Državni Univerzitet u Novom Pazaru
Filozofski fakultet
Departman za psihologiju
Prikaz istraživanja
Zadovoljstvo životom obrazovnog kadra
Novi Pazar, april 2012.
S
ADRŽAJ
Uvod........................................................................................................................................3
Problem istraživanja................................................................................................................6
Instrumenti..............................................................................................................................6
Opis uzorka..............................................................................................................................6
Ispitivanje pouzdanosti skala...................................................................................................7
Ispitivanje nomološke mreže....................................................................................................9
Rezultati……………………………………………………………………………………………………………………………...13
Zaključak………………………………………………………………………………………………………………………….….18
Literatura…………………………………………………………………………………………………………………………….19
2
Slika 1.
Po ovom modelu,
osnovne sastojke ličnog blagostanja čine saznajna i afektivna komponenta
(Diener et al., 1985; Diener et al., 2010; Pavot & Diener, 1993). Afektivna komponenta
blagostanja prvobitno je shvaćena kao neka vrsta uravnoteženosti pozitivnog i negativnog
afektiviteta (Diener et al., 1985; Pavot & Diener, 1993). Kasnije je, uglavnom zbog akumulacije
empirijskih nalaza, ova komponenta definisana kao manje ili više izražena dominacija pozitivnog
u odnosu na negativni afektivitet (Lucas & Diener, 2010; Diener et al., 2010). Saznajna
komponenta je doživljaj ili (samo)procena individue u kojoj je meri zadovoljna sa sopstvenim
životom uopšte, u svim njegovim aspektima, nezavisno od konkretnih vrednosti, normi i ciljeva
(Diener et al., 1985). Odnosno, zadovoljstvo životom je jedna od osnovnih komponenata ličnog
blagostanja i određuje se kao globalna samoprocena kvaliteta života u odnosu na sopstvene
kriterijume, nezavisno od konkretnih vrednosti, normi i ciljeva (Penezić, 2006).
Ranija istraživanja na temu zadovoljstva životom su pokazala da pol nema značajnu ulogu,
uzrast takođe ne pokazuje značajnu vezu sa zadovoljstvom života ili se, u ređim slučajevima,
navode i nalazi koji govore o blagoj pozitivnoj vezi (Diener et al., 2010). Iako su stepen
obrazovanja i zarada gotovo podjednako važni u definisanju socioekonomskog statusa, ove
varijable imaju različit odnos sa doživljajem ličnog blagostanja (Diener et al., 2002, 2010).
4
Stepen obrazovanja nema značajnih veza sa subjektivnim blagostanjem i njegovim
komponentama, dok je odnos zarade sa subjektivnim blagostanjem složene prirode.
Što se tiče zadovoljstva životom obrazovnog kadra, ranija evropska istraživanja su pokazala da
ne postoje razlike u odnosu na pol, da su stariji nastavnici emocionalno iscrpljeniji i napetiji od
mlađih nastavnika , kao i to da su mlađi nastavnici zadovoljniji poslom i životom uopšte
(Verhoeven, Kraaij, Joekes and Maes, 2003).
Američka istraživanja o zadovoljstvu života mentora i mađih profesora su pokazala da ne postoje
razlike u odnosu na pol i rasu već razlike postoje u odnosu na starost i iskustvo profesora.
Dobijeno je da stariji profesori odnosno mentori imaju veći stepen zadovoljstva života od mlađih
profesora, kao i to da profesori sa većim iskustvom, tj. sa dužim radnim stažom zadovoljniji su
životom od profesora sa kraćim radnim stažom (Nickolich, Feldhaus, Cotton, Barrett II, and
Smallwood, 2010).
Optimizam
Život nanosi iste poraze i tragedije optimistima i pesimistima, bez razlike, ali optimisti ih bolje
prebrode. Optimista se vraća na noge posle poraza, pribere se i, uz donekle siromašniji život,
počne ponovo. Pesimista se predaje i pada u depresiju. Zbog svoje gipkosti optimista postiže više
na poslu, u školi i na sportskom igralištu (Seligman, 2008).
Optimizam je opšte očekivanje da će nam se u životu dogoditi više dobrih nego loših stvari, tj.
optimisti očekuju da će im budućnost uglavnom doneti nešto dobro, dok pesimisti očekuju loše.
Optimisti i pesimisti se razlikuju u načinima pristupa problemima, i u načinima prevladavanja
poteškoća i kriza. Njihove razlike imaju značajne implikacije na njihovo psihičko i fizičko
blagostanje. Optimizam se smatra ličnom osobinom koja amortizuje stres i prevenira bolesti.
(Seligman, 1990,1998). Samim tim možemo zaključiti da optimizam/pesimizam ima veliki uticaj
na zadovoljstvo životom osobe. Što je izraženiji optimizam kod osobe to će zadovoljstvo
životom biti veće i obrnuto.
5
