ZAKON
O ARBITRAŽI
("Sl. glasnik RS", br. 46/2006)
Glava I
OSNOVNE ODREDBE
Predmet
Član 1
Ovim zakonom uređuje se arbitražno rešavanje sporova (u daljem tekstu: arbitraža) bez
stranog elementa (u daljem tekstu: unutrašnja arbitraža) i sporova sa stranim elementom
(u daljem tekstu: međunarodna arbitraža).
Oblast primene
Član 2
Odredbe ovog zakona primenjuju se na arbitražu i arbitražni postupak kada je mesto
arbitraže na teritoriji Republike Srbije (u daljem tekstu: Republika).
Stranke mogu drukčije da predvide kada je u pitanju međunarodna arbitraža.
Odredbe ovog zakona, čiju primenu stranke ne mogu isključiti, moraju se poštovati kada
je mesto arbitraže u Republici.
Međunarodna arbitraža
Član 3
Međunarodna arbitraža, u smislu ovog zakona, je ona arbitraža koja za predmet ima
sporove iz međunarodnih poslovnih odnosa, a naročito ako:
1) stranke u vreme zaključenja sporazuma o arbitraži imaju poslovna sedišta u različitim
državama;
2) se izvan države u kojoj stranke imaju svoja poslovna sedišta nalazi mesto:
a) arbitraže, ako je određeno u sporazumu o arbitraži ili na osnovu njega, ili
b) u kome treba da se izvrši bitan deo obaveza iz poslovnog odnosa ili mesto sa kojim je
predmet spora najuže povezan;
3) su se stranke izričito sporazumele da je predmet sporazuma o arbitraži vezan za više
država.
Ako jedna od strana nema poslovno sedište, za tu stranu uzima se u obzir redovno
boravište.
Osnov arbitraže
Član 4
Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazuma stranaka.
Spor za koji je ugovorena arbitraža rešava arbitražni sud, koji čine arbitri.
Podobnost spora za arbitražu (arbitrabilnost)
Član 5
Arbitraža se može ugovoriti za rešavanje imovinskog spora o pravima kojima stranke
slobodno raspolažu, osim sporova za koje je određena isključiva nadležnost suda.
Svako fizičko i pravno lice može da ugovori arbitražu, uključujući i državu, njene organe,
ustanove i preduzeća u kojima ona ima svojinsko učešće.
Arbitražu može da ugovori svako ko, u skladu sa odredbama zakona koji uređuje
parnični postupak, ima sposobnost da bude stranka u postupku.
Organizovanje arbitraže
Član 6
Arbitražno rešavanje spora organizuje stalna arbitražna institucija, u skladu sa svojim
pravilima i ovim zakonom, kada je to predviđeno sporazumom stranaka.
Stalne arbitražne institucije mogu da osnuju privredne komore, profesionalna i strukovna
udruženja, udruženja građana u skladu sa njihovim osnivačkim aktom i ovim zakonom,
ako je to u saglasnosti sa njihovom delatnošću.
Stranke mogu da se sporazumeju o
ad hoc
arbitraži, koja se organizuje u skladu sa
sporazumom stranaka i ovim zakonom.
Uloga suda
Član 7
Državni sud (u daljem tekstu: sud) može, u vezi arbitraže, da preduzima samo one
radnje koje su izričito određene ovim zakonom.
Primena međunarodnih ugovora
Sporazum o arbitraži je zaključen u pismenoj formi ako je sadržan u ispravama koje su
stranke potpisale.
Smatra se da je sporazum o arbitraži u pismenoj formi ako je zaključen razmenom
poruka putem sredstava komunikacije, koja omogućavaju pismeni dokaz o sporazumu
stranaka, bez obzira da li su te poruke stranke potpisale.
Sporazum o arbitraži smatra se zaključenim i ako se stranke u pismenom ugovoru
pozovu na drugo pismeno koje sadrži sporazum o arbitraži (opšti uslovi za zaključenje
pravnog posla, tekst drugog ugovora i sl.) ako je cilj tog pozivanja da sporazum o
arbitraži postane sastavni deo ugovora.
Smatra se da postoji sporazum o arbitraži i ako tužilac pismenim putem pokrene
arbitražni spor, a tuženi izričito prihvati arbitražu i s tim se saglasi u pismenoj formi ili u
izjavi na zapisniku na ročištu, kao i ako uzme učešće u arbitražnom postupku i do
upuštanja u raspravljanje o predmetu spora ne istakne prigovor da ne postoji sporazum
o arbitraži, odnosno ne ospori nadležnost arbitražnog suda.
Prenos
Član 13
Sporazum o arbitraži ostaje na snazi i u slučaju ustupanja (cesije) ugovora ili
potraživanja, osim ako nije drukčije ugovoreno.
Sporazum o arbitraži ostaje na snazi u slučaju subrogacije, osim ako nije drukčije
ugovoreno.
Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i u drugim slučajevima prenosa
potraživanja, osim ako nije drukčije ugovoreno.
Tužba sudu
Član 14
Sud kome je podneta tužba u stvari koja je predmet sporazuma o arbitraži oglašava se
nenadležnim i odbacuje tužbu po prigovoru stranke koji mora da bude podnet pre
upuštanja u raspravljanje o predmetu spora, osim ako utvrdi da je sporazum o arbitraži
očigledno ništav, da je bez dejstva ili da ga nije moguće izvršiti.
Privremene mere
Član 15
Pre pokretanja arbitražnog postupka ili u toku postupka, svaka stranka može da
podnese sudu zahtev za donošenje privremenih mera, a sud može da odredi takve
mere.
Odredba stava 1. ovog člana primenjuje se i kada se sporazum o arbitraži odnosi na
arbitražu čije je mesto u drugoj državi.
Glava III
ARBITRAŽNI SUD
Sastav
Član 16
Broj arbitara arbitražnog suda određuju stranke.
Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili tri, odnosno više arbitara
(arbitražno veće). Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno više arbitara, njihov broj
mora da bude neparan.
Ako stranke ne odrede broj arbitara, njihov broj određuje lice ili institucija koje su stranke
sporazumom odredile (u daljem tekstu: organ imenovanja) a ako organa imenovanja
nema ili to ne učini, broj arbitara određuje nadležni sud.
Ako arbitražu organizuje stalna arbitražna institucija, ona vrši funkciju organa
imenovanja.
Imenovanje arbitara
Član 17
Stranke se mogu sporazumeti o postupku imenovanja arbitara, a ako to sporazumom
nije predviđeno arbitri se imenuju u skladu sa ovim zakonom.
Ako spor treba da reši arbitar pojedinac, njega sporazumno imenuju stranke u roku od
30 dana od dana kada jedna stranka pozove drugu stranku da zajednički imenuju
arbitra. Ako takvog sporazuma nema, imenovanje vrši organ imenovanja, a ako tog
organa nema ili to ne učini, imenovanje vrši nadležni sud.
Ako spor rešavaju tri arbitra, svaka stranka imenuje jednog arbitra u roku od 30 dana od
dana kada je druga stranka pozove da to učini. Ako to pozvana stranka ne učini, arbitra
imenuje organ imenovanja koji su stranke odredile, a ako tog organa nema ili to ne učini,
imenovanje vrši nadležni sud. Trećeg arbitra, koji predsedava arbitražnim sudom (u
daljem tekstu: predsednik ili predsednik arbitražnog suda), biraju imenovani arbitri u roku
od 30 dana od dana njihovog imenovanja. Ako ga ne izaberu, imenovanje vrši organ
imenovanja, a ako tog organa nema ili to ne učini, imenovanje vrši nadležni sud.
Protiv odluke suda kojom se imenuje arbitar nije dozvoljena žalba.
Troškovi arbitraže
Član 18
