УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ
ПРАВНИ ФАКУЛТЕТ
Косовска Митровица
МАСТЕР РАД
Заједничке економске политике земаља Европске Уније
Ментор: Студент:
Проф.др Душанка Јововић Јована Кокерић
Косовска Митровица, 2017.
2
САДРЖАЈ:
УВОД
.............................................................................................................................................4
ГЛАВА I
ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
..............................................................7
1.1.
Конципирање економске политике у Европској унији.....................................7
1.2.
Заједничке економске политике........................................................................12
ГЛАВА II
ПОЉОПРИВРЕДНА ПОЛИТИКА
........................................................................................14
2.1. Циљеви пољопривредне политике.........................................................................15
2.2. Угреађеност у остале секторске политике.............................................................18
ГЛАВА III
МОНЕТАРНА ПОЛИТИКА
....................................................................................................21
3.1. Европска монетарна унија......................................................................................22
3.2. Положај Европске централне банке........................................................................24
ГЛАВА IV
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
............................................................27
4.1. Основни циљеви и карактеристике трговинске политике Европске уније.......28
4.2. Најзначајнији инструменти трговинске политике Европске уније.....................30
4.3. Режим извоза и увоза Европске уније.....................................................................34
4
УВОД
Предмет истраживања овог рада су Заједничке економске политике земаља
Европске уније. У склопу истраживања кључних питања економске политике земаља
Европске уније битне су следеће две чињенице. Прво, све националне економије чланице
ове регионалне интеграције функционишу у амбијенту кога одликују квалитетно исте
привредно системске одреднице (доминација приватне својине, децентрализован систем
доношења економских одлука који се налази у рукама власника средстава за производњу,
одлуке о производњи, размени, расподели и потрошњи су координисане тржишним
механизмом, док правноекономске актере у остваривању њихових циљева мотивишу
превасходно материјални мотиви). Такође, све земље ЕУ карактерише: либерализација
пословања, конкурентни амбијент привређивања, финансијска и монетарна дисциплина.
Друго, и поред те чињенице, економска и политичка традиција земаља чланица се
значајно разликује у погледу односа државе и тржишта, односно у погледу међусобне
координације подсистема спонтане (тржишне) и свесне (државне) макрорегулације. Ово и
поред неспорне чињенице да се под утицајем глобализације афирмишу потпуно нова поља
економске регулације у њима, што имплиците упућује на императив својеврсне
хармонизације активности управљања развојем.
Европска унија је уговором из Мастрихта 1993. године потврдила опредељење за
модел отворене тржишне привреде, односно привреде са слободном конкуренцијом као
основом економског уређења. Разумљиво да научно коректна анализа реалних и
потенцијалних домена економске политике Европске уније мора поћи од својих
опредељења.
Земље Европске уније економску политику сматрају питањем од прворазредног
заједничког интереса. Активисти и мере економске политике земље Европске уније
усаглашају у оквиру Европског савета. Савет одлучује квалификованом већином. По
препоруци Комисија усваја предлог општих смерница економских политика држава
чланица и Уније и о томе подноси извештај Европском савету.
У циљу реализације заједничких циљева државе чланице су један део својих
суверених права пренеле не Европску унију, што значи да су многа подручја економске
политике која су раније била у искључивој компетенцији суверених држава, сада део
заједничке економске политике. Подела надлежности између Уније и држава чланица
регулисана је уговором о Европској заједници.
5
Циљ овог рада је одредити кључне карактеристике заједничких економских
политика Европске уније. Из овако постављеног предмета и циља истраживања, следе
задаци истраживања. Дакле, намера нам је да кроз детаљну анализу утврдимо:
1)
облике заједничких економских политика,
2)
доминантне инструменте заједничких економских политика,
3)
најзначајније мере заједничких економских политика,
4)
најчешћа ограничења у примени заједничких економских политика
Пратећи динамику економских интеграција на тлу Европе током последњих
педесетак година пошли смо од опште прихваћеног става да један од основних постулата
Европске уније представља функционисање унутрашњег тржишта које треба да омогући
слободно кретање роба, људи, капитала и услуга на територији 28 земаља Европе. Поред
унутрашњег тржишта кључни елемент привредно-правног режима у Европској унији
представљају и заједничке политике. Акценат у овом раду биће стављен на сагледавању
кључних заједничких политика у области економије. У том смислу покушаћемо да најпре
апострофирамо облике заједничких економских политика, а да потом ближе објаснимо
суштину и начин њиховог деловања на остваривање кључног циља економских
интеграција, стварање макроекономског амбијента који ће бити максимално у функцији
подржавања дугорочне и одрживе стопе економског раста ЕУ. Јер, ниске стопе
економског раста не само да угрожавају реализацију заједничких економских и
политичких циљева Европске уније, већ доводе у питање и остварење националних
циљева, попут смањења незапослености и социјалне сигурности. Анализа подручја и
инструмената њиховог деловања је првенствено дата кроз призму сагледавања доприноса
које су оне имале у оставривању централног задатка економских интеграција
недвосмислено одређеног у свим правним документима Заједнице у смислу настојања да
се постигне задовољавајући одрживи економски раст у дугом року. Постизање
задовољавајуће дугорочне стопе одрживог економског раста треба да је у функцији
заустављања тенденције смањења удела ЕУ у светској производњи, трговини, извозу.
Рад се састоји од осам међусобно повеезаних целина. У првој глави се излажу
настанак и развој Европске уније, пројекта који је био исто толико политички , колико и
економски мотивисан.
У другој глави биће обрађена пољопривредна политика као једна од најстријих и
најзначајнијих националних политика ЕУ. Заснована је својевремено на циљу постизања
самодовољности у храни и пољопривредним производима, она је подигла цене тих
производа изнад светских, а на субвенционисање производње, потрошње и извоза,
трошено је и до 2/3 буџета ЕУ.
Монетарна политика, предмет треће главе, је у највишем степену наднационална
политика ЕУ, са једном валутом и једном централном банком. Услови које су земље
7
ГЛАВА I
ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Економска политика је скуп активности које предузима држава, а усмерава их на
реализацију најважнијих привредних циљева. Расположивим мерама и инструментима
економске политике, држава чини напоре да активности привредних субјекта усмери у
жељеном правцу, на који начин се реализују краткорочни и дугорочни друштвено-
економки циљеви. На основу најновијих спознаја економске науке, савремена држава
чини напоре да бројним и најразноврснијим мерама креира адекватну економску
политику. Као посебна област науке, економска политика се бави истраживањем
инструмената и мера помоћу којих се остварују дефинисани економски циљеви.
У планирању својих активности економска политика своје полазиште има у
савременој макроекономској анализи и на њу се непосредно ослања. Економска политика
подразумева посредне методе деловања на ток привредних процеса. Суштина њеног
ангажмана није директно померање ресурса на пожељне употребе него деловање на
субјекте који располажу ресурсима и доносе одлуке о правцима њиховог ангажовања.
Схваћена као скуп поступака и акција који имају карактер посредног управљања
економска политика претпоставља да су испуњени одређени услови. Они се састоје у
респозитивности привредних субјеката, који аутономно одлучују у једном привредном
амбијенту, на управљачке импулсе које економска политика емитује путем својих мера и
акција. За то је потребна довољно јака мотивација субјеката одлучивања да достигну што
веће вредности својих функција циља, као и њихова способност да бирају одлуке и
формулишу политику која је на линији такве оптимизације. Дакле, инструментима и
мерама економске политике држава креира понашање учесника у економском животу,
односно она у условима тржишног начина привређивања не ограничава слободу избора
учесника у економским процесима. Слободу учесника у економском животу битно
детерминише привредни и правни амбијент кога у значајном степену обликују управо
инструменти економске политике.
1.1.
Конципирање економске политике у Европској унији
Економска унија је настала на основу међународних уговора које су закључиле
државе оснивачи и којима су затим приступиле поједине Европске државе. Једна од
могућих дефиниција међународног уговора је да је реч о споразуму који одржава вољу две
или више држава (или још шире вољу субјеката међународног права), а који је закључен у
