Висока пословна школа струковних студија
Лесковац
Семинарски рад
Заштита животне средине
Тема: Загађивање ваздуха
Ментор: Студент:
Проф. др Татјана Ђекић Марко xxxxxxxx
11xxxx/xx
Туризам и угоститељство
Лесковац, 2013.
Садржај.................................................................................................................................2
Увод.....................................................................................................................................3,4
Извори загађивања...........................................................................................................5,6
Загађивање ваздуха у Србији.............................................................................................7
Загађење ваздуха као глобални проблем
..........................................................................7,8
Узроци загађења ваздуха у Србији
.....................................................................................9
Емисија чађи из термоелектрана и индивидуалних котларница
....................................10
Издувни гасови из мотирних возила
.................................................................................11
Депоније смећа
...................................................................................................................12
Застарела и неадекватна производна технологија у индустрији
.....................................13
Закључак.............................................................................................................................14
Литература..........................................................................................................................15
3
Ефекти ацидификације одражавају се на: водене организме који су осетљиви на повећање
пХ и повећање токсичних метала у води, биљке су осетљиве на повећање концентрације
хидрогенових јона у земљишту, људи такође трпе последице ацидификације због конзумирања
површинске или подземне воде које често имају непримерен пХ и повећану концентрацију
метала.
Својом делатношћу човек је изменио првобитни састав атмосфере, земљишта и воде. Загађујуће
материје из многих извора загађења, неизбежних пратилаца урбаног живота, у облику гаса, дима,
прашине, пепела, чврстог отпада и отпадних вода убацују се у ваздух, земљиште и воду мењајући
их.
Угрожени су човеково здравље и његова животна средина јер нису успели да се прилагоде
променама. Јавља се низ оболења која у основи нису нова, али су постала доминантна и у врху
листе узорка смрти.
У 10 водећих земаља Европе око 20% свих узрока смрти припада малигним болестима, од чега 1/3
респираторном систему. 10% смртности настаје услед акутних респираторних инфекција. Повећан
је број оболелих од анемија, алергија, имунолоских, генетских и неуротских поремећаја,
поремећаја метаболизма. Пут уношења загађујућих материја у организам је инхалацијом,
ингестијом и транскутано. Зна се да изложеност путем инхалације зависи од концентрације
загађујуцих материја, дужине изложености, физичке активности, узраста и пола.Изложеност путем
ингестије је мање разрађена јер би се за сваку врсту хране морао рачунати унос за животни век,
али је сигурно да се конзумирањем загађених житарица, воћа и поврћа као и загађене хране
животињског порекла уносе различите токсичне материје. За канцерогене материје нема
безбедне границе вредности, док за неканцерогене постоје дефинисане вредности захваљујуци
компензаторним процесима у изложеном организму.
Економске штете су велике. Повећана је топлота земљишта и смањена количина падавина.
Падају киселе кисе. Загађује се земљиште и плићи водоносни слојеви. Оштећује се биљни свет а
тиме омета процес самопречисћавања ваздуха. Поремећен је ланац исхране. Брзо настаје ерозија
грађевинског материјала, пропадају споменици културе, веће је прљање станова, наместаја,
рубља. Сваку промену у саставу и стању ваздуха, која прелази границу прилагодљивости људског
организма и доводи до његовог оболевања, називамо аерозагађењем.
4
ИЗВОРИ ЗАГАђЕЊА
То су пре свега процеси сагоревања угља и нафте у електранама, топланама и
индивидуалним кућним лозистима , процеси у индустријским постројењима (нафтна, хемијска,
металурска, прехрамбена), издувни гасови саобраћајних возила и тешких машина, процеси на
депонијама отпада и смећа итд. Најчешће загађујуће материје су ЦО2, ЦО, СО2, азотни оксиди,
разна органска једињења (угљоводоници, бензоли, фреони), олово и др. До сада је
идентификовано више стотина различитих загађујућих материја, а треба истаћи могућности
стварања нових, до сада непознатих једињења, под утицајем сунчевог зрачења и електричног
пражњења. На квалитет ваздуха на једном подручју, поред концентрације загађујуцих материја из
извора загађења и удаљености извора, велики утицај имају метеоролоски елементи: стање
ваздушног притиска, правац и брзина ветра, вртложна струјања, одсуство ветра, влажност ваздуха,
присуство магле, количина падавина, температура ваздуха и температурне инверзије. Највећа
концентрација загађујућих материја распростире се водоравно у правцу ветра. У периодима
"тишине" - одсуства кретања ваздуха све загађујуће материје остају у насељу. У доњим слојевима
атмосфере ваздух је топлији и креће се ка горњим хладнијим слојевима што омогућава нормалну
дисперзију. Међутим у условима наглог расхлађивања земље долази до температурне инверзије.
Приземни ваздух је хладнији од оног у вишим слојевима па је дисперзија онемогућена. Низак
ваздусни притисак, одсуство ветра, велика влазност ваздуха, магла и температурна инверзија
смањују распростирање загађујућих материја у висину и даљину, задржавају их у приземним
слојевима и концентришу у близини извора загађења. Може доћи до стварања "смога" са
једињењима која су изузетно отровна и опасна по здравље људи. Ниво концентрације загађујућих
материја утврђује се мерењем. Концентрација загађујућих материја у ваздуху, на одређеном
месту, којом се изражава квалитет ваздуха, зове се имисија. Надлежно министарство прописује
граничне вредности имисије, обезбеђује прописно праћење квалитета ваздуха у насељу и
евиденцију података, обезбеђује праћење основних метеоролошких елемената и прати утицај
загађеног ваздуха на здравље људи.
Циљ контроле квалитета ваздуха је заштита здравља људи, односно, утврђивање извора
загађења, утврђивање степена загађења, утврђивање кретања загађености ваздуха у току године,
процена оптерећености појединих локација, утврђивање критичних ситуација у циљу упозорења
јавности, утврђивање мера заштите.
