VISOKA MEDICINSKA I POSLOVNO-TEHNOLOŠKA ŠKOLA
SRTRUKOVNIH STUDIJA
ŠABAC
SEMINARSKI RAD
Zaštita zemljišta
Tema: Dejstvo zagađujućih supstanci iz vazduha na zemljište
Mentor: Student:
Mirjana Antonijević-Nikolić Ivana Đukić
Br. ind. 3-9/2016
Šabac, 2017.
Seminarski rad: Dejstvo zagađujućih supstanci iz vazduha na zemljište
Ivana Đukić
4
1. SASTAV VAZDUHA
Vazduh koji okružuje našu planetu sastoji se od smeše gasova i raznih primesa u
čvrstom, tečnom i gasovitom stanju. U njemu se nalaze velike količine mikroskopski
malenih čestica prašine, raznih soli, bakterija i drugih mikroorganizama, kao i bezbroj
kapljica i snežnih kristalića koji čine sastavne delove oblaka, iz kojih se neprestano i na
raznim mestima izlučuju padavine najraznovrsnijih oblika i raznih dimenzija. Ove primese
(prašina, vulkanski pepeo, čađ, čestice soli i druge čestice), vodena para i razni gasovi
postoje svuda i na svakom mestu u većim ili manjim količinama. Svojom aktivnošću
čovek danas svesno ili nesvesno sve više zagađuje vazduh. Suv vazduh se sastoji od 78%
N2 i 21% O2,ostalih 1% čine primese CO2, SO2,O3,NO2, i dr.
Elementi i jedinjenja koji imaju stalan sadržaj u vazduhu, kao i jedinjenja čiji se
sadržaj menja zavisno od mesta i vremena navedeni su u tabeli 1.
Tabela 1. Elementi i jedinjenja u vazduhu (prema NASA-i)
Stalne komponente
Promenljive komponente
komponente
sadržaj (%)
komponente
sadržaj (%)
azot (N
2
)
78,084
vodena para
< 4
kiseonik (O
2
)
20,946
voda (tečna + led)
< 1
ugljendioksid (CO
2
) 0,033 – 0,1
ozon (O
3
)
<0,07·10
−
4
neon (Ne)
18,18 · 10
−
4
sumpordioksid
(SO
2
)
< 1 · 10
−
4
helijum (He)
5,24 · 10
−
4
azotdioksid (NO
2
)
0,02 · 10
−
4
kripton (Kr)
1,14·10
−
4
amonijak (NH
3
)
u tragovima
ksenon (Xe)
0,087 · 10
−
4
ugljenmonoksid
(CO)
oko 0,02 · 10
−
4
vodonik (H
2
)
0,5 · 10
−
4
prašina
< 10
−
5
metan (CH
4
)
2 · 10
−
4
azotsuboksid (N
2
O)
0,5·10
−
4
radon (Rn)
6 ·10
−
18
U relativno čistom i suvom vazduhu ima veliki broj komponenata i primesa, a
sastoji se od:
gasovitih sastojaka
vodene pare
veoma malih čvrstih čestica
Azot
je u vazduhu zastupljen oko 78%. Značajan je sastojak svih jedinjenja koja
sačinja-vaju organizam živih bića. Atmosferski azot je najznačajniji izvor biljne ishrane.
Seminarski rad: Dejstvo zagađujućih supstanci iz vazduha na zemljište
Ivana Đukić
5
Kiseonik
se u vazduhu nalazi oko 21%. Veoma je aktivan sastojak vazduha.
Meteorološki značaj je u tome što donekle slabi Sunčevo zračenje. Gas koji omogućuje
metabolizam živih bića i zato ga sva živa bića koriste za disanje.
Ugljen-dioksida
u vazduhu ima samo oko 0.03%. Slabi direktno Sunčevo zračenje
i apsorbuje Zemljino reflektovano zračenje. Nad morem ga ima manje nego nad kopnom.
Vodena para
je najvažniji dodatak u atmosferi. Njena količina u vazduhu je
promjenljiva. U nižim slojevima u toku toplog i vlažnog vremena može dostići 4% od
ukupne zapremine vazduha, a u veoma suvom vremenu može se smanjiti do 0%. Vodena
para je važna, ne samo zato što učestvuje u vremenskim promenama nego i što u velikoj
meri apsorbuje sunčeve zrake i Zemljino dugotalasno zračenje.
Lebdeće (suspendovane) čvrste čestice služe kao kondenzacijsko jezgro. Pored
obične prašine, u njih se još ubrajaju čestice soli, gar, vulkanski pepeo, polen i sl.
Vodena para ulazi u atmosferu sa površine Zemlje isparavanjem (evaporacijom) ili
transpirecijom biljaka. Njeno zadržavanje u atmosferi čini vazduh vlažnim. Prelaskom u
čvrsto ili tečno agregatno stanje nastaju oblaci, a pri kondenzaciji se javljaju padavine.
Ozonski omotač
oko Zemlje je jako važan za život na Zemlji. Reč OZON-potiče
od grčke reči ozein što znači mirisati. Njegovo postojanje u atmosferi je važno zbog toga
što upija određena ultraljubičasta zračenja Sunca i tako štiti biosferu od njegovog prejakog
i štetnog delovanja. Količina ozona se menja.
2. ZAGAĐENjE VAZDUHA
Vazduh se smatra zagađenim ako sadrži materije iznad maksimalno dozvoljenih
ko-ncentracija, koje su štetne za zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra.
Zagađenost vazduha naziva se i aerozagađenje. Aerozagađenje je nastalo još sa pojavom
vatre i to od dima i zagušljivih gasova, a dalji uticaj na zagađenje vazduha imalo je
topljenje i obrada metala. Masovno zagađenje vazduha počinje sa većom upotrebom
fosilnih goriva, a pre svega uglja. Ogroman doprinos aerozagađenju daje industrija, a
sredi-nom dvadesetog veka javlja se problem zagađenja radioaktivnim materijama.
Zagađen vazduh je onaj koji je poprimio gas, paru, dim, prašinu i druge materije iz
različitih izvora u količinama koje mogu štetno uticati na zdravlje stanovnika, životnu
sredinu i materijalna dobra.
Pod aerozagađenjem podrazumeva se prisustvo primesa (toksičnih i netoksičnih),
koje su nastale ljudskom proizvodnom delatnošću, a dospele su u atmosferu u vidu
gasova, pare, prašine, dima, magle ili ako primese dospeju u vazduh iz prirodnih izvora.
