Xenoturbellida
Xenoturbelida koleno u carstvu zivotinja koje obuhvata porodicu Xenoturbelidae
sa jednim rodom-Xenoturbella i dve vrste bilateralnih, crvolikih, morskih zivotinja
dugih 2-3 cm. Zive na mekanim podlogama od 20 do 100 metara dubine. Nadjene
oko obale Svedske, Skodske I Islanda. Veoma su jednostavne gradje. Prva vrsta
Xenoturbella bocki otkrivena je 1915. Otkrio ju je Sixten Bock, po kome je dobila
ime. Prvi ju je opisao Einar Westbaldi, 1949. Njihov taksonomski polozaj ostaje
zagovetan sve do otkrica pa do DNA istrazivanja 2003. Koje ga pozicionira na
primitivnu vrstu Deuterostoma.
Rod Xenoturbella sadrzi 2 vrste:
-
Xenoturbella bocki
-
Xenoturbella westbaldi
Gradja tela
To su bele zivotinje ili bez boje. Imaju kupaste „ekstremitete“ , blago spljosteno
telo prekriveno cilijama. Njihov epiderm je neobicno debeo.
Xenoturbellide imaju jednostavnu gradju tela. Nemaju mozak, crevni sistem,
sistem organa za izlucivanje, niti gonade, niti bilo koji drugi definisani sistem sem
statocista, lokomotornih cilija i difuznog nervnog sistema.
Usta se nalaze blizu sredine tela zivotinje. Vode direktno u zeludac. Nemaju zdrelo,
ni analni otvor.
Njihov nervni sistem je jednostavan. Postoji baziepitelijalni nerv, bez znaka mozga
ili bilo kakvih nervnih vrpci. Statocist na prednjem kraju zivotinje ima nervni
pleksus koji je u vezi sa njim. To predstavlja jedini vid centralizacije nervnog
sistema, navodjenja i orijentacije u prostoru. Sam statocist je zatvoren u kapsulu, a
u unutrasnjosti sadrzi mnoge monocilijarne celije koje plutaju okolo.
Poseduju dva misicna sistema. Glavni misicni sistem je formiran sa strane
subepidermalnog membranskog kompleksa prozet duz celog tela gde su vlakna
diferencirana u uzduzne i kruzne misice, dok se drugi sistem nalazi oko stomaka.
Njihova reprodukcija je veoma jednostavna. Oni su hermafroditi, bez gonada
