МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
ФАКУЛТЕТ ЗА КУЛТУРУ И МЕДИЈЕ
СЕМИНАРСКИ РАД
Закон о ауторском и сродним
правима
МЕНТОР: СТУДЕНТИ:
Београд, децембар 2018.
САДРЖАЈ
Увод..........................................................................................................................3
Појам ауторског права............................................................................................4
Историја заштите ауторског права у Србији........................................................5
Закон о ауторском и сродним правима..................................................................7
Права аутора по Закону о ауторском и сродним правима....................................9
Закључак...............................................................................................................12
Литература............................................................................................................13
4
Појам ауторског права
У основи, ауторско право штити ауторско дело, под којим се подразумева
посебно духовно остварење из области књижевности, ликовних уметности и
филмсих уметности. Обична идеја, која још није добила форму која може да буде
доступна јавности, није ауторско дело. Уколико постоји дело које задовољава
потребне критеријуме (да је ново, индивидуално и да се представи јавности), аутор
тог дела (писац, композитор, програмер) може се позвати на своје ауторско право.
Оно њему не омогућава само право да га предсави у јавности, већ се то односи више
на право његове употребе и коришћња. Филм на ДВД-у се једноставно може купити,
и сам аутор играног филма нема право на купљени ДВД, па стога купац купљени
филм може гледати, продати или га бацити. Али, купац играног филма не сме да га
користи у смислу ауторског права, нити да без овлашћења израђује њихове копије,
нити да га продаје.
Појам ауторског права је могуће раздвојити на два ужа појма. Ауторско право у
објективном смислу је скуп правних норми којима се регулишу друштвени односи у
вези са стварањем и искоришћавањем ауторских дела. Циљ тих правних норми је да
правно регулишу интересне односе аутора, издавача и самих корисника ауторског
дела. Развојем технологије, а посебно Интернета, појављују се нови видови
комуникације међу људима који су на овај или на онај начин повезани са објективним
ауторским правом. Објективно аутрско право регуише правну заштиту не само аутоа
дела, већ и његовх наследника, као и случајеве када аутор пренесе своја овлашћења
на друга физичка или правна лица или када су у питању корисници неких врста
ауторских дела одређених законом.
Ауторско право у субјективном смислу је скуп конкретних овлашћења која су,
на основу норми ауторског права у објективном смислу, призната творцу ауторског
дела. Објективно ауторско право је право аутора на дело у најужем смислу речи.
Садржина субјективног ауторског права је регулисана прописима објективног
ауторског права, па се у зависности од правног система земље, која регулише
објективно ауторско право, разликује субјективно од случаја до случаја. Без обзира
на различите правне системе, усвојено је да субјективно ауторско право има две
групе овлашћења: морална и имовинска. Морална овлашћења имају циљ да пруже
правну заштиту ауторовој личности, његовом имену, угледу и делу. Имовинска
овлашћења обезбеђују право аутору да располаже својим делом, као и право да
остварује накнаду од лица којима је уступио искоришћавање свог дела.
1
1
Балтезаревић Весна и Балтезаревић Радослав:
Интелектуални искорак
(2015) Београд: Алма Матер Еуропаеа,
стр. 39-40
