ZAKON O ARBITRAZI
ZOA se uredjuje arbitrazno resavanje sporova i to unutrasnja arbitraza (koja je
bez stranog elementa) i medjunarodna arbitraza (koja sadrzi strani element).
Odredbe ovog zakona se primenjuju na arbitrazu i arbitrazni postupak kada je
mesto arbitraze na teritoriji srbije. stranke mogu drugacije prdvideti pravila ako
je u pitanju medjunarodna arbitraza.
Medj. arbitraza je ona arbitraza koja za predmet ima sporove iz medj. odnosa, a
narocito ako: stranke u vreme zakljucenja sporazuma o arbitrazi imaju poslovna
sedista u razlicitim drzavama; ako se izvan drzave gde stranke imaju poslovna sedista
nalazi:
mesto
arbitraze (ako je odredjeno u sporazumu o arbitrazi) ili
mesto
u kome
treba da se izvrsi bitan deo obaveza iz poslovnog odnosa; ako su se stranke izricito
sporazumele da je predmet sporazuma o arbitrazi vezan za vise drzava. ako jedna od
strana nema poslovno sediste uzima se u obzir redovno boraviste.
osnov arbitraze- spor moze da se resava putem arbitraze samo na osnovu sporazuma
stranaka i njega resava arbitrazni sud.
arbitrabilnost- arbitraza se moze ugovoriti za resavanje imovinskih odnosa i to samo o
pravima kojima stranke slobodno raspolazu i kada nije propisana iskljuciva
nadleznost suda. svako fizicko i pravno lice moze da ugovori arbitrazu (ukljucujuci i
drzavu) i ko u skladu sa odredbama parnicnog postupka moze biti stranka u postupku.
organizovanje arbitraze- arbitrazu organizuje
stalnaarbitrazna
institucija u skladu sa
svojim pravilima i ovim zakonom i to kada je predvidjeno sporazumom stranaka (njih
osnivaju privredne komore, razna udruzenja itd.). stranke mogu da se sporazumeju i o
ad hoc arbitrazi
koja se organizuje u skladu sa sporazumom stranaka i ovim
zakonom.
sud moze u vezi arbitraze da preduzima samo one radnje koje su predvidjene ovim
zakonom. takodje, primena ovog zakona ne utice na primenu ratifikovanih medj.
ugovora.
sporazum o arbitrazi-
ovim sporazumom stranke poveravaju arbitraznom sudu na
resavanje svoje buduce sporove ili sporove nastale iz odredjenog pravnog odnosa.
sporazum o buducim sporovima moze biti sadrzan u odredbi ugovora (arbitrazna
klauzula) ili moze biti u posebnom ugovoru.
nistavost sporazuma- sporazum o arbitrazi je nistav: ako je vrsta spora nepodobna za
arbitrazu; ako nije zakljucen u propisanoj formi; ako stranke nisu imale potrebna
svojstva i sposobnost za zakljucenje sporazuma; ako postoje mane volje.
naknadni sporazum- sporazum se moze zakljuciti i ako je spor vec iznet na resavanje
sudu.
forma sporazuma- sporazum se mora zakljuciti u pismenoj formi i to u ispravama koje
su stranke potpisale. takodje postojace pismena forma ako je sporazum zakljucen
putem sredstava komunikacije (internet itd.) koji omogucava pismeni dokaz o
sporazumu. smatrace se da postoji sporazum i ako tuzilac pismenim putem pokrene
arbitrazni spor, a tuzeni izricito prihvati arbitrazu (pismeno se saglasi, ili da izjavu na
zapisnik, ili ne ospori nadleznost arbitraznog suda).
prenos sporazuma- sporazum o arbitrazi ostaje na snazi u slucajevima ustupanja
(cesije) ugovora kao i u slucajevima personalne subrogacije (kada treca strana ispuni
duznikovu obavezu pa dolazi na mesto poverioca) kao i u ostalim slucajevima prenosa
potrazivanja, sve to osim ako nije drugacije ugovoreno.
tuzba sudu- sud kome je podneta tuzba u stvari koja je predmet sporazuma o arbitrazi
oglasice se nenadleznim i odbaciti tuzbu ako neka stranka prigovori pre upustanja u
raspravljanje o predmetu spora ili ako sud utvrdi da je sprazum nistav, bez dejstva ili
da ga nije moguce izvrsiti.
privremene mere- pre pokretanja arb. postupka ili u toku postupka svaka stranka moze
da podnese sudu zahtev za donosenje privremenih mera, a sud moze da odredi te mere
(ovo se moze odnositi i na arbitrazu cije je mesto u drugoj drzavi).
arbitrazni sud-
broj arbitara arb. suda odredjuju stranke. njihov broj mora biti
neparan i to jedan, tri ili vise (arbitrazno vece). ako stranke ne odrede broj arbitara
njihov broj odredjuje lice ili institucija koje se stranke sporazumom odredile (organ
imenovanja) a ako organa imenovanja nema ili ne ucini imenovanje, broj arbitara ce
odrediti sud. ako arbitrazu organizuje stalna arbitraza, ona vrsi funkciju organa
imenovanja.
imenovanje arbitara- stranke se mogu sporazumeti o imenovonja arbitara a ako nisu
primenjivace se ovaj zakon. ako spor treba da resi arbitar pojedinac njega sporazumno
imenuju stranke u roku od 30 dana od dana poziva jedne stranke drugoj da zajednicki
imenuju arbitra. ako takvog sporazuma nema imenovanje vrsi organ imenovanja (koji
su stranke odredile) a ako tog organa nema imenovanje vrsi sud. ako spor resavaju tri
arbitra svaka stranka imenuje po jednog arbitra u roku od 30 dana od dana poziva
jedne stranke drugoj da izvrsi imenovanje, a treceg arbitra (koji predsedava) biraju
imenovani arbitri u roku od 30 dana od dana imenovanja. ako stranka ne imenuje svog
arbitra imenovanje ce izvrsiti organ imenovanja ili sud. protiv odluke suda kojom se
imenuje arbitar nije dozvoljena zalba.
troskovi arbitraze- stranke snose troskove arbitraze. iznos odredjuje arbitrazni sud, a
stalna arbitrazna institucija sama uredjuje troskove arbitraze i tarifu.
arbitri-
arbitar moze biti svako fizicko lice koje je poslovno sposobno, bez obzira na
drzavljanstvo. arbitar mora imati svojstva iz sporazuma stranaka. arbitar mora biti
nepristrasan i nezavisan u odnosu na stranke i predmet spora. arbitar daje pismenu
izjavu o prihvatanju duznosti arbitra i duzan je da obavesti stranke o cinjenicama koje
mogu izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost i to kako pre
imenovanja tako i posle.
izuzece arbitra- izuzece arbitra se moze traziti samo ako postoje cinjenice koje mogu
izazvati sumnju u njegovu nepristrasnost ili nezavisnost ili ako nema svojstva koja su
stranke sporazumom utvrdile. zahtev za izuzece stranka podnosi u roku od 15 dana od
dana saznanja za imenovanje arbitra ili od dana saznanja za razloge za izuzece (i to
samo ako je razlog zaa izuzece nastao ili je stranka za njega saznala posle imenovanja
arbitra). o izuzecu arbitra odlucuje nadlezni sud (ako se stranke nisu drugacije
sporazumele). pri stalnoj arbitraznoj instituciji izuzece arbitra se resava u skladu sa
njenim pravilima. arbitrazni sud moze da nastavi postupak i donese odluku iako je
postupak izuzeca u toku.
prestanak duznosti arbitra- arbitar moze da se povuce sa duznosti pismenom izjavom
ako iz opravdanih razloga ( ukljucujuci i nepristrasnost i nezavisnost) nije u stanju da
obavlja svoju duznost. stranke se mogu sporazumeti i o opozivu arbitra ako on iz
stvarnih ili pravnih razloga nije u stanju da obavlja svoju duznost ili ako ne izvrsava
duznost u primerenom roku. ako se stranke ne sporazumeju o opozivu arbitra stranka
moze zatraziti od stalne arbitrazne institucije ili, u slucaju ad hoc arbitraze, od suda da
donese odluku o prestanku duznosti arbitra. protiv odluke suda o prestanku duznosti
arbitra nije dozvoljena zalba. ako arbitru prestane duznost imenuje se novi arbitar i
skladu sa odredbama ovog zakona o imenovanju.
nadleznost arbitraznog suda-
nadleznost se odredjuje sporazumom stranaka.
arbitrazni sud moze sam da odlucuje o svojoj nadleznosti ukljucujuci i odlucivanje o
prigovoru o postojanju sporazuma o arbitrazi. ako je sporazum o arbitrazi zakljucen
