З А К О Н
O ПЛАНИРАЊУ И ИЗГРАДЊИ
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет уређивања
Члан 1.
Овим законом уређује се: услови и начин уређења простора, уређивање
и коришћење грађевинског земљишта и изградња објеката; вршење надзора
над применом одредаба овог закона и инспекцијски надзор; друга питања од
значаја за уређење простора, уређивање и коришћење грађевинског земљишта
и за изградњу објеката.
Одредбе овог закона не односе се на изградњу објеката који се у смислу
закона којим се уређују послови одбране сматрају војним објектима.
2. Појмови
Члан 2.
Поједини изрази употребљени у овом закону имају следеће значење:
1)
унапређење енергетске ефикасности
јесте смањење потрошње
свих врста енергије, уштеда енергије и обезбеђење одрживе градње применом
техничких мера, стандарда и услова планирања, пројектовања, изградње и
употребе објеката;
2)
енергетска својства објекта
јесу стварно потрошена или оцењена
количина енергије која задовољава различите потребе које су у вези са
стандардизованим коришћењем објекта (што укључује грејање, припрему топле
воде, хлађење, вентилацију и осветљење);
3)
грађевински производи
јесу грађевински материјали и од њих
израђени грађевински елементи, као и други производи или полупроизводи који
су намењени за трајну уградњу у објекте;
4)
намена земљишта
јесте начин коришћења земљишта одређен
планским документом;
5)
претежна намена земљишта
јесте начин коришћења земљишта за
више различитих намена, од којих је једна преовлађујућа;
6)
површина јавне намене
јесте простор одређен планским документом
за уређење или изградњу јавних објеката или јавних површина за које се
утврђује општи интерес, у складу са посебним законом (улице, тргови, паркови
и др.);
7)
обухват плана
јесте просторно или административно одређена
целина за коју је предвиђена израда неког просторног или урбанистичког плана
у склaду са законом;
8)
урбана обнова
јесте скуп планских и других мера којима се мења
намена објекта, обнавља, реконструише и рехабилитује деградирани или
напуштени део насељеног места, у складу са принципима одрживог развоја;
9)
регулациона линија
јесте линија која раздваја површину одређене
јавне намене од површина предвиђених за друге јавне и остале намене;
- 2 -
10)
грађевинска линија
јесте линија на, изнад и испод површине земље
и воде до које је дозвољено грађење основног габарита објекта;
11)
номенклатура статистичких територијалних јединица
јесте скуп
појмова, назива и симбола који описује групе територијалних јединица са
нивоима груписања и која садржи критеријуме по којима је извршено
груписање, а коју усваја Влада, на предлог Републичког завода за статистику;
12)
бруто развијена грађевинска површина
јесте збир површина свих
надземних етажа објекта, мерених у нивоу подова свих делова објекта –
спољне мере ободних зидова (са облогама, парапетима и оградама);
13)
индекс заузетости парцеле
јесте однос габарита хоризонталне
пројекције изграђеног или планираног објекта и укупне површине грађевинске
парцеле, изражен у процентима;
14)
индекс изграђености парцеле
јесте однос (количник) бруто
развијене грађевинске површине изграђеног или планираног објекта и укупне
површине грађевинске парцеле;
15)
ESPON
јесте европска мрежа институција које се баве прикупљањем
информација и показатеља за просторно планирање;
16)
насељено место
јесте изграђени, функционално обједињени
простор на коме су обезбеђени услови за живот и рад људи и задовољавање
заједничких потреба становника, са урбаним елементима, на територији
јединице локалне самоуправе;
17)
град
јестe насеље које је као град утврђено законом;
18)
село
јесте насеље чије се становништво претежно бави
пољопривредом, а које није седиште општине;
19)
грађевинско
подручје
јесте
подручје
одређено
планским
документом, а представља изграђени и уређени део насељеног места, као и
неизграђени део подручја планиран за заштиту, уређење или изградњу
објеката;
20)
грађевинска парцела
јесте део грађевинског земљишта, са
приступом јавној саобраћајној површини, која је изграђена или планом
предвиђена за изградњу;
21)
инвеститор
јесте лице за чије потребе се гради објекат и на чије
име гласи грађевинска дозвола;
22)
објекат
јесте грађевина спојена са тлом, која представља физичку,
функционалну, техничко – технолошку или биотехничку целину са свим
потребним инсталацијама, постројењима и опремом, односно саме
инсталације, постројења и опрема која се уграђује у објекат или самостално
изводи (зграде свих врста, саобраћајни, водопривредни и енергетски објекти,
унутрашња и спољна мрежа и инсталације, објекти комуналне инфраструктуре,
индустријски, пољопривредни и други привредни објекти, јавне зелене
површине, објекти спорта и рекреацијe, гробља, склоништа и сл);
23)
зграда
јесте објекат са кровом и спољним зидовима, изграђена као
самостална употребна целина која пружа заштиту од временских и спољних
утицаја, а намењена је за становање, обављање неке делатности или за
смештај и чување животиња, робе, опреме за различите производне и услужне
делатности и др. Зградама се сматрају и објекти који имају кров, али немају
(све) зидове (нпр.настрешнице), као и објекти који су претежно или потпуно
смештени испод површине земље (склоништа, подземне гараже и сл.);
- 4 -
34)
адаптација
јесте извођење грађевинских и других радова на
постојећем објекту, којима се: врши промена организације простора у објекту,
врши замена уређаја, постројења, опреме и инсталација истог капацитета, а
којима се не утиче на стабилност и сигурност објекта, не мењају конструктивни
елементи, не мења спољни изглед и не утиче на безбедност суседних објеката,
саобраћаја, заштите од пожара и животне средине;
35)
санација
јесте извођење грађевинских и других радова на
постојећем објекту којима се врши поправка уређаја, постројења и опреме,
односно замена конструктивних елемената објекта, којима се не мења спољни
изглед, не утиче на безбедност суседних објеката, саобраћаја и животне
средине и не утиче на заштиту природног и непокретног културног добра,
евидентиране непокретности добра које ужива претходну заштиту, његове
заштићене околине, осим конзерваторских и рестаураторских радова;
36)
инвестиционо одржавање
је извођење грађевинско-занатских,
односно других радова зависно од врсте објекта у циљу побољшања услова
коришћења објекта у току експлоатације;
37)
рестаураторски, конзерваторски и радови на ревитализацији
културних добара
су радови који се изводе на непокретним културним добрима
и њиховој заштићеној околини, у складу са посебним и овим законом;
38)
градилиште
јесте земљиште или објекат, посебно обележено, на
коме се гради, реконструише или уклања објекат, односно изводе радови на
одржавању објекта;
39)
уклањање објекта или његовог дела
јесте извођење радова на
рушењу објекта или дела објекта;
40)
стандарди приступачности
јесу обавезне техничке мере,
стандарди и услови пројектовања, планирања и изградње којима се осигурава
несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом, деци и старим
особама.
3. Начела за уређење и коришћење простора
Члан 3.
Уређење и коришћење простора заснива се на начелима: одрживог
развоја; подстицању равномерног регионалног развоја; усклађености
социјалног развоја, економске и енергетске ефикасности и заштите и
ревитализације животне средине и градитељског наслеђа, природних,
културних и историјских вредности; реализације развојних приоритета и
обезбеђења услова за рационално коришћење необновљивих природних
ресурса и обновљивих извора енергије; спречавања и заштите од природних и
техничко-технолошких несрећа; планирања и уређења простора за потребе
одбране земље и изградњу објеката од посебног значаја за одбрану земље;
учешћа јавности; сарадње између државних органа, аутономих територијалних
заједница, јединица локалних самоуправа, привредних друштава, установа,
невладиних организација, грађана и других учесника у просторном развоју;
усаглашености са европским стандардима и нормативима у области
планирања и уређења простора у циљу стварања услова за трансграничну и
међународну сарадњу и укључивање Републике Србије у процесе европских
интеграција.
Уређење простора заснива се на хоризонталној и вертикалној
координацији.
- 5 -
Хоризонтална координација подразумева повезивање са суседним
територијама у току планирања ради решавања заједничких функција и
интереса, као и повезивање и партиципацију свих учесника у просторном
развоју јавног и цивилног сектора и грађана.
Вертикална координација подразумева успостављање веза свих нивоа
просторног и урбанистичког планирања и уређења простора, од националног ка
регионалном и даље ка локалном нивоу.
Начела садрже и инструменте за имплементацију.
4. Унапређење енергетске ефикасности
Енергетска својства објекта
Члан 4.
Објекат који се у смислу посебног прописа сматра објектом
високоградње (у даљем тексту: објекти високоградње), у зависности од врсте и
намене, мора бити пројектован, изграђен, коришћен и одржаван на начин којим
се обезбеђују прописана енергетска својства.
Прописана енергетска својства утврђују се издавањем сертификата о
енергетским својствима објекта који издаје овлашћена организација која
испуњава прописане услове за издавање сертификата о енергетским
својствима објеката.
Сертификат о енергетским својствима објекта чини саставни део
техничке документације која се прилаже уз захтев за издавање употребне
дозволе.
Испуњеност услова из става 2. овог члана посебним решењем утврђује
министар надлежан за послове грађевинарства.
На решење из става 4. овог члана не може се изјавити жалба, али се
тужбом може покренути управни спор.
Обавеза из става 1. овог члана не односи се на објекте високоградње
које посебним прописом одреди министар надлежан за послове
грађевинарства.
5. Несметано кретање и приступ особама са инвалидитетом,
деци и старим особама
Члан 5.
Објекти високоградње јавне и пословне намене морају се пројектовати и
градити тако да особама са инвалидитетом, деци и старим особама омогућава
несметан приступ, кретање, боравак и рад.
Стамбене и стамбено-пословне зграде са десет и више станова морају
се пројектовати и градити тако да се особама са инвалидитетом, деци и старим
особама омогућава несметан приступ, кретање, боравак и рад.
6. Грађевински производи
Члан 6.
Грађевински и други производи који се користе приликом грађења
објекта или извођења радова, морају испуњавати захтеве прописане овим
законом и посебним прописима.
- 7 -
3) План детаљне регулације.
1.2. Документи за спровођење просторних планова
Члан 12.
Документи за спровођење просторних планова су:
1) програм имплементације Просторног плана Републике Србије;
2) програм имплементације регионалног просторног плана;
3) програм имплементације просторног плана подручја посебне
намене.
1.3. Урбанистичко-технички документи
Члан 13.
Урбанистичко-технички документи за спровођење планских докумената
су:
1) урбанистички пројекат;
2) пројекат препарцелације и парцелације;
3) пројекат исправке граница суседних парцела.
2. Просторни планови
2.1. Просторни план Републике Србије
Члан 14.
Просторни план Републике Србије доноси се за територију Републике
Србије и основни је плански документ просторног планирања и развоја у
Републици.
Остали плански документи морају бити у складу са Просторним планом
Републике Србије.
Просторни план Републике Србије има стратешко-развојну и општу
регулаторну функцију.
Просторни план Републике Србије доноси се за период од најмање 10
година, а највише до 25 година.
Просторни план Републике Србије може се мењати и пре истека рока за
који је донет.
Члан 15.
Просторни план Републике Србије садржи нарочито:
1) полазне основе за израду плана;
2) оцену постојећег стања (SWOT анализа);
3) циљеве и принципе просторног развоја;
4) принципе и пропозиције заштите, уређења и развоја природе и
природних система;
5) просторни развој и дистрибуцију становништва;
6) мреже насеља и јавних служби;
