслужни” за постанак воде на Земљи и настанак океана јер избацују
водену пару.

Првобитни животни облици се вежу за вулкански активне дубокоморске зоне у

којима се налазе такозвани црни димњаци из којих излази топла и минералима богата
вода која је омогућила развој живота. Исто тако, гасови избачени из првих вулкана
током ерупције формирали су праатмосферу, још пре настанка хидросфере. Та
првобитна атмосфера се састојала од угљен диоксида, водене паре, сумпор диоксида,
метана и амонијака, уз врло мале количине кисеоника и азота.

Слика 1

- Настанак вулкана (www.bgs.ac.uk/ask)

Mагма и лава

Пре него што се отопљене стене нађу на површини Земље називају се

магма

Када се магма нађе на површини Земље назива се

лава

и она може да тече или да

експлозивно еруптира из вулкана. Магму можемо класификовати према хемијском
саставу, тј. према уделу силицијум диоксида (Sio2) на киселу, неутралну, базичну и
ултрабазичну. Такође постоји подела на примарну и секундарну.

Примарна магма је изворна базична магма (габро-базалтног састава), а

секундарна магма је неутрална до кисела магма настала претапањем (андезитна или
риолитна).

Температура магме може варирати од 700°С до 1200°С. Магме које имају

температуру око 700°С су киселе, богате водом и вискозне. Јако киселе магме се веома

Семинарски рад из природних услова и становништва

Класификација магме/лаве према концентрацији SiO2

Клацификација

Удео SiO2

боја

Најзначајније стене:

интрузивне ефузивне

кисела

> 62%

сива

гранит

риолит

неутрална

52-62%

сива или црна

диорит

андезит

базична

45-52%

црна

габро

базалт

ултрабазична

< 45%

црна

перидотит

У процесу вулканских ерупција су на Земљину површину избачене огромне

количине лаве. Од 1500. год. па до 1914. год. активни вулкани су избацили преко 60 км³
лаве. На пример, из огромне пукотине Лаки на Исланду, изливено је 1783.г. 12,5  км³
лаве.   Количине   лаве,   избачене   у   геолошкој   прошлости,   знатно   су   веће.   Лава   која
изграђује Хавајска острва, достиже запремину од  300 000 км³. То би одговарало слоју
лаве од 30 метара дебљине на целој површини Европе.

Чврсте масе

су представљене пирокластичним материјалом. Порекло тај

материјал води од матичних стена или од охлађене лаве. Гасови и водена пара, при
пробијању кроз чврсте слојеве Земљине коре, дробе стеновите масе и распршавају лаву
при ерупцијама. При лету кроз ваздух распршена лава се хлади и стврдњава и заједно са
осталим   материјалом   пада   на   Земљину   површину   и   тако   стварају   огромне   масе
нагомиланог чврстог материјала. Чврсти материјал пада по странама вулкана и тако
повећава његове димензије. Ситан материјал пада далеко, док пепео и прашину разноси
ветар   хиљадама   километара   далеко.   Такав   материјал   може   месецима   да   лебди   у
атмосфери.   Од   1500-1914.   г.,   тј.   за   400   година   избачено   је   преко   ерупција   350  км³
растреситог   вулканског   материјала.   Растресити   продукти   вулканске   ерупције   су:
вулканска прашина, вулкански пепео, вулкански песак, лапили (комадићи охлађене лаве
од 2-30 мм) и вулканске бомбе. Вулкански пепео и прашина, који падају на језерску и
морску површину, мешају се са глином и песком и стварају туфит, а уколико до њиховог
таложења   и   учвршћавања   дође   на   копну   настаје   туф.   При   вулканским   ерупцијама
количине избачених чврстих продуката су, у просеку, често пута већи од изливене лаве.

Гасовите масе

заступљене су највише воденом паром (60-99%), мада је њен

садржај код извесних вулкана релативно мали, затим сумпорводоником,
сумпордиоксидом, хлороводоником, угљендиоксидом, амонијаком, метаном и
водоником. Ова два последња гаса су запаљиви и горе, због чега се јавља пламен при
вулканским ерупцијама. Гасови су апсорбовани нарочито у киселој, теставој магми и
налазе се под великим притиском. Експанзија гасова на површини је нагла и праћена
великим

експлозијама.

Температуре   гасова   прелазе
1000  °С.   Запремина   гасова   који
избијају   из   вулкана   мере   се
милионима   кубних   километара.
Вулкан   Хекла   је   1947.   год.   3