ФАКУЛТЕТ ЗА ЕКОНОМИЈУ И ПОЛИТИЧКЕ НАУКЕ
Заједничка Пољопривредна Политика
Ментор:
Проф. Др. Радоје Зечевић
Студент:
Јакшић Јелена
Број индекса:
58/2012
Београд, 2013.
САДРЖАЈ:
1.
Настанак и развој ЗПП ........................................................................................................
1
2.
Заједничка пољопривредна политика.................................................................................
2
3.
Циљеви ЗПП ..........................................................................................................................
5
4.
Спровођење ЗПП ...................................................................................................................
6
5.
Функционисање и последице ЗПП......................................................................................
7
5.1. Заштита унутрашњег ризика.................................................................................................
7
5.2. Новчане компезације...............................................................................................................
7
5.3. Европски фонд за развој и гаранције у пољопривреди....................................................
7
5.4.
5.5.
6.
7.
7.1.
7.2.
Структура пољопривредне производње.............................................................................
Самодовољност..........................................................................................................................
Реформе ЗПП..............................................................................................................................
Финансирање ЗПП....................................................................................................................
Буџет ЗПП...................................................................................................................................
ЕУ буџет за 2011 и 2012 годину...............................................................................................
Закључак......................................................................................................................................
Литература..................................................................................................................................
8
8
8
9
10
11
12
13
1. НАСТАНАК И РАЗВОЈ
Родно место ЗПП је послератна Западна Европа, погођена многим проблемима,
како политичким, тако и економским. Разрушена и опустошена, она је на политичком
плану била суочена са потенцијалним проблемом ширења комунистичких идеја са истока,
као и са изразитом политичком нестабилношћу држава које су тек почеле послератни
опоравак. У економском смислу, Западна Европа суочавала се са сталним оскудицама
хране, али и индустријских производа. Ситуација је веома подсећала на период кризе
тридесетих година XX века, поготову када је у питању стање девизних резерви и резерви
злата, услед чега је излаз тешке ситуације западно-европских држава био додатно отежан.
Послератна ситуација је изгледала безнадежно. Више од 30% сточног фонда је уништено
(поготову у Немачкој и Француској). Залихе хране, чак и у земљама које су их одувек
имале довољно, као што су Данска и Холандија, значајно су исцрпљене. Око 1,4 милиона
хектара обрадивих површина у Француској било је потпуно уништено. Након првих
тешких година ситуација се ипак драстично променила. Маршалов план је означио
почетак економске обнове западног дела европског континента, али и почетак процвата
пољопривреде. Већ 1949/50.године долази до појаве првих вишкова пољопривредних
производа, а креатори политике почињу да размишљају о начинима на које је могуће
освајати нова тржишта. Већ у том периоду се препознаје разлика између земаља које
полако постају главне извознице пољопривредних производа, као што су Данска,
Холандија и Француска и земаља које више увозе, као што су Велика Британија и Западна
Немачка. Око 40% извоза западно-европских земаља чинио је извоз управо
пољопривредних производа. Европске земље, међутим, конкуришу једна другој за иста
тржишта, као што је то био случај између Данске и Холандије. Најзначајнији извозни
производи били су, у мањој или већој мери исти- млеко, месо, јаја, и друго. У таквим
околностима отпочиње и дискусија унутар националних удружења пољопривредника о
будућем правцу националних политика у овој области. Једине две земље на европском
континенту, не рачунајући земље Источног блока, које су још увек апсорбовале
производњу великих произвођача пољопривредних производа биле су Велика Британија и
Западна Немачка.
Први покушај Француске, као највеће извознице, да оствари
привилегије на Британском тржишту није успео, па се она окреће ка првом следећем
партнеру - Западној Немачкој.
1
У настанку Заједничке пољопривредне политике су нарочито значајни тзв. Римски
споразум из 1957. године, који пољопривреди даје једну од централних улога, у сада
знатно дубље и чвршће, интегрисаним западно-европским друштвима и Конференција у
1
Alan S. Milward (1984): The Reconstruction of Western Europe 1945-51, Methnem&Co Limited,
L
ondon: Methuen, strana 443
1
Стреси из 1958. године, која поставља будуће оквире пољопривредне политике Европске
економске заједнице. Принципи који су утврђени на Конференцији у Стреси, на којима се
заснива Заједничка пољопривредна политика ЕУ су:
1. Јединствено тржиште - све земље чланице ЕУ образују јединствено тржиште.
Јединство овог тржишта огледа се како на унутрашњем, тако и на спољном плану.
Унутрашње јединство значи да се роба може слободно, без царинских и других дажбина
кретати између земаља чланица. На спољном плану то значи да за све важи иста царинска
заштита за увозне производе која се утврђује на нивоу ЕУ.
2. Првенство уније - овај принцип одсликава тежњу да се избегну тржишни
поремећаји и успостави стабилност у снабдевању. Такође, њиме се, путем посебних
инструмената, врши заштита домаћег тржишта од стране робе (посебне увозне дажбине).
Поред тога, овај принцип омогућава помоћ у пласману робе произведене у ЕУ на страна
тржишта, путем извозних субвенција (уколико роба није конкурентна ценом).
3. Финансијска солидарност - све земље чланице ЕУ, без изузетака, учествују у
трошковима Заједничке пољопривредне политике, иако удео у финансирању дела
трошкова није једнак за све државе чланице. Постављена на оваквим основама и вођена
овим принципима, аграрна политика је практично заживела 1960. године, од када је
примењује шест тадашњих држава чланица– Француска, Италија, Западна Немачка,
Холандија, Белгија и Луксембург.
2
2. ЗАЈЕДНИЧКА ПОЉОПРИВРЕДНА ПОЛИТИКА
Заједничка пољопривредна политика представља производ дугогодишњих
промена које настају у интеракцији великог броја унутрашњих субјеката јединственог
тржишта Европске уније, почевши од произвођача, преко институција ЕУ, влада земаља
чланица, па до потрошача.
У настанку ЗПП је нарочито значајан Римски споразум из 1957. године који даје
пољопривреди једну од централних улога у развијеним друштвима. На конференцији у
Стреси из 1958. године постављени су оквири будуће пољопривредне политике Европске
економске заједнице. Аграрна политика је практично заживела 1960. године, од када је
примењује шест тадашњих држава чланица: Француска, Италија, Западна Немачка,
Холандија, Белгија и Луксембург. 1962.године је основан Европски фонд за гаранције и
смернице у пољопривреди, који је 1964. године подељен на два дела.
2
Živadinović, B., Milovanović, M. (2011). Vodič kroz EU politike – Poljoprivreda, Beograd, Evropski pokret u Srbiji.
2
