ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНО САНИТАРНА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈА
,, ВИСАН“ ЗЕМУН
СЕМИНАРСКИ РАД
ПРЕДМЕТ: САНИТАРНО-ЕКОЛОШКО ЗАКОНОДАВСТВО И НАДЗОР
ТЕМА: ЗАБРАНА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
МЕНТОР:
СТУДЕНТ:
Проф. др Драган Батавељић
Београд, 2019
САДРЖАЈ
Увод.................................................................................................................................................2
1. Прописи о забрани дискриминације......................................................................................3
2. Појам и облици дискриминације............................................................................................5
2.1. Непосредна дискриминација...........................................................................................6
2.2. Посредна дискриминација...............................................................................................6
2.3. Повреда начела једнаких права и обавеза......................................................................7
2.4. Забрана позивања на одговорност..................................................................................8
2.5. Удруживање ради вршења дискриминације..................................................................9
2.6. Говор мржње.....................................................................................................................9
2.7. Узнемиравање и понижавајуће поступање....................................................................9
2.8. Тешки облици дискриминације.....................................................................................10
3. Посебни случајеви дискриминације....................................................................................11
4. Није свака дискриминација забрањена-посебне мере........................................................12
5. Механизми заштите од дискриминације.............................................................................13
5.1. Заштита пред Повереником за заштиту од равноправности......................................13
5.2. Судска заштита од дискриминације.............................................................................15
5.2.1.Парница ради заштите од дискриминације........................................................15
5.2.2.Кривичноправна заштита од дискриминације...................................................16
5.2.3.Прекршајноправна заштита од дискриминације................................................16
6. Закључак.................................................................................................................................18
7. Литература..............................................................................................................................19
1
1. ПРОПИСИ О ЗАБРАНИ ДИСКРИМИНАЦИЈЕ
Република Србија је као правни сукцесор некадашње Социјалистичке
Федеративне Републике Југославије и члан Уједињених нација потписник Повеље
Уједињених нација (1945), Универзалне декларације о људским правима (1948), Пакта о
грађанским и политичким правима (1966) и Међународне конвеције о укидању свих
облика расне дискриминације (1965), а који међународни акти су основа забране
дискриминације. Међу наведеним актима од значаја су и други као што су Конвенција
против мучења и других свирепих, нечовечних или понижавајућих казни и поступака,
Конвенција о укидању свик облика дискриминације жена и Конвенција о правима детета.
Наведеним међународним уговорима установљена су уговорна тела (комитети)
чија је надлежност да надзиру испуњавање обавеза држава чланица, као и да разматрају
појединачне представке. Ово значи да се сви грађани Републике Србије услед кршења
забране дискриминације могу обратити непосредно и комитетима Уједињених нације.
Надаље, како је Република Србија, као правни сукцесор Државне заједнице Србије
и Црне Горе, члан Савета Европе, то је потписник и Европске конвенције за заштиту
људских права и основних слобода (донета 1950 године, а ступила на снагу 1953 године).
Наведена Конвенција је чл.14 предвиђала забрану дискриминације, али како је до скоро
имала искључиво помоћни карактер, јер је забрањивала дискриминацију само у односу на
уживање права која су гарантована Конвенцијом, то је Протоколом бр.12 исправљен овај
недостатак, те се њиме утврђује општа дискриминација.
Европском конвецијом за заштиту људских права и основних слобода установљен
је Европски суд за људска права коме је установљена надлежност за случајеве кршења
људских права утврђених овом Конвенцијом. Ово значи да се држављани сваке државе
чланице Савета Европе могу представком обратити Европском суду за људска права када
сматра да им је актом или радњом надлежног државног органа повређено неко право.
Како је у самом уводу речено да забрана дискриминације представља једно од
основних људских права, то је ово право загарантовано и Уставом Републике Србије из
2006.године. Чланом 21 Устава се забрањује дискриминације и утврђује да су пред
уставом и законом сви једнаки, да свако има право на једнаку законску заштиту, без
3
дискриминације, као и да је забрањена свака дискриминација, непосредна или посредна,
по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности,
друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног
стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
Иако су у Републици Србији до 2009.године постојали међународни акти који су
забрањивали дискриминацију, затим Устав из 2006.године, Закон о заштити права и
слобода национални мањина, Закон о спречавању дискриминације особа са
инвалидитетом, 2009.године је донет и Закон о забрани дискриминације који је
успоставио један свеобухватан систем заштите од дискриминације, којим је уређена
општа забрана дискриминације, дефинисани су облици и случајеви дискриминације,
поступци заштите од дискриминације и установљена је и један нови државни орган, а то је
Повереник за заштиту равноправности.
Овде треба додати да је поред наведеног забрана дискриминације у појединим
областима утврђена и у многим тренутном важећим законима, као што су Закон о
здравственој заштити, Закон о високом образовању, Закон о раду, Закон о слободном
приступу информацијама од јавног значаја, Закон о спречавању насиља и недоличног
понашања на спортским приредбама и многим другим законима.
4
