Животна средина
Загађење и мере заштите воде
Висока технолошка школа струковних студија
Аранђеловац
Предмет: Заштита воде
Семинарски рад
Загађење и мере заштите воде
Професор: мр. Стаменковић Марица
Студент: Јелена Лукић z-03-2/2013
Аранђеловац,децембар 2016.
1
Животна средина
Загађење и мере заштите воде
ВОДА И ЗНАЧАЈ ВОДЕ
Ма колико се то чинило далеком прошлошћу, вода је извор и колевка живота,
наша прамајка. Свакоме од нас је срце поцело да куца у води и тек избацивши је,
удахнули смо први пут овоземаљски живот.
Вода чини око 65% насег тела. 70% наше планете чини вода, која одржава
целокупан живот на Земљи биљни и животињски. Човек може знатно дуже да
издржи без хране него без воде. Зависно од телесне масе, без хране бисмо издржали
око 40 дана, без воде бисмо једва саставили једну недељу и то у зависности од
климатских услова у којима бисмо се нашли. Губитак воде или дехидрација може
бити опасна за свако живо биће а за човека губитак 20% воде практично значи
смрт. У условима дехридације крв се згрушава а срце напорније ради, небили
обезбедило довољну количину кисеоника. Ако такво стање потраје срце престаје да
ради, крв постане превисе густа. Дневне потребе одраслог човека за водом су 2,5 до
3л. Самим тим што је толико важна она директно одређује не само развој живих
бића, већ је њом одређен напредак целокупне људске заједнице.
Потребе за водом се повећавају сразмерно увећању броја становника на земљи а
њена се количина упркос растућим променама не мења. Статистички подаци су
застрашујући. Они нам говоре да ће до 2025 године 2/3 становништва осетити
озбиљан недостатак воде, већ сада према подацима стручњака 2,5 милијарде људи
нема обезбеђење основне хигијенске услове због недостатка воде, а чак више од 5
милиона људи годишње умире услед загађења воде. Ова истина је застрашујућа јер
смо све ближе времену када ће потреба за водом премашити њене залихе.
Експерти наглашавају да је главни део проблема загадјење подземних вода, што је
директно повезано са другим загадјивачима, било да је реч о отпаду са депонија
или пестицида и другим материјама којима се загадјује земљиште.
Сматра се да је бомбардовање 1999 год. захваљујући коришћењем муниције са
осиромашеним уранијумом, знатно загадило многе крашке изворе и врела по
југоисточној Србији.
Све што загадјује земљиште кад тад доспева до подземних вода и загадјује
их. Степен загађења се не смањује као ни број становника и њихова потреба за
водом, напротив ти параметри су у порасту.
Није само у питању профит, принос са поља, складиштење депонија већ када
је о нашим просторима реч немар пре свега. У Србији готово да нема стандардно
уређених депонија. Неодговорност с једне и збркани приоритети где се та
проблематика ставља у други план доводе до тога да се залихе питке воде трајно
уништавају јер се подземне воде могу заштитити од површинских загађивача
4
Животна средина
Загађење и мере заштите воде
изградњом депонија са контролисаним одводом воде, што је много више од
естетике и много ближе разуму.
Неконтролисана сеча шума је такође један од битних чинилаца овог
проблема, поготово када је реч о изворишима који је све мање и све су мање чиста.
Стручњаци предлажу планско пошумњавање, формирање површинских
акумулација и заштиту изворишта река.
Све је већа опасност од последица које су чини се неизбежне.
Стручњаци целог света јединствени су у поруци да постоји нешто што
можемо учинити као појединци. А то је да воду штитимо и штедимо, свакодневно у
свакој прилици у којој се надјемо. То треба да буде саставни део васпитања деце,
јер ће они бити ти који ће осетити последице запостављања тог великог, глобалног
проблема.
Значај воде за биљке
Вода је веома значајна за биљни свет. Водене биљке се најлакше снабдевају
са водом. У воденој средини растворене су многе корисне ствари, те биљка лако
апсорбцијом долази до њих. Међутим,биљке на копну често не могу лако доћи до
воде, јер имају потешкоћа да је у довољној мери извуку из земљишта.
За копнене биљке вода је само један од еколошких фактора, док је за водене
биљке њихова животна средина. Код копнених биљака вода стално протиче од
корена ка листовима. Тај процес се успоставља транспирацијом, при којој са
транспирационих површина стално испарава једна количина воде. Кретањем воде
кроз биљку, биљка под притиском воде стоји усправно. Ако биљка због суше
изгуби већу количину воде, она вене и нагиње се.
Испаравањем воде долази и до хлађења биљке, што је важан предуслов
опстанка биљке у тропској клими. Промет воде у биљци назива се још и водени
режим биљке, који се у суштини састоји из три процеса:
Примање воде из земљишта
Транспорт воде ткивима корена, стабла и листова и
Испаравање воде преко надземних органа – транспирација
Однос између унете и испарене воде назива се водни биланс биљке.
5
