VISOKA POSLOVNO – TEHNIČKA ŠKOLA
STRUKOVNIH STUDIJA
SEMINARSKI RAD
ZAŠTITA ŽIVOTNE SREDINE
TEMA: Zagađenje vode
Student: Profesor:
Marina Tubić TX 08/15 Snežana Aksentijević
Užice, Maj, 2017.
Seminarski rad Zagađenje vode
2
SADRŽAJ:
1. UVOD.................................................................................................................................3
2. VODA I ZNAČAJ VODE..................................................................................................4
2.1.
Značaj vode za biljke.....................................................................................................5
2.2.
Znacaj vode za životinje................................................................................................6
2.3.
Značaj vode za ljude......................................................................................................6
3. KOMUNALNA OTPADNA VODA.................................................................................7
4. INDUSTRIJSKE OTPADNE VODE.................................................................................8
5. ZAGAĐUJUĆE MATERIJE SA POLJOPRIVREDNIH POVRŠINA............................10
6. RASUTI IZVORI ZAGAĐIVANJA.................................................................................10
7. MERE ZAŠTITE VODE...................................................................................................13
8. POSTUPAK PREČIŠĆAVANJA OTPADNIH VODA...................................................14
9. ZAKLJUČAK....................................................................................................................15
10. LITERATURA .................................................................................................................16
Seminarski rad Zagađenje vode
4
2. VODA I ZNAČAJ VODE
Voda čini oko 65% naseg tela. 70% naše planete čini voda, koja održava celokupan život na
Zemlji biljni i životinjski. Čovek može znatno duže da izdrži bez hrane nego bez vode. Zavisno
od telesne mase, bez hrane bismo izdržali oko 40 dana, bez vode bismo jedva sastavili jednu
nedelju i to u zavisnosti od klimatskih uslova u kojima bismo se nasli. Gubitak vode ili
dehidracija može biti opasna za svako živo biće a za čoveka gubitak 20% vode praktično znači
smrt. U uslovima dehridacije krv se zgrušava a srce napornije radi, nebili obezbedilo dovoljnu
količinu kiseonika. Ako takvo stanje potraje srce prestaje da radi, krv postane previse gusta.
Dnevne potrebe odraslog čoveka za vodom su 2,5 do 3l. Samim tim što je toliko važna ona
direktno određuje ne samo razvoj živih bića, već je njom određen napredak celokupne ljudske
zajednice.
Potrebe za vodom se povećavaju srazmerno uvećanju broja stanovnika na zemlji a njena se
količina uprkos rastućim promenama ne menja. Statistički podaci su zastrašujući. Oni nam
govore da će do 2025 godine 2/3 stanovništva osetiti ozbiljan nedostatak vode, već sada prema
podacima stručnjaka 2,5 milijarde ljudi nema obezbeđenje osnovne higijenske uslove zbog
nedostatka vode, a čak više od 5 miliona ljudi godišnje umire usled zagađenja vode. Ova istina je
zastrašujuća jer smo sve bliže vremenu kada će potreba za vodom premašiti njene zalihe.
Eksperti naglašavaju da je glavni deo problema zagadjenje podzemnih voda, što je direktno
povezano sa drugim zagadjivačima, bilo da je reč o otpadu sa deponija ili pesticida i drugim
materijama kojima se zagadjuje zemljište.
Smatra se da je bombardovanje 1999 god. zahvaljujući korišćenjem municije sa osiromašenim
uranijumom, znatno zagadilo mnoge kraške izvore i vrela po jugoistočnoj Srbiji.
Sve što zagadjuje zemljište kad tad dospeva do podzemnih voda i zagadjuje ih. Stepen
zagađenja se ne smanjuje kao ni broj stanovnika i njihova potreba za vodom, naprotiv ti
parametri su u porastu.
Nije samo u pitanju profit, prinos sa polja, skladištenje deponija već kada je o našim
prostorima reč nemar pre svega. U Srbiji gotovo da nema standardno uređenih deponija.
Neodgovornost s jedne i zbrkani prioriteti gde se ta problematika stavlja u drugi plan dovode do
toga da se zalihe pitke vode trajno uništavaju jer se podzemne vode mogu zaštititi od površinskih
zagađivača izgradnjom deponija sa kontrolisanim odvodom vode, što je mnogo više od estetike i
mnogo bliže razumu.
Seminarski rad Zagađenje vode
5
Nekontrolisana seča šuma je takođe jedan od bitnih činilaca ovog problema, pogotovo
kada je reč o izvorišima koji je sve manje i sve su manje čista. Stručnjaci predlažu plansko
pošumnjavanje, formiranje površinskih akumulacija i zaštitu izvorišta reka.
Sve je veća opasnost od posledica koje su čini se neizbežne.
2.1 Značaj vode za biljke
Voda je veoma značajna za biljni svet. Vodene biljke se najlakše snabdevaju sa vodom. U
vodenoj sredini rastvorene su mnoge korisne stvari, te biljka lako apsorbcijom dolazi do njih.
Međutim,biljke na kopnu često ne mogu lako doći do vode, jer imaju poteškoća da je u dovoljnoj
meri izvuku iz zemljišta.
Za kopnene biljke voda je samo jedan od ekoloških faktora, dok je za vodene biljke njihova
životna sredina. Kod kopnenih biljaka voda stalno protiče od korena ka listovima. Taj proces se
uspostavlja transpiracijom, pri kojoj sa transpiracionih površina stalno isparava jedna količina
vode. Kretanjem vode kroz biljku, biljka pod pritiskom vode stoji uspravno. Ako biljka zbog
suše izgubi veću količinu vode, ona vene i naginje se.
Isparavanjem vode dolazi i do hlađenja biljke, što je važan preduslov opstanka biljke u
tropskoj klimi. Promet vode u biljci naziva se još i vodeni režim biljke, koji se u suštini sastoji iz
tri procesa:
Primanje vode iz zemljišta
Transport vode tkivima korena, stabla i listova i
Isparavanje vode preko nadzemnih organa – transpiracija
Odnos između unete i isparene vode naziva se vodni bilans biljke.
Slika 2.1 – Značaj vode za biljke
