MEGATREND UNIVERZITET
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE POŽAREVAC
Predmet: Upravljanje ljudskim resursima
SEMINARSKI RAD:
ZAKON I PRAVILNIK O BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJU NA RADU
MENTOR:
STUDENT:
DOC. DR GORAN JOVANIĆ
PETROVIĆ MARIJA
F021/12
POŽAREVAC, NOVEMBAR 2013. GODINE
SADRŽAJ
UVOD……………………………………………………………………………………………..3
1. Pojam i sadržina bezbednosti i zdravlja na radu……………….……...……………………4
2. Uloga i značaj bezbednosti i zaštite zdravlja na radu……………………………………….7
3. Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu………………………….8
4. Obaveze i odgovornost poslodavca…………………………………………………...………9
4.1. Procena rizika………………………………………………………………………………..9
4.2. Organizovanje procesa rada i poslova bezbednosti i zdravlja na radu ……….…….….10
4.3. Evidencija, saradnja i izveštavanje……………………………………….……………….12
4.3. Osposobljavanje zaposlenih…………………………………………………………...…...13
4.4. Odgovornost poslodavca………………………………………………………….….…….14
5. Prava i obaveze zaposlenih……………………………………………………………..……15
7. Nadzor…………………………………………………………………………………...…….18
8. Kazne………………………………………………………………………………….………19
ZAKLJUČAK………………………………………………………………………………..….20
LITERATURA…………………………………………………………………………….….…21
2
1.POJAM I SADRŽINA BEZBEDNOSTI I ZDRAVLJA NA RADU
Bezbednost i zdravlje na radu podrazumeva ostvarivanje uslova rada u kojima se preduzimaju
određene mere i aktivnosti u cilju zaštite života i zdravlja zaposlenih i drugih lica koji na to imaju
pravo. Zaštita na radu je skup tehničkih, zdravstvenih, pravnih, psiholoških, pedagoških i drugih
delatnosti pomoću kojih se otkrivaju i otklanjaju opasnosti što ugrožavaju život i zdravlje osoba
na radu i utvrđuju mere, postupci i pravila da bi se otklonile ili smanjile te opasnosti. Svrha
zaštite na radu je stvarati sigurne radne uslove za rad kako bi se sprečile povrede na
radu, profesionalne bolesti i nezgode na radu, odnosno umanjivanje eventualnih štetnih posledica
ukoliko se opasnost ne može otkloniti. Sprovođenje zaštite na radu ne ograničava se samo
na profesionalne bolesti, već se nastoji sprečiti bilo koja bolest, odnosno povreda, dok se veća
pažnja poklanja profesionalnim oboljenjima
.
Interes društva, svih subjekata i svakog pojedinca je
da se ostvari najviši nivo bezbednosti i zdravlja na radu, da se neželjene posledice kao što su
povrede na radu, profesionalne bolesti i bolesti u vezi sa radom svedu na najmanju moguću meru,
odnosno da se ostvare uslovi rada u kojima bi zaposleni imao osećaj zadovoljstva pri obavljanju
svojih profesionalnih zadataka.
1
Za ostvarivanje ovakvog cilja neophodan je sistematski pristup u
preventivnom delovanju i povezivanje svih subjekata koji su nosioci određenih obaveza i
aktivnosti na nacionalnom nivou, ali i šire, sa međunarodnim institucijama u ovoj oblasti.
Njihova je dužnost da se staraju o sprovođenju utvrđenih pravila, mera i standarda o uslovima
rada i stalna briga da ih menjaju i usaglašavaju sa tehnološkim i društveno-ekonomskim
razvojem
kako bi se unapredila bezbednost i očuvalo zdravlje zaposlenih. Organizacije, kao i
poslodavci su obavezni da obezbede zaposlenima zdravo i sigurno radno okruženje. Pored
humanosti i altruizma, postoje i dva druga razloga zbog kojih organizacije treba da se brinu za
zdravlje i sigurnost zaposlenih. Prvi je, što fizičko i mentalno zdravlje nesumnjivo utiče na
konačan rezultat organizacije. Drugi je, što zakoni propisuju nivoe sigurnosti koji moraju da se
održavaju u radnom okruženju.
2
Aktivnosti organizacije koje su usmerene na očuvanje zdravlja i
obezbeđivanje sigurnosti kadrova su zbog toga označene kao aktivnosti održavanja.
1
Prof. Dr Miroslav Ivanjac-“Sindikalni priručnik za bezbednost i zdravlje na radu”, Beograd 2006.
2
Dr Budislav Suša-„Menadžment ljudskih resursa“, Novi Sad, 2009.
4
U našoj zemlji, bez obzira na savremenu zakonsku regulativu iz ove oblasti, iz dana u dan je sve
veći broj povreda na radu. To dokazuju i podaci o povredama na radu.
Pojmovi zdravlja i bezbednosti su u bliskoj vezi. Među njima se, međutim, mora praviti razlika.
Zdravlje je unekoliko širi pojam od bezbednosti. Najčešće se zdravlje definiše negativno: to je
odsustvo bolesti, povreda i mentalnih ili emocionalnih problema koji mogu da umanje normalnu
aktivnost ljudi. Negativna definicija, međutim, nije prava definicija u logičkom smislu. Zbog toga
je pitanje, šta je zapravo zdravlje ili normalno ponašanje, otvoreno za različita tumačenja.
Održavanje zdravlja odnosi se na održavanje ukupnog blagostanja pojedinca. Sigurnost se, pak,
obično odnosi na fizičko, a ne na mentalno ili emocionalno blagostanje pojedinca. Glavna svrha
efektivnih programa sigurnosti u organizaciji je da se spreče povrede i nesreće na radu. Stoga je i
suština politika koje se odnose na zdravlje i bezbednost zaposlenih u bezbednoj interakciji
između zaposlenih i radnog okruženja. Prvenstvena odgovornost za zdravlje i sigurnost
zaposlenih u organizaciji je na menadžerima i nadzornicima. Kadrovski specijalista ili specijalista
za zaštitu na radu mogu da pomognu da se ispitaju okolnosti zbog kojih dolazi do nesreća na
radu, da učestvuju u izradi akata u vezi sa zaštitom zdravlja zaposlenih i sigurnošću na radu i da
sprovode treninge u vezi s ovim aktivnostima. No, odeljenjski nadzornici i menadžeri imaju
glavnu ulogu u održavanju sigurnih uslova na radu i zdravlja zaposlenih. Nadzornik u fabrici, na
primer, ima nekoliko odgovornosti u vezi sa zdravljem i bezbednošću kadrova: podseća
zaposlenog da nosi zaštitne naočare, proverava čistoću radnog mesta, posmatra zaposlene da vidi
da li je neko od njih pod dejstvom alkohola ili droga i da li ima neke druge probleme koji mogu
da utiču na izvršenje posla i daje preporuke specijalistima u organizaciji za promenu opreme.
Specijalista za zaštitu na radu u istoj fabrici ima druge odgovornosti u vezi sa zaštitom: stara se o
primeni zakona koji se odnose na zdravlje i sigurnost zaposlenih, koordinira trening
novozaposlenih u vezi s ovim pitanjima, pomaže nadzornicima u ispitivanju okolnosti u kojima
su se dogodile nesreće na radu, razvija program zaštite na radu u čitavoj organizaciji i učestvuje u
izradi pravilnika o zaštiti na radu i drugih materijala u vezi s tim. Veza između nadzornika i
kadrovskog specijaliste je presudna u koordinaciji napora usmerenih na zaštitu zdravlja i
sigurnost zaposlenih.
Istorijski posmatrano, potreba za preduzimanjem određenih aktivnosti radi bezbednosti učesnika
u radu javlja se sa prvim oblicima rada, jer je svaki rad praćen manjim ili većim opasnostima, ali
se kao organizovana delatnost uspostavlja tek početkom 19. veka. Naime, razvojem industrije
5
