1. UVOD
Može se reći da je voda izvor života, jer je ona osnovni preduslov za život svih živih bića
koja nastanjuju Zemlju. Kako bi živa bića mogla da obavljaju osnovne funkcije, voda u kojoj
žive ili ona koju koriste mora da ima prirodan hemijski sastav i prirodne karakteristike. Kada se
značajno promeni hemijski sastav vode, kao i odnosi koji u njoj vladaju, kažemo da je voda
zagađena.
Značaj vode je mnogostruk, počev od činjenice da je ona uslov za život i medijum odakle je
život potekao, neophodna namirnica za kompletnu biocenozu - uključujući i čoveka, izvor hrane
i neophodnih minerala, predmet rada i sredstvo za rad, sredina za mnoge žive organizme, izvor
energetskih resursa. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, već sada je kritična
situacija sa rezervama čiste vode, kako stajaćih i tekućih tako i podzemnih koje se koriste kao
vode za piće.
Čista voda sve brže nestaje i biva degradirana na razne načine, a najviše udelom čoveka
koji je svojim aktivnostima veštački zagađuje.
2. VODA I ZNAČAJ VODE
70% naše planete i oko 65% ljudskog organizma čini voda. Čovek može znatno duže da
izdrži bez hrane nego bez vode. Dehidracija može biti opasna za svako živo biće a za čoveka
gubitak 20% vode praktično znači smrt. U uslovima dehridacije krv se zgrušava a srce napornije
radi, kako bi obezbedilo dovoljnu količinu kiseonika. Ako takvo stanje potraje srce prestaje da
radi, jer krv postane previše gusta. Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom su 2,5 do 3l.
Eksperti naglašavaju da je glavni deo problema zagađenje podzemnih voda, što je direktno
povezano sa drugim zagađivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili pesticidima i drugim
materijama kojima se zagađuje zemljište.
2
Sve što zagadjuje zemljište će pre ili kasnije stići do podzemnih voda i zagaditi ih.
Nekontrolisana seča šuma je takođe jedan od bitnih činilaca ovog problema, pogotovo kada je
reč o izvorišima kojih je sve manje i sve su zagađenija. Stručnjaci predlažu plansko
pošumnjavanje, formiranje površinskih akumulacija i zaštitu izvorišta reka.
2.1 Značaj vode za biljke
Voda je veoma značajna za biljni svet. Vodene biljke se najlakše snabdevaju sa vodom. U
vodenoj sredini rastvoreni su mnogi korisni elementi, pa biljka lako apsorbcijom dolazi do njih.
Međutim, biljke na kopnu često nemaju lak pristup vodi, jer imaju poteškoća da je u dovoljnoj
meri izvuku iz zemljišta.
Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekoloških faktora, dok je za vodene biljke njihova
životna sredina (slika 1 i 2).
Slika1: Riža
Slika 2: Cvet lotosa
Kod kopnenih biljaka voda stalno protiče od korena ka listovima. Taj proces se uspostavlja
transpiracijom, pri kojoj sa transpiracionih površina stalno isparava jedna količina vode.
Kretanjem vode kroz biljku, biljka pod pritiskom vode stoji uspravno. Ako biljka zbog suše
izgubi veću količinu vode, ona vene i naginje se.
Isparavanjem vode dolazi i do hlađenja biljke, što je važan preduslov opstanka biljke u
tropskoj klimi. Promet vode u biljci naziva se još i vodeni režim biljke, koji se u suštini sastoji iz
tri procesa: primanje vode iz zemljišta (1), transport vode tkivima korena, stabla i listova (2) i
isparavanje vode preko nadzemnih organa – transpiracija (3).
Odnos između unete i isparene vode naziva se vodni bilans biljke.
4
skeletu i masnom tkivu. Muškarac težine od 70 kg sadrži u koži 9l vode, u mišićima 22l, skeletu
2,45 l, u krvi 4,65, i u masnom tkivu 0,7 l. Iako srce, pluća, bubrezi i mozak sadrže visok
procenat vode, njihov udeo u masi organizma je manji.
3. KOMUNALNE OTPADNE VODE
Urbana naselja zagađuju vode preko svojih kanalizacionih izliva koji se direktno ulivaju u
reke, jezera ili mora. U kanalizacionim otpadnim vodama mogu se naći razne organske tečnosti,
deterdženti, ali i hemijska sredstva jer mnogobrojne manje industrijske i zanatske organizacije
svoje otpadne vode priključuju na kanalizaciju naselja.
Otpadne vode od ljudi i životinja mogu da budu veoma opasne jer mogu da izazovu
bakteriološku zagađenost vode, što dovodi do hidričnih epidemija. Ove vode potiču od
izlučevina, od umivanja, kupanja i organskih otpadaka hrane, i stoga sadrže veliki broj klica.
Među njima se nalaze i one crevnih, zaraznih virusnih, bakteriških i parazitskih bolesti. Najveći
broj klica se izlučuju preko ljudskih fekalija. U digestivnom traktu čoveka živi 97,5% E. coli
humanog porekla i 25% nehumanog, a u spoljnoj sredini je obrnuto.
Sapuni i deterdženti su površinski aktivna jedinjenja koja menjaju površinski napon vode i
koncentrišu se na površinu vode. Sa promenom površinskog napona vode menja (smanjuje) se
razmena kiseonika sa vazduhom i dalje, zbog smanjenja količine kiseonika u vodi dolazi do
izumiranja živog sveta u njoj što opet podstiče anaeroban proces. Sintetičke površinske aktivne
materije su postojane u vodi i njihova razgradnja može da potraje i do nekoliko meseci.
Atmosferske otpadne vode putem padavina, kišnice i otopljenog snega sa sobom nose razna
zagađenja.
