Zakon o parničnom postupku
З А К О Н
О ПАРНИЧНОМ ПОСТУПКУ
Део први
ОПШТЕ ОДРЕДБЕ
Глава I
ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уређују се правила поступка за пружање судске правне
заштите по којима се поступа и одлучује у парницама за решавање
спорова
насталих поводом повреде права личности и спорова из породичних,
радних,
привредних, имовинскоправних и других грађанскоправних односа,
осим
спорова за које је посебним законом прописана друга врста поступка.
Члан 2.
Странке имају право на закониту, једнаку и правичну заштиту својих
права.
Суд не може да одбије одлучивање о захтеву за који је надлежан.
Члан 3.
У парничном поступку суд одлучује у границама захтева који су
постављени у поступку.
Странке могу слободно да располажу захтевима које су поставиле у
току поступка. Странке могу да се одрекну свог захтева, признају захтев
противне странке и да се поравнају.
Суд неће да дозволи располагања странака која су у супротности са
принудним прописима, јавним поретком, правилима морала и
добрим обичајима.
Члан 4.
Суд одлучује о тужбеном захтеву по правилу на основу усменог,
непосредног и јавног расправљања, ако овим законом није
другачије прописано.
Суд може да искључи јавност само у случајевима прописаним законом.
Члан 5.
Суд ће свакој странци да пружи могућност да се изјасни о захтевима,
предлозима и наводима противне странке.
Суд је овлашћен да одлучи о захтеву о коме противној странци није била
пружена могућност да се изјасни, само ако је то законом прописано.
Суд не може своју одлуку да заснује на чињеницама о којима
странкама није пружена могућност да се изјасне осим ако законом
није другачије прописано.
- 2 -
Члан 6.
У парничном поступку у службеној употреби је српски језик и
ћириличко
писмо. Други језици и писма службено се употребљавају у складу са законом.
У судовима на чијим подручјима живе припадници националних
мањина, у службеној употреби су и њихови језици и писма, у складу са
Уставом и законом.
Странке и други учесници у поступку имају право да се служе
својим језиком и писмом, у складу са одредбама овог закона.
Члан 7.
Странке су дужне да изнесу све чињенице на којима заснивају своје
захтеве и да предложе доказе којима се утврђују те чињенице.
Суд ће да размотри и утврди само чињенице које су странке изнеле и да
изведе само доказе које су странке предложиле, ако законом није
другачије прописано.
Суд је овлашћен да утврди и чињенице које странке нису изнеле
и изведе доказе које странке нису предложиле, ако из резултата
расправљања и доказивања произлази да странке располажу захтевима
којима не могу да располажу (члан 3. став 3).
Члан 8.
Суд одлучује по свом уверењу, на основу савесне и брижљиве оцене
сваког доказа засебно, свих доказа као целине и на основу резултата
целокупног поступка, које ће чињенице да узме као доказане.
Члан 9.
Странке су дужне да савесно користе права која су им призната
овим законом.
Суд је дужан да спречи и казни сваку злоупотребу права које имају
странке у поступку.
Члан 10.
Странка има право да суд одлучи о њеним захтевима и предлозима у
разумном року.
Суд је дужан да поступак спроведе без одуговлачења, у складу са
претходно одређеним временским оквиром за предузимање парничних
радњи (у даљем тексту: временски оквир) и са што мање трошкова.
Непоступање судије у временском оквиру је основ за покретање
дисциплинског поступка у складу са одредбама Закона о судијама.
Члан 11.
Суд ће да упути странке на медијацију или на информативно рочиште
за медијацију, у складу са законом, односно да укаже странкама на
могућност за вансудско решавање спора медијацијом или на други
споразуман начин.
Члан 12.
Ако одлука зависи од претходног решења питања да ли постоји
неко
право или правни однос, а о том питању још није донео одлуку суд или
други

- 4 -
Ако се тужба не доставља туженом на одговор, тужени може да истакне
приговор ненадлежности најкасније пре почетка припремног рочишта, а ако
се оно не одржава, пре отварања главне расправе.
Против решења вишег суда првог степена којим се огласио
стварно надлежним, као и против решења којим се тај суд огласио
стварно ненадлежним и предмет уступио нижем суду првог степена исте
врсте, није дозвољена жалба.
Члан 18.
Суд ће решењем да обустави парнични поступак, ако до доношења
одлуке о главној ствари утврди да поступак треба да се спроведе по
правилима ванпарничног поступка.
Поступак ће да се настави, по правноснажности решења, пред
надлежним судом по правилима ванпарничног поступка.
Члан 19.
Суд ће по службеној дужности да се огласи месно ненадлежним ако
постоји искључива месна надлежност неког другог суда, најкасније у року
од осам дана од дана пријема одговора на тужбу.
Ако се тужба не доставља туженом на одговор, суд ће по службеној
дужности да се огласи месно ненадлежним у року од осам дана од дана
пријема тужбе.
Суд може да се по приговору месне ненадлежности туженог
огласи
месно ненадлежним у року од осам дана од дана пријема одговора на тужбу.
Ако се тужба не доставља на одговор, тужени може да истакне
приговор месне ненадлежности најкасније на припремном рочишту,
односно на првом рочишту за главну расправу, ако се припремно
рочиште не одржава, а пре упуштања у расправљање, о чему суд мора да
одлучи у року од осам дана од дана изјављивања приговора.
Члан 20.
По правноснажности решења којим се огласио ненадлежним (чл. 17.
и 19), суд ће да уступи предмет надлежном суду.
Суд ће, у случају изборне надлежности, да затражи од тужиоца да се
изјасни у року од три дана пре него што уступи предмет надлежном суду.
У случају да се тужилац не изјасни у одређеном року, суд ће да уступи
предмет суду опште месне надлежности.
Суд коме је предмет уступљен као надлежном наставиће поступак као
да је код њега био покренут.
Члан 21.
Ако суд коме је предмет уступљен као надлежном сматра да је надлежан
суд који му је предмет уступио или неки други суд, доставиће предмет суду
који
треба да реши овај сукоб надлежности у року од осам дана од дана
пријема
предмета, осим ако нађе да му је предмет уступљен услед очигледне омашке,
а
требало је да буде уступљен неком другом суду, у ком случају ће да уступи
предмет другом суду и о томе обавести суд који му је предмет уступио.
Ако је поводом жалбе против одлуке првостепеног суда којом се
он
огласио месно ненадлежним одлуку донео другостепени суд, за ту одлуку
везан
- 5 -
је у погледу надлежности и суд коме је предмет уступљен, ако је
другостепени суд који је одлуку донео надлежан за решавање сукоба
надлежности између тих судова.
Одлука другостепеног суда о стварној ненадлежности првостепеног
суда везује сваки суд коме исти предмет буде касније уступљен, ако је
другостепени суд надлежан за решавање сукоба надлежности између тих
судова.
Члан 22.
Сукоб надлежности између судова исте врсте решава заједнички
непосредно виши суд.
Сукоб надлежности између судова разне врсте решава Врховни
касациони суд.
Члан 23.
О сукобу надлежности може да се одлучи и ако се странке нису
претходно изјасниле о надлежности.
Док се не реши сукоб надлежности, суд коме је предмет уступљен дужан
је да предузима оне радње у поступку за које постоји опасност од одлагања.
Против решења којим се решава сукоб надлежности није дозвољена
жалба.
Члан 24.
Суд предузима радње у поступку на свом подручју.
Ако постоји опасност због одлагања, суд ће да предузима поједине
радње и на подручју суседног суда и о томе ће да обавести суд на чијем
подручју је предузета радња.
Члан 25.
У погледу надлежности домаћих судова за суђење странцима који
уживају имунитет у Републици Србији и за суђење страним државама и
међународним организацијама јавноправног карактера важе
правила међународног права.
Суд у случају сумње о постојању и обиму имунитета, може да затражи
обавештење од министарства надлежног за послове правосуђа.
2. Надлежност судова за спорове са међународним елементом
Члан 26.
Домаћи суд је надлежан за суђење, ако је његова надлежност за спор са
међународним елементом изричито предвиђена законом или
међународним уговором.
Ако у закону или међународном уговору нема изричите одредбе
о надлежности домаћег суда за одређену врсту спорова, домаћи суд је
надлежан за суђење у тој врсти спорова и ако његова надлежност произлази
из одредаба закона о месној надлежности домаћег суда.

- 7 -
У другим случајевима, ако се тужбени захтев не односи на новчани
износ, меродавна је вредност предмета спора коју је тужилац означио у тужби.
Ако је у случају из става 2. овог члана тужилац очигледно сувише
високо
или сувише ниско означио вредност предмета спора, суд ће, најкасније
на
припремном рочишту, а ако припремно рочиште није одржано онда на
главној
расправи, пре почетка расправљања о главној ствари, брзо и на погодан
начин
да провери тачност означене вредности и утврди вредност предмета спора.
4. Састав суда
Члан 34.
У парничном поступку суди веће или судија појединац.
Председник већа предузима радње у поступку и доноси одлуке за чије
је предузимање, односно доношење овлашћен овим законом.
Судија појединац има овлашћења председника већа, односно већа,
прописана овим законом, у парницама у којима суди.
Члан 35.
У првом степену спорове суди судија појединац, осим ако законом
није прописано да суди веће.
Ако веће суди у првом степену, састављено је од једног судије
председника већа и двоје судија поротника.
У парничном поступку у вези са породичним односима у првом
степену
увек суди судија појединац, а у другом степену веће састављено од троје
судија.
Судије из става 3. овог члана морају бити лица која су стекла посебна
знања из области права детета.
Програм и начин стицања посебних знања из става 4. овог члана
споразумно прописују министар надлежан за послове правосуђа и
министар надлежан за послове породичне заштите.
Члан 36.
У првом степену веће суди ако се странке о томе сагласе најкасније пре
упуштања у расправљање о главној ствари, а у случају супарничарства
потребна је сагласност свих супарничара.
У парницама због сметања државине увек суди судија појединац.
Судија појединац спроводи поступак и доноси одлуку у
предметима правне помоћи.
Члан 37.
Ако суди у другом степену у седници већа или на расправи суд одлучује
у већу састављеном од троје судија, осим кад је овим законом
другачије прописано.
Врховни касациони суд одлучује у већу састављеном од троје судија.
Суд решава сукоб надлежности (члан 22) и одлучује у свим осталим
случајевима у већу стављеном од троје судија.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti