Семинарски рад
Загађењ ваздуха у Републици Србији
2
1. Увод
Ваздух је поред воде и земљишта најнеопходнија компонента без које живот на
земљи не би постојао. И баш због толиких загађења треба радити на његовој заштити и
побољшању. Колико је ваздух неопходан човеку најбоље говори чињеница да човек
може да живи без хране око 40 дана, без воде око 5 дана, а без ваздуха највише 5
минута. У току 24 часа човеку је потребно око 1 килограм хране, око 2,5 литара воде и
око 12 килограма ваздуха. Док квалитет хране и воде човек може да бира, ваздух је
принуђен да удише онаквог
Загађен ваздух на различите начине утиче на здравље људи као и на читав екосистем
јер атмосфера служи и као средство транспорта загађујућих супстанци до удаљених
локација и као средство загађења копна и воде.
Загађење ваздуха зависи првенствено од типа загађивача. Главни извори су кућна
ложишта, индустријска постројења и саобраћај. У већим градовима се највећим
извором загађења сматрају аутомобили и да око 60% од укупног светског загађења
потиче управо од сагоревања горива у моторима аутомобила. Управо тим сагоревањем
бензина се ослобађа око 20% СО
2
, 27% угљоводоника и 34% азотових оксида. Неким
горивима се додаје и олово где заједно а угљоводоницима представља главни отров
респираторних органа, СО
2
узрокује ефекат стаклене баште и глобалног загревања а
азотови оксиди проузрокују киселе кише .
Слика бр. 1: Антропогено загађивање ваздуха
Семинарски рад
Загађењ ваздуха у Републици Србији
4
3.
Загађе
ње ваздуха
Загађeње
се дефинише као негативна промена околине настала због утицаја
загађујућих супстанци. Загађивачи се могу емитовати у облику гасова, пара и аеросoли.
Нечистоћа
у ваздуху је било која супстанца која се преноси или реагује са
компонентама чистог ваздуха и која на било који начин делује на човека или на његову
околину, и која смањује удео
осталих компоненти чистог
ваздуха.
Загађивање ваздуха
обухвата
три области:
1. Извор
2.Транспорт
3.Рецептор
Слика бр. 2: Пренос загађујућих
супстанци
Природни извори загађења
су резултати природних ресурса. У њих спадају:
вулкани, шумски пожари, буђ, метеорска прашина, ветрови, пешчане олује ,...
Антропогени извори загађења
су последице човекове активности, попут:
аутомобила, ложишта, камини, индустрија, паљење ђубрета у дворишту,...
Слика бр. 3: Природно загађење Слика бр. 4: Антропогено загађење
пешчаном олујом индустријом
Гасови као загађивачи
могу бити гасови који улазе у састав ваздуха, али њихова
повећана концентрација има негативан утицај на околину. То су најчешће оксиди азота,
сумпора,угљеника...
Честице у ваздуху
се могу дефинисати као чврста фаза диспергована у ваздуху. То
су честице чађи, прашине, полен, оксиди метала,..
Семинарски рад
Загађењ ваздуха у Републици Србији
5
3.1. Поступци, методе и мерења загађености
ваздуха
Загађивачи
су супстанце које се налазе у ваздуху
и њихова повећана концентрација има јако штетан
утицај на животну средину. Ту спадају и супстанце
које реагују са компонентама чистог ваздуха.
На основу тога деле се на примарне и секундарне
загађиваче
. Примарни
доспевају у ваздух директним
емитовањем из различитих извора, а
секундарни
се
формирају из примарних полутаната фотохемијским реакцијама
Слика бр. 5: Пример примарних и секундарних загађивача
3.2. Емисија и имисија загађења
Стандарди квалитета ваздуха
Стандард квалитета ваздуха
представња скуп услова и захтева који морају бити
испуњени у одређено време и на одређеном подручју или у појединим елементима
животне средине, у складу са посебним прописима.
Емисија
(лат. Реч emissio-избацивање, испуштање) је посредно или непосредно
испуштање честица, односно загађујућих супстанци у животну средину.
Имисија
(лат.Реч immissio–упућивање, пуштање) је концентрација загађујућих
супстанци и ниво енергије у животној средини којом се изражава квалитет животне
средине.
3.3. Максимално дозвољена концентрација загађења, граничне
вредности емисије и гранична вредност имисије
Максимално дозвољена концентрација (МДК)
је количина токсичних супстанци
у атмосфери које при свакодневном излагању током низа година не изазива оштећење
здравља запослених и не захтева примену посебних правила заштите на раду.
Гранична вредност емисије
(ГВЕ) - највиши дозвољени ниво количина и
концентрација штетних и опасних супстанци на месту извора загађења.
Гранична вредност имисије
(ГВИ) је највиши дозвољени ниво концентрације
загађујућих супстанци у ваздуху.
