sve ono što nas okružuje, odnosno ono sa čime je direktno ili indirektno povezana čovekova
životna i proizvodna aktivnost. Po obimu može da bude neka konkretna životna sredina,
raznih razmera i obima, do globalne životne sredine koja zauzima ceo ekološki prostor.

Ekološki prostor

ili ekosfera nije samo goli prostor naseljen živim organizmima već

organizovani kompleksni sistem. Ona je istovremeno energetski i kibernetski samoregulisana.
U njoj svaki deo utiče na celinu i obrnuto, celina deluje na svaki deo.
Ekološki prostor obuhvata: biosferu i antroposferu.

Biosfera

predstavlja životni prostor na planeti. Ona je osnovni transformator energije

na   Zemlji:   pretvara   kosmičku   energiju   (   zračnu   energiju   sunca   )   u   slobodnu   i   aktivnu
hemijsku   energiju   kroz   proces   fotosinteze   koji   se   odigrava   u   zelenim   biljkama.   Ona
funkcioniše   upravo   na   osnovu   stalnih   priliva   sunčeve   energije   i   kruženja   materije.
Istovremeno pretstavlja sveopštu energetsku barijeru između Zemlje kao planete i kosmosa.
Biosfera se sastoji iz dva prostora i to:
- prostor koji zauzima neživa priroda - abiotički i
- prostor žive prirode - biotički prostor.

Abiotički prostor

obuhvata:

- litosferu ( maksimalno u dubinu do 22km ),
- celokupnu hidrosferu i
- atmosferu ( maksimalno do 22km visine od površine Zemlje ).
Zemljište, voda i vazduh su osnovni faktori životne sredine koji obezbeđuju život i opstanak
svim vrstama živih organizama. Raznovrsnost i rasprostranjenost živog sveta u
međuzavisnosti je sa zemljištem, vodom i vazduhom, bez kojih ne bi postojala, a istovremeno,
ovi faktori zavise od živih bića koja ih obogaćuju.

Biotički prostor

zauzimaju životinje, biljke i mikroorganizmi.

Sve ove komponente biosfere su međusobno vezane biogeohemijskim ciklusima razmene
materije i energije. To su prostori naseljeni živim bićima i njihovim zajednicama.
Prostor

antroposfere

obuhvata prostor koji zauzima:

- čovek i ljudsko društvo ( socioekonomska sfera ) i
- tvorevine ljudskog uma, rada i aktivnosti ( tehnosfera ).

Tehnosfera

je veštačka životna sredina koju je čovek stvorio transformišući prirodnu

sredinu i u kojoj radi i živi. Za razliku od biosfere, koja funkcioniše na osnovu sunčeve
energije i kruženja materije, tehnosferi je potrebna, osim sunčeve, još i dodatna energija, koju
ljudi proizvode prerađujući prirodne resurse: fosilna i nuklearna goriva, biljnu masu,
hidroenergiju, rude metala i nemetala. Ona obuhvata: ljudska naselja, infrastrukturne objekte,
sisteme tehnike i tehnologije, predmete za zadovoljenje ljudskih potreba i sve ostale
antropogene objekte i pojave koje su proizvod ljudskog rada. U njoj čovek radi i živi, ali
istovremeno vrši zagađivanje i degradaciju biosfere.

Seminarski rad – Zagađenja životne i radne sredine

2. RADNA SREDINA

Radna sredina

je veštačka životna sredina čoveka ( zatvoren ili otvoren ambijent ) u

kojoj se odvija svrsishodna delatnost u cilju stvaranja uptrebne vrednosti. Ona podrazumeva
fizičku sredinu i njene faktore, odnose čovek-mašina-radna sredina kao i međuljudske odnose.
Značaj radne sredine je u tome što je ona uslov za odvijanje procesa proizvodnje i što utiče na
kvalitet i zdravstvenu ispravnost proizvoda.
Sastoji se od tri grupe faktora i to:
- prirodnih faktora,
- faktora materijalne radne sredine i
- društveno – ekonomskih odnosa.

Prirodni faktori

( biološki, klimatski, geološki i dr. ) obuhvataju delovalje životne

sredine na čoveka. Pored neposrednog uticaja na formiranje uslova rada ( temperatura,
pritisak, vlažnost itd. ), oni utiču i na primenu određene tehnologije i organizaciju
proizvodnje.

Faktori materijalne sredine

, kao proizvodi ljudskog rada, sastoje se iz tri podgrupe:

- tehničko – tehnološki faktori,
- organizaciono – kadrovski i
- higijensko – medicinski faktori.

Druđtveno – ekonomski odnosi

( faktori socijalne radne sredine ) obuhvataju:

- političke odnose ( mogućnost uticaja radnika na donošenje odluka ),
- međuljudske odnose,
- porodične odnose,
- socijalno – psihološke faktore,
- životne uslove ( ishrana, odevanje, stanovanje ),
- korišćenje slobodnog vremena,
- finansiranje radne organizacije,
- način sticanja dohotka i njihova raspodela.

Ljudi stvaraju i utiču na radnu sredinu, ali i radna sredina kao celina, ili sa pojedinim

elementima, utiče povratno na čoveka, živa bića, neživu prirodu i materijalna dobra. Značaj
radne sredine je u tome što je ona uslov za odvijanje procesa proizvodnje i stvaranje
materijalnih vrednosti neophodnih za opstanak čoveka. Međutim, radna sredina je i izvor
raznih zagađenja koja se, pored toga što utiču na same ljude i njihovo zdravlje, prelivaju i u
životnu sredinu, ugrožavajući celokupan biološki sistem.