Универзитет у Крагујевцу

Факултет Техничких наука Чачак

Семинарски рад из

Екологије

Тема:Загађивање земљишта

Професор

: Бранка Јордовић             

Студенти:

 Милица Грујовић 279/2012 ИМ

     Сања Бабић 158/2012 ИМ

                                                                                       

Душица Полић 238/2012 ПМ

                                                                              

Садржај:

1.УВОД...........................................................................................................................................................2

2.

Врсте

 угрожавања и извори загађивања земљишта.............................................................................3

3. Фактори  који  доводе  до  загађења  земљишта..................................................................................6

4.Улога пестицида у загађењу земљишта..................................................................................................7

5.Значај и улога микроорганизама у земљишту.......................................................................................9

6.  Правни  оквири  заштите  земљишта..................................................................................................10

7. Мере  за  заштиту  земљишта...............................................................................................................11

8. Организационе  мере............................................................................................................................14

9.  Екологија  не  мора  бити  у  сукобу  са  економијом.........................................................................14

10. Савремени  проблеми  загађивања земљишта   у  свету.................................................................15

11. Закључак...............................................................................................................................................17

12. Литература...........................................................................................................................................18

2

background image

2.

 

   

 

 

Врсте угрожавања и извори загађивања земљишта

 

Земљиште  је  један  од  основних  предуслова   живота  на  земљи. Оно  утиче  и  

на  развој  целокупне  цивилизације  јер  је  извор  бројних  минерала, микроелемената, 
енергије, комплетне  биоценозе  на  земљи. Земљиште  се  међутим  све  више  смањује  и 
деградира  чему  доприноси  његово  заузимање  и  претварање  у  неприродно  земљиште.

Истраживањима   се   констатовало   да   у   изворе   загађења   земљишта   спадају 

загађивања  из  ваздуха  (емисије  из  технолошких  процеса  емисије  услед  сагоревања 
фосилних  горива, као  и  емисије  из  саобраћаја) загађивање   отпадним  водама  (отпадне 
воде   из   технолошких   процеса, отпадне   воде   из   домаћинства, воде   загађене   услед 
пољопривредне       делатности,   комуналне     воде)   загађивачи     присутни     у     текућој     и 
стајаћој  води  загађују  земљишта  са  којима  је  та  вода  у  додиру. Загађивање  чврстим  
отпадом (отпад  из  процеса  индустријске  производње, комунални  отпад, као  и  отпад 
који  настаје  у  процесу  пољопривредне  производње). Испитивања  су  показала  да  су 
ово     најзначајнији     узрочници     загађивања     земљишта.   Када     узрочници     доспу     у 
земљиште  на  било  који  од  наведених  начина  њихова   даља  судбина  зависи  од  низа  
физичких, хемијских  и  биолошких  фактора  чији  се  утицаји  преплићу. Врло  је  важан  
облик  једињења  у  којем  се  ови  загађивачи  налазе, као  и  особине  самог  земљишта 
(вегетација, обрада, климатски  услови).

У   факторе   загађења   спадају   још   и   модерна   обрада, осиромашење   биљног 

фонда, површинска   и   дубинска   експлоатација   минералних   и   енергетских   ресурса, 
прекомерно   наводњавање   и   други   бројни   фактори. Природа   и   технологија   радних 
процеса   и   операција   на   досадашњем   нивоу   технике   неадекватна   је   у   односу   на  
потребе   заштите   животне   средине. После   овако   различитих   врста   загађења   остају 
само  неравне, биолошки  стерилне  површине. Долази  до  деградације  велике  површине 
земљишта. Тако  да  је  тешко  накнадно  ревитализовати  земљиште, јер  је  потребно  за 
ревалоризацију   штетних   материја   по   проценама   стручњака   између   800   и   1000 
година. У  досадашњем  развоју  људске  цивилизације  земљиште  се  никад  није  тако 
интензивно   уништавало   као   данас. Само   једна   пластична   кеса   коју   бацимо   се 
разграђује  око  1000 год. а  статистички  подаци  говоре  да  се  у  Србији  годишње  баци 
око   1.500.000.000.   оваквих   кеса. Штета   је   велика   и   зато   је   потребно   увести 
различите  мере  заштите  земљишта  и  донети  законе  који  ће  се  примењивати. Само  
на  тај  начин  можемо  развити  еколошку  свест  код  људи  и  заштити  животну  средину  
од  даљег  загађивања

4

Човек својим активностима непрекидно смањује укупну површину земљишта. Ово 

се нарочито односи на пољопривредно земљиште које постаје све угроженије. До загађења 
земљишта   долази   изливањем   хемикалија,   директном   апсорпцијом   из   ваздуха   или 
стварањем талога након честичног загађења ваздуха. Основне човекове активности које 
највише деградирају  земљиште  у  првом  реду  се односе  на  ширење  градова,  изградњу 
индустријских   комплекса,   саобраћајница   и   депоновање   отпадног   материјала.   Велике 
површине   земљишта   изложене   су   интензивном   процесу   ерозије.   Ерозија   настаје   као 
последица   сече   шума,   разних   грађевинских,   хидротехничких   захвата   итд.   Све   веће 
коришћење хемијских средстава у пољопривреди (минералних ђубрива, разних средстава 
за   заштиту   биља,   односно   пестицида,   депоновање   чврстих   отпадака   итд.)   доводи   до 
знатног загађивања пољопривредног земљишта. Један од значајних фактора угрожавања 
земљишта   представљају   и   отпадне   воде,   којима   разне   штетне   материје   доспевају   у 
земљиште.   Све   веће   загађивање   ваздуха   такође   делује   на   погоршавање   квалитета 
земљишта.   Као   последица   интензивног   процеса   аерозагађења   обично   најпре   страда 
вегетација,   а   потом   и   само   земљиште.   Овим   путем   у   земљиште   доспевају   изнатне 
количине   радионуклида.   Коришћењем   руда,   нарочито   из   површинских   копова, 
представља   озбиљну   опасност   за   плодна   пољопривредна   земљишта.   Велике   депоније, 
рудне и индустријске јаловине, као и интензиван процес индустријализације, угрожавају и 
непрекидно смањију постојеће обрадиве површине

   

 

   

  Слика 1. Главни узрочници загађивања земљишта. 

5

background image

Želiš da pročitaš svih 19 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti