FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE I PRAVO
ZAJEDNIČKA SVOJINA
Građansko i stvarno pravo
PROFESOR: STUDENT:
dr Balša Kašćelan Kristina Ilić
Broj indeksa:
I0160-16
29.05.2017.
Trstenik
2
SADRŽAJ:
1. UVOD................................................................................................................2
2. STICANJE SVOJINE.......................................................................................3
3. EVIDENCIJA NEPOKRETNOSTI..................................................................5
3.1. Katastar zemljišta...........................................................................................................5
3.2. Zemljišne knjige.............................................................................................................5
4. ZAŠTITA I PRESTANAK SVOJINE..............................................................6
4.1. Zaštita privatne svojine..................................................................................................6
4.2. Prestanak svojine...........................................................................................................7
5. ZAJEDNIČKA IMOVINA BRAČNIH I VANBRAČNIH
DRUGOVA...........................................................................................................7
5.1. Odvojena imovina bračnih drugova..............................................................................9
6. ZAJEDNIČKA SVOJINA ČLANOVA PORODIČNE
ZAJEDNICE.........................................................................................................9
7. ZAJEDNIČKA NEDELJIVA SVOJINA NA ZAJEDNIČKIM
DELOVIMAZGRADE........................................................................................10
7.1. Svojina nad delovima koji istovremeno pripadaju različitim posebnim, odnosno
zajedničkim delovima zgrade....................................................................................................12
7.2. Svojina nad samostalnim delom zgrade i delovima mreže..........................................12
7.3. Prava i obaveze vlasnika posebnih i samostalnih delova zgrade.................................13
7.4. Odgovornost za štetu i pravo regresa...........................................................................14
7.5. Novčana kazna.............................................................................................................14
8.REZIME...........................................................................................................16
LITERATURA....................................................................................................17
4
2. STICANJE SVOJINE
Sticanje prava privatne svojine
Pravni odnosi koji su zasnovani na skupu pravnih činjenica na osnovu kojih pravno lice
stiče pravo privatne svojine naziva se način sticanja prava privatne svojine.Postoji više načina
sticanja ovog prava: na osnovu ugovora sa prethodnim vlasnikom , održajem i sticanjem
svojine od nevlasnika. Dalje se mogu manifestovati kao priraštaj, nalaz stvari,aproprijacija i s.
Svi oblici sticanja prava privatne svojine svrstavaju se u :
1. Derivativno sticanje.
2. Originarno sticanje.
Derivativno sticanje
je prenos prava svojine sa jednog na drugog titulara, i važeće je
ukoliko postoji pravni osnov i način sticanja. Kao pravni osnov javljaju se jednostrani i
dvostrani pravni poslovi (testamenti, ugovori o prodaji i sl.). Način sticanja je kod pokretnih
stvari prodaja, a kod nepokretnosti upis u zemljišne knjige i prenos tapije.Fizička predaja se
može izvršiti predajom iz ruke u ruku (uručenjem) ili ostavljanjem stvari na mesto koje je
označio pribavilac. Bitno je dovođenje kupca u mogućnost da vrši faktičku vlast na
stvari.Fiktivna predaja je u stvari prenos prava svojine na osnovu samog ugovora, pri čemu se
fingira da je izvršena fizička predaja, iako nje u stvari nema. Radi se o sledećim slučajevima:
Constitutum possessorium
– kada vlasnik (istovremeno držalac) prenese na pribavioca
svojinu samim ugovorom, a stvar i dalje zadrži kod sebe kao imalac nekog prava užeg od
prava svojine. Cilj je da se izbegne dvostruka predaja koja bi bila bespredmetna i bez smisla.
Traditio brevi manu
(kratkim putem do predaje) – postoji kada neko već drži stvar po
nekom osnovu, ili bez ikakvog osnova, pa kupi stvar i stekne svojinu momentom zaključenja
ugovora.
Cessio vindicationis
– ovde postoje 3 lica: vlasnik stvari, pribavilac stvari i treće lice kod
kojeg se stvar nalazi.Novi i stari vlasnik po ugovoru o prenosu svojine utvrđuju da i pored
prenosa svojine stvar ostaje kod trećeg lica.
Na nepokretnim stvarima pravo svojine ne mora biti na strani vlasnika.
Originarno sticanje
je sticanje prava svojine kod koga postoje pravne činjenice čije
postojanje dovodi do uspostavljanja ovog prava u korist novog vlasnika kada pre toga pravo
privatne svojine nije postojalo. Ovaj način sticanja svojine primenljiv je na sve oblike svojine.
Sticanje svojine od nevlasnika
se može javiti pod određenim uslovima koji se mogu
podeliti na opšte i posebne.
Opšti uslovi su:
Da je stvaralac savestan.
Da je u pitanju pokretna stvar.
Da postoji punovažan ugovor.
5
Da je stvar predata sticaocu..
Posebni uslovi su:
Da je stvar pribavljena na javnoj prodaji.
Da je stvar pribavljena od nevlasnika koji u okviru svoje delatnosti stavlja u promet
takve stvari (trgovina).
Da je stvar nabavljena od nevlasnika kome je vlasnik predao stvar u državinu na
osnovu pravnog posla koji nije osnov za pribavljanje prava svojine (npr.zakup).
Kada se steknu 3 opšta i 1 poseban uslov tada pravni subjekt može da stekne svojinu
na stvari i od nevlasnika.
Održaj
je sticanje prava svojine na osnovu državine koja ima određene kvalitete i koja je
trajala zakonom određeno vreme.S obzirom na kvalifikovanost državine postoje redovan i
vanredan održaj. Za sticanje redovnim održajem potrebna je kvalifikovana državina koja
mođe biti zakonita, svojinska, savesna i prava, kao i protek vremena. Zakonita državina je
oblik gde je držalac došao u posed stvari na osnovu pravnog akta kojim se stiče pravo
svojine.Savesna državina je oblik kod koje je lice koje poseduje stvar opravdano uvereno da
je stvar nabavilo od lica koje je njen vlasnik. Protek vremena je vremenski interval u kome
neki pravni subjekt poseduje određenu stvar. Kod redovnog održaja protek vremena je 3
godine za pokretnosti i 10 godina za nepokretnosti. Za vanredni održaj traži se savesna
drzavina i protek vremena od 10 godina za pokretnosti i 20 godina za nepokretnosti.
Priraštaj
u smislu sticanja svojine je stvaranje nove složene stvari materijalnim
sredstvima više lica, i može biti na pokretnim i na nepokretnim stvarima. Kod pokretnih stvari
priraštaj nastupa spajanjem, smešom i preradom stvari. Spajanje je stvaranje nove stvari kod
koje se delovi mogu razdvojiti bez oštećenja stvari. Ti delovi ostaju u svojini prethodnog
vlasnika. Smešom i preradom unose se novi sastojci u novu stvar i oni se ne mogu izdvojiti iz
nje bez povrede njihove suštine (nameštaj).Subjekat koji je u novu stvar uneo najviše
vrednosti postaje vlasnik složene stvari, a ostalim subjektima isplaćuju se protivvrednosti
unetih udela. Priraštaj kod nepokretnih stveri može se javiti u više formi, od kojih je
najvažnija izgradnja na tuđem zemljištu.
Sticanje sudskim i administrativnim aktima
javlja se kod javne prodaje, gde subjekti
stiču svojinu po osnovu sudskog ili upravnog akta kojim se okončava postupak.
Okupacija
je sticanje svojine na ničijim stvarima njihovim jednostranim uzimanjem u
državinu, s namerom zasnivanja pravne svojine.
Konfiskacija
je prenos predmeta privatne svojine na bazi krivičnih ili upravnopravnih
propisa u državnu svojinu bez naknade. U krivičnom postupku imovina se može oduzeti i
delimično i potpuno, a u upravnom samo delimično.
Nacionalizacija
je političko-ekonomska mera kojom se određeni objekti privatne svojine
prenose uz naknadu u državnu svojinu.Ona se ne odnosi na pojedinačne slučajeve, već na
njihov neodređen broj.U postupku agrarne reforme sticanje državne svojine je takođe jedan
akt nacionalizacije koji se odnosi isključivo na oduzimanje privatnog poljoprivrednog
zemljišta.Nacionalizacijom se ne može steći privatna svojina.
