ZAKON
O NASLEĐIVANJU
("Sl. glasnik RS", br. 46/95 i 101/2003 - odluka USRS)
Glava prva
OPŠTE ODREDBE
Predmet nasleđivanja
Član 1
Nasleđuje se zaostavština.
Zaostavštinu čine sva nasleđivanju podobna prava koja su ostaviocu
pripadala u trenutku smrti.
Zaostavštinu ne čine predmeti domaćinstva manje vrednosti (pokućstvo,
nameštaj, posteljina i slično) koji služe svakodnevnim potrebama
ostaviočevih potomaka, njegovog bračnog druga i roditelja, ako su sa
ostaviocem živeli u istom domaćinstvu, već oni postaju zajednička svojina
ovih lica.
Zaostavštinu ne čine dobra za koja su ostaviočevu imovinu uvećali njegovi
potomci koji su s njime živeli u zajednici i svojim trudom, zaradom ili inače
mu pomagali u privređivanju, već ta dobra pripadaju potomku, srazmerno
delu za koji je uvećao ostaviočevu imovinu.
Osnovi nasleđivanja
Član 2
Naslediti se može na osnovu zakona i na osnovu zaveštanja (testamenta).
Sposobnost za nasleđivanje
Član 3
Naslediti može samo onaj ko je živ u trenutku ostaviočeve smrti.
Naslediti može i dete već začeto u trenutku ostaviočeve smrti ako se rodi
živo.
Na osnovu zaveštanja može naslediti i pravno lice, ako posebnim propisima
nije što drugo određeno.
Odredbe prethodnih stavova važe i za isporuku (legat) i druge koristi iz
zaveštanja.
Nedostojnost za nasleđivanje
Član 4*
Ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz
zaveštanja (nedostojan je):
1) onaj ko je umišljajno usmrtio ostavioca, ili je to pokušao;
2) onaj ko je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili
opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu, ili ga je u tome sprečio;
3) onaj ko je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili
sakrio njegovo zaveštanje, ili ga je falsifikovao;
4) onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca, ili mu je
uskratio nužnu pomoć;
5) (
prestala da važi odlukom USRS
).
Sud na nedostojnost pazi po službenoj dužnosti.
Prestanak nedostojnosti
Član 5*
Ostavilac može oprostiti nedostojnost.
Oproštaj mora biti učinjen u obliku potrebnom za zaveštanje.
Položaj potomaka nedostojnog
Član 6
Kad postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a
imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli
zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti
do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti,
oceni da je to opravdano.
Pravo predstavljanja
Član 10
Ako ostaviočevo dete ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake
delove nasleđuju njegova deca (unuci ostaviočevi), a kad neki od ostaviočevih
unuka ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake delove nasleđuju
njegova deca (praunuci ostaviočevi) i tako redom sve dokle ima ostaviočevih
potomaka.
Ako ostavilac nema potomstva
Član 11
Kad ostavilac nema potomstva, bračni drug ne nasleđuje u prvom
naslednom redu.
2. Drugi nasledni red
Ostaviočev bračni drug i roditelji
Član 12
Drugi nasledni red čine ostaviočev bračni drug i ostaviočevi roditelji i njihovo
potomstvo.
Ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na
jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.
Ako ostaviočev bračni drug ne može ili neće da nasledi, zaostavštinu na
jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji.
Ako ostaviočevi roditelji imaju potomstva
Član 13
Ako ostaviočev roditelj ne može ili neće da nasledi, njegov deo na jednake
delove nasleđuju njegova deca (braća i sestre ostavioca), njegovi unuci i
praunuci i njegovi dalji potomci, po pravilima koja važe kada ostavioca
nasleđuju njegovi potomci.
Ako ostaviočevi roditelji ne mogu ili neće da naslede, njihov deo nasleđuju
njihovi potomci, onako kako je određeno u prethodnom stavu.
Ako ostaviočev roditelj nema potomstva
Član 14
Ako ostaviočev roditelj nema potomstva a ne može ili neće da nasledi, njegov
deo nasleđuje drugi ostaviočev roditelj, a ako ni on ne može ili neće da
nasledi, njegovi potomci nasleđuju sve što bi pripalo roditeljima, onako kako
je određeno u prethodnom članu.
Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva
Član 15
Ako ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede,
bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.
3. Treći nasledni red
Ostaviočevi dedovi i babe
Član 16
Treći nasledni red čine ostaviočevi dedovi i babe i njihovo potomstvo.
Ostaviočevi deda i baba sa očeve strane (očeva loza) nasleđuju polovinu
zaostavštine, a drugu polovinu nasleđuju deda i baba s majčine strane
(majčina loza).
Prava dede i babe iste loze
Član 17
Deda i baba iste loze nasleđuju na jednake delove.
Posle ostaviočevih pradedova i prababa, zaostavštinu nasleđuju njegovi dalji
preci, redom, shodno pravilima pod kojima nasleđuju njegovi pradedovi i
prababe.
6. Republika Srbija kao zakonski naslednik
Kad i kako Republika Srbija nasleđuje
Član 21
Republika Srbija nasleđuje ako ostavilac nema drugih zakonskih naslednika.
Republika Srbija ne može se odreći nasleđa.
Zaostavština koju Republika Srbija nasledi postaje državna imovina.
II POSEBNA PRAVILA ZA NEKE ZAKONSKE
NASLEDNIKE
1. Ostaviočev bračni drug
Kada bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja
Član 22
Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja:
1) ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se
utvrdi da je tužba bila osnovana;
2) ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz
razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka;
3) ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala
njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.
a) Povećanje naslednog dela bračnog druga u drugom
naslednom redu
Uslovi
Član 23
