ZAGADJENJE VAZDUHA
1. FUNKCIJE VAZDUHA
Vazduh je uslov života živog sveta na planeti. On ima
dve osnovne funkcije, to su:
1.
Biološka
(primarna) i
2.
Proizvodna
(sekundarna).
Biološka funkcija – vazduh na planeti obezbeđuje život, jer sadrži kiseonik koji je
neophodan za disanje, ugljendioksid neophodan za fotosintezu i azot neophodan za
sintezu biljnih belančevina.
Svim organizmima na Zemlji, uključujući i zeleno rastinje je neophodan kiseonik,
koga najviše ima u atmosferi (oko 1/5 od ukupne količine), dok ga dosta manje ima u
vodi jer se u njoj teško rastvara.Savremeni čovek udahne dnevno oko 11m3 vazduha.
Proizvodna funkcija – sekundarna funkcija vazduha je proizvodna. Pomoću kiseonika
iz vazduha moguć je proces sagorevanja, u cilju proizvodnje energije (električne i
toplotne).
2. SASTAV VAZDUHA
Vazduh koji okružuje našu planetu sastoji se od smeše gasova i raznih primesa u
čvrstom, tečnom i gasovitom stanju. Ove primese (prašina, vulkanski pepeo, čađ,
čestice soli i druge čestice), vodena para i razni gasovi postoje svuda i na svakom
mestu u većim ili manjim količinama.Svojom aktivnošću čovek danas svesno ili
nesvesno sve više zagađuje vazduh. Suv vazduh se sastoji od 78% N2 i 21%
O2,ostalih 1% čine primese CO2, SO2,O3,NO2, i dr. Vazduh se smatra zagađenim
ako sadrži materije iznad maksimalno dozvoljenih koncentracija, koje su štetne za
zdravlje ljudi, životnu sredinu i materijalna dobra. Zagađenost vazduha naziva se i
aerozagađenje.
Aerozagađenje je nastalo još sa pojavom vatre i to od dima i zagušljivih gasova, a dalji
uticaj na zagađenje vazduha imalo je topljenje i obrada metala. Prerada živinog sulfida
u srednjem veku uticala je na zagađenje vazduha sumporom. Masovno zagađenje
vazduha počinje sa većom upotrebom fosilnih goriva, a pre svega uglja. Još u XIII
veku, u Engleskoj su doneti propisi o kontroli zagađenosti vazduha dimom koji su
predviđali i smrtnu kaznu. Ogroman doprinos aerozagađenju daje industrija, a
sredinom dvadesetog veka javlja se problem zagađenja radioaktivnim materijama.
Tabela 1
Zovu je dolina smrti. Sumorni oblaci večito lebde nad celim krajem.Kada se Sunce
kloni zapadu, disk se jedva razabire kroz zavesu ogromnih gasova. Ribe u rekama
doline su slepe i sada su pravi minuti, toliko su promenjene uticajima otrova da više ne
liče na svoje normalne, zdrave srodnike. U predgrađu ovog pakla tečni otpaci obližnjih
fabrika teku potocima. Jedna studija je pokazala da je stopa smrtnosti dece čak 35% a
novorođenčad sve češće dolaze na svet defektna. (Opis grada Kubatanjo u Brazilu).
Najveći deo kiseonika biološkog porekla potiče iz procesa fotosinteze:
CO
2
+H
2
O+h CH
2
+O
2
Šume su sa biljkama prirodni proizvođači kiseonika. Njihova uloga je dvojaka. Mogu
da proizvode i prečišćavaju u većoj ili manjoj meri O2
. Međutim, uništavajući bezobzirno šume i zagađujući ogromne površine reka, vode,
mora i okeana i zemljišta ljudi sistematski narušavaju ove izvore O2
. Tako zagađen vazduh utiče na čoveka i celu njegovu sredinu uključujući atmosferu
pa i samu zemlju. Javljaju se razna oboljenja od onih sa kojima možemo da se borimo
tokom života, do onih koja su smrtonosna. Najviše stradaju pluća, srce,mozak i drugi
organi. Zato, da bi čovek živeo zdravo ako je to ikako danas u svetu procvetale
industrije moguće, treba da čuva okolinu oko sebe, pre svega vazduh, vodu i zemljište
