Uvod
Šta je najdragocenije u preduzeću? To je jedno od prvih pitanja sa kojim mora da se suoči
vodjstvo preduzeća. Da li je to kapital ili zaposleni, ili je možda to najnovija tehnologija?
Odgovor nije teško pronaći, jer nam se on sam nudi. Zaposleni su srce svakog privrednog
subjekta. Kadrovski potencijal predstavlja najvažniji resurs svake organizacije. Kroz posao ljudi
teže da ostvare: ekonomsku stabilnost, identitet i razvoj ličnosti, status i prestiž, samostalnost,
kreativnost, socijalnu interakciju. Zaposleni žele da se kroz posao razviju i ostvare kao osobe, da
koriste i razvijaju svoje talente i veštine, da radom postižu rezultate i uspehe koji će biti
prepoznati.
Zadovoljstvo poslom predstavlja jednu od najviše istraživanih tema. Razlog tome je da
zadovoljstvo poslom predstavlja preduslov kvalitetnog rada i lojalnosti zaposlenih. Zadovoljni
radnici ostvaruju veću produktivnost, povećavaju zadovoljstvo korisnika, imaju manji
apsentizam i ređe menjaju radnu organizaciju. Možemo zaključiti da uspešnost organizacije
zavisi od zadovoljstva zaposlenih, jer je zadovoljan radnik produktivan radnik.
Zadovoljstvo poslom se definiše kao pozitivna emocionalna reakcija i stavovi pojedinca
prema svom poslu. Oni podrazumevaju kombinaciju unutrašnjih (prirode posla koji osoba
obavlja, zadatke koje izvršava, profesionalni razvoj, osećaj odgovornosti i dostignuća) i
spoljašnjih faktora (uslovi rada, plata, saradnici, nadređeni). Unutrašnji faktori unapređuju
satisfakciju, a spoljašnji preventiraju nezadovoljstvo.
Merenje zadovoljstva zaposlenih predstavlja nezaobilazan deo procesa upravljanja
organizacijom.
Cilj rada je da se ustanovi stepen zadovoljstva radnika svojim poslom, odnosno
zaposlenih u opštini Medveđa, kao i faktori koji utiču na zadovoljstvo ili nezadovoljstvo
zaposlenih. Kako bi se uticalo na povećanje stepena zadovoljstva zaposlenih, najpre treba
utvrditi njihov trenutni stepen zadovoljstva. Kako bi utvrdili stepen zadovoljstva sproveli smo
anonimnu anketu.
2
Zadovoljstvo poslom predstavlja jednu od najviše istraživanih tema u oblasti ljudskog
ponašanja u organizacijama. Razlog tome je svakako uvreženo verovanje da je zadovoljan radnik
produktivan radnik te da se uspešnost organizacije ne može postići sa nezadovoljnim
zaposlenima.
Teorijska osnova zadovoljstva poslom predstavlja Lokova teorija vrednosti.
5
Prema toj
teoriji, zadovoljstvo poslom postoji u onoj meri u kojoj su ljudi zadovoljni ishodom samog posla.
Što pojedinac dobije više onog ishoda koji on ceni to će biti zadovoljniji. Dakle, na zadovoljstvo
ne utiče samo veličina nagrade već i koja se nagrada prima odnosno da li za uloženi trud radnik
dobija one nagrade koje on ceni. Prema toj teoriji, radnici koji imaju malu platu ne moraju biti
nezadovoljni ako njima ta plata nije najvažniji faktor zadovoljstva poslom. Ako su to na primer,
kreativni, mladi inženjeri u razvoju moguće je da če biti zadovoljni poslom i pored male plate
ako imaju na tom poslu mogućnost kreativnog rada, usavršavanja, učenja i napredovanja jer je to
ono što oni cene na poslu. Da bi smo dakle, predvideli nečije zadovoljstvo poslom moramo uzeti
u obzir ne samo zadovoljstvo pojedinim aspektima posla kojim se pojedinac bavi već i njegova
očekivanja od tog posla. Na ukupno zadovoljstvo poslom utiče zapravo nesklad ili odstupanje
zadovoljstva od očekivanja u pogledu pojedinih aspekata posla a ne visina zadovoljstva tim
aspektima sama po sebi. Neko može biti nezadovoljan poslom iako ima visoku platu i zadovoljan
je visinom plate, ako on i nema visoka očekivanja u pogledu visine same plate već u pogledu
mogućnosti napredovanja u karijeri. Lokova teorija skreće pažnju na još jedan bitan fenomen.
Ljudi imaju sklonost da visinu zadovoljstva pojedinim aspektima posla vezuju za visinu nesklada
između očekivanja i zadovoljstva. Naime, kod onih aspekata gde je nesklad očekivanja i
zadovoljstva veliki i apsolutna visina zadovoljstva ima tendenciju pada. Istraživanja su pokazala
da su zaposleni bili najnezadovoljniji onim aspektima posla kod kojih je postojao najveći nesklad
i obratno.
1.2.Faktori zadovoljstva poslom
Šta je to što utiče da zaposleni budu zadovoljni poslom koji obavljaju? Na zadovoljstvo
zaposlenih utiče čitav spektar raznovrsnih faktora koji su međusobno povezani. Takođe faktori
zadovoljstva variraju prema organizacijama, prema njihovom okruženju, prema društvenom
sistemu.
6
5
Milisavljević, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014.
6
mr Z. Tanasijević, Zadovoljstvo zaposlenih, Festival kvaliteta, Kragujevac, 2006 god, preuzeto sa:
http://www.cqm.rs/fq2006/pdf/A/10%20-%20Tanasijevic%20Z%201.pdf
, 23.01.2014.
4
Istraživanja su pokazala da se svi faktori mogu grupisati u dve kategorije: organizacioni i
lični faktori zadovoljstvom poslom.
7
Organizacioni faktori zadovoljstvom posla su:
8
-
Posao sam po sebi. Posao može biti rutinski ili raznolik, kreativan ili zatupljujud,
previše lak ili previše težak.
9
Ljudi su zadovoljniji ukoliko obavljaju posao koji je
mentalno izazovniji nego ako obavljaju jednostavan, rutinski posao. Izazovan
posao ima tri karakteristike: omogućuje zaposlenom da radi raznovrsne zadatke,
daje slobodu delovanja zaposlenom i omogućuje povratnu informaciju
zaposlenom o tome kako je obavio posao.
10
-
Sistem nagrađivanja. Nagrade i priznanja su najbolji načini da se zaposleni podrži
i da mu se ukaže na njegov kvalitetan učinak u radu, a samim tim mu se
omogućava da bude zadovoljan sobom i rezultatima koje ostvaruje.
11
Što je plata
viša ljudi su generalno zadovoljni poslom. Međutim mora se odmah napomenuti
da je percipirana pravednost sistema nagrađivanja važniji faktor od puke visine
plate. To se pokazalo i u svim istraživanjima koje smo radili u domaćim
preduzećima. Radnici su zadovoljniji ako percipiraju da je sistem nagrađivanja fer
i podjednako tretira sve zaposlene. Od pravičnosti sistema nagrađivanja veća su
očekivanja nego od same visine plate.
12
-
Prijatni radni uslovi. Što su uslovi rada bolji logično je da je zadovoljstvo radnika
veće. Ono je veće ne samo zato što je to njima fizički prijatnije, nego i zato što
bolji radni uslovi stvaraju veću mogućnost za bolje obavljanje radnih zadataka i
uspeh na poslu. Ljudi su često nezadovoljni lošim radnim uslovima ne toliko što
su oni za njih lično neprijatni koliko zbog toga što ih oni ometaju da postignu
očekivane performanse.
13
7
Milisavljević, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014.
8
Milisavljević, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014.
9
M. Krstić, “Faktori koji utiču na zadovoljstvo poslom”, preuzeto sa:
http://www.academia.edu/4879808/Faktori_koji_uticu_na_zadovoljstvo_poslom
, 19.03.2014.
10
Milisavljević, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014.
11
M. Krstić, “Faktori koji utiču na zadovoljstvo poslom”, preuzeto sa:
http://www.academia.edu/4879808/Faktori_koji_uticu_na_zadovoljstvo_poslom
, 19.03.2014.
12
Milisavljević, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014
5
- Radni staž i starost. Stariji i ljudi sa većim radnim stažom imaju tendenciju da
budu više zadovoljni poslom nego oni sa manjim stažom na određenom poslu. To
se dešava ne samo zato što čovek vremenom postaje sve bolji u svome poslu, daje
veće rezultate pa je više i nagrađivan već i zbog prethodno opisanog efekta
kognitivne disonance. Čak i oni koji nisu bili u početku zadovoljni svojim
poslom, ako su na njemu ostali duže vreme, racionalizuju svoju inertnost time što
sebe ubeđuju da su zadovoljni tim poslom. Istraživanja su pokazala da
zadovoljstvo poslom raste sa godinama staža i starosti ali ne linerano. Prvo se
naglo povećava zadovoljstvo poslom do tridesetih godina, zato što čovek postaje
sve uspešniji u svom poslu i napreduje u karijeri. Oko 40-tih čovek dostiže zenit u
poslu, gubi mnoge iluzije o njemu i manje je zadovoljan da bi u drugoj polovini
pedesetih i do penzije opet raslo zadovoljstvo poslom.
18
- Pozicija i status. Što je viši hijerarhijski nivo zaposlenog to je on zadovoljniji
poslom kojim se bavi. Uzrok jeste sigurno i u tome što viši položaji idu uz veća
primanja kao i uz određene statusne simbole, veću moć i društveni uticaj što sve
vodi većem zadovoljstvu poslom.
19
- Ukupno zadovoljstvo životom. Istraživanja su dokazala efekat ''prelivanja
zadovoljstva''. Zadovoljstvo ukupnim životom se pozitivno odražava na
zadovoljstvo poslom kojim se čovek bavi i obratno, zadovoljstvo poslom ima
pozitvan efekat na ukupno zadovoljstvo životom.
20
1.3.Efekti zadovoljstva poslom
Zadovoljstvo poslom zaposlenih nije samo sebi cilj. Mada se sve više pojavljuju teorije
prema kojima društvena odgovornost preduzeća podrazumeva i njihovu obavezu da zadovo-
ljavaju zaposlene kao važne stakeholder-e, ipak se najveći broj autora bavi ovim problemom jer
polazi od pretpostavke da je zadovoljniji radnik – produktivniji radnik. Međutim, empirijska
istraživanja su pokazala da odnos zadovoljstva i produktivnosti zaposlenih nije tako jasan kao što
to može na prvi pogled izgledati. Osim toga, zadovoljstvo ne utiče samo na produktivnost već i
23.01.2014.
18
Milisavljević, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014
19
Milisavljević, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014
20
Milisavljević, M. (1996). Marketing, Beograd: Savremena administracija, preuzeto sa:
http://www.ekof.bg.ac.rs/studije/2007/predmeti/org_i_upr_ljud_res/3%20VREDNOSTI%20I%20STAVOVI.pdf
,
23.01.2014
7
