На основу члана 53. алинеја 8. Пословника Народне Скупштине
Републике Српске („Службени гласник Републике Српске“, број: 99/06)
Законодавни одбор Народне Скупштине Републике Српске, на сједници
30.05.2007. године, утврдио је нови пречишћени текст Закона о раду
(„Службени гласник Републике Српске“, број: 38/00, 40/00, 47/02, 38/03, 66/03 и
20/07)
у којем је означен дан ступања на снагу наведеног закона.
Број: 02/3- 951/07
Предсједник
Бања Лука, 30.05.2007. године
Законодавног одбора
Др Жељко Мирјанић с.р.
З А К О Н О Р А Д У
- Пречишћени текст -
I - ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
Члан 1.
Овим законом уређује се начин и поступак закључивања уговора о раду
између радника и послодаваца, радно вријеме радника, одмори и одсуства,
плате и накнаде по основу рада, заштита права из радног односа,
репрезентативност синдиката и послодаваца, закључивање и примјена
колективних уговора, рјешавање спорова између радника и послодавца, учешће
радника и синдиката у заштити права радника, престанак уговора о раду, надзор
над примјеном закона и друга права и обавезе који настају по основу радног
односа на територији Републике Српске (у даљем тексту: Република).
Права и обавезе из радног односа настају с даном кад радник, на основу
уговора о раду, ступи на рад код послодавца.
Члан 2.
Радником, у смислу овог закона, сматра се лице које је запослено на
основу уговора о раду.
Члан 3.
Послодавцем, у смислу овог закона, сматра се предузеће, установа,
банка, организација за осигурање, удружење, агенција, задруга и свако друго
правно и физичко лице које раднику, на основу уговора о раду, даје запослење.
Члан 4.
Одговарајуће одредбе овог закона примјениће се и на раднике запослене
у органима државне управе, правосуђа, унутрашњих послова, царинске службе
и у другим државним органима и организацијама, уколико другим законом није
другачије одређено.
Члан 5.
Радник, као и лице које тражи запослење, не може бити стављен у
неравноправан положај код остваривања права по основу рада и права на
запослење због расе, етничке припадности, боје коже, пола, језика, религије,
политичког или другог мишљења и убјеђења, социјалног поријекла, имовног
стања, чланства или нечланства у синдикату или политичкој организацији,
тјелесног и душевног здравља и других обиљежја која нису у непосредној вези
са природом радног односа.
Члан 6.
Радници имају право да по свом слободном избору организују синдикат
и да се у њега учлањују, у складу са статутом и правилима синдиката.
Послодавци имају право да по свом слободном избору организују
одговарајућа удружења послодаваца и да се у њих учлањују, у складу са
статутом и правилима тих удружења.
Синдикат и удружења послодаваца оснивају се без икакве претходне
сагласности било ког државног органа.
Члан 7.
Радници, односно послодавци, слободно одлучују о свом иступању из
синдиката, односно из удружења послодаваца.
Члан 8.
Послодавцима и удружењима послодаваца, када дјелују у своје име или
путем другог лица, члана или заступника, забрањено је да се мијешају у
организовање и рад синдиката, или да, уз давање материјалне или друге
подршке синдикату, контролишу његов рад.
Синдикату, када дјелује у сопствено име или путем другог лица, члана
или заступника, забрањено је да се мијеша у организовање, рад и управљање
удружењем послодаваца.
Члан 9.
Законита дјелатност синдиката и удружења послодаваца не може се
трајно нити привремено забранити.
Синдикалне организације уписују се у регистар синдикалних
организација, који прописује и води министарство надлежно за послове рада.
Колективним уговором, правилником о раду и уговором о раду могу се
одредити повољнија права од права утврђених овим законом, ако овим законом
није изричито другачије одређено.
II - ЗАКЉУЧИВАЊЕ И ПРИМЈЕНА УГОВОРА О РАДУ
1. Услови за закључивање уговора о раду
Члан 14.
Уговор о раду не може закључити лице које није навршило 15 година
живота и које нема општу здравствену способност за рад.
Лице између навршених 15 и 18 година живота може закључити уговор
о раду под условом да прибави увјерење овлашћеног доктора медицине да
посједује општу здравствену способност за рад и сагласност законског
заступника.
Лице које није навршило 18 година живота не може закључити уговор о
раду за обављање послова на којима постоји повећана опасност од повреда или
повећан штетни утицај на здравље (у даљем тексту: послови са посебним
условима рада).
2. Врсте и трајање уговора о раду
Члан 15.
Уговор о раду може се закључити на неодређено или на одређено
вријеме.
Уговор о раду у коме није назначено вријеме трајања, сматраће се
уговором о раду на неодређено вријеме.
Члан 16.
Уговор о раду на одређено вријеме не може се закључити на дужи
период од двије године.
Уговор о раду на одређено вријеме може се закључити у сљедећим
случајевима:
- извршавања посла који траје до 6 мјесеци;
- привременог повећања обима посла;
- замјене одсутног радника до годину дана;
- обављања посла чије је трајање унапријед одређено природом и врстом
посла.
Уговор о раду закључен супротно одредби става 2
.
овог члана сматра се
уговором о раду на неодређено вријеме.
Радни однос заснован на основу уговора о раду на одређено вријеме
престаје истеком рока одређеног тим уговором, ако се радник и послодавац
другачије не споразумију.
Члан 17.
Послодавац и радник могу се споразумјети да се важност уговора о раду
на одређено вријеме, једном или више пута, продужи за одређени период, али
најдуже до двије године од дана закључивања уговора о раду на одређено
вријеме. У овај период урачунавају се и прекиди који су трајали до двије
седмице.
Ако радник, након истека рока из става 1. овог члана, уз изричиту или
прећутну сагласност послодавца, настави да ради, сматраће се да је радник
засновао радни однос на неодређено вријеме.
Члан 18.
За вријеме коришћења годишњег одмора, привремене спријечености за
рад због болести, порођајног одсуства, удаљења с посла, периода између дана
отказа уговора о раду и датума враћања на посао по одлуци суда или другог
органа, као и за вријеме других оправданих одсуствовања с рада које радник
користи на основу закона, колективног уговора и правилника о раду, уговор о
раду се не прекида.
Ако се радник, након прекида рада због истека рока из уговора о раду,
више пута запошљава код истог послодавца на основу уговора о раду на
одређено вријеме, и на тај начин оствари 24 мјесеца рада у току последње три
године, сматраће се да је засновао радни однос на неодређено вријеме.
3. Форма и садржина уговора о раду
Члан 19.
Уговор о раду закључује се у писменом облику, ако овим законом није
другачије одређено.
Уговор о раду садржи нарочито податке о сљедећем:
1. називу и сједишту послодавца,
2. имену, презимену, стручној спреми и пребивалишту, односно
боравишту радника,
3. датуму ступања радника на рад,
4. радном мјесту на коме се радник запошљава и мјесту рада, са
подацима о дужини и распореду радног времена,
5. плати, новчаним накнадама и другим примањима радника по основу
рада,
6. дужини годишњег одмора,
7. трајању уговора, ако се закључује уговор о раду на одређено вријеме,
8. роковима за отказивање уговора о раду закљученог на неодређено
вријеме,
Раднику који не задовољи на пословима радног мјеста за вријеме
пробног рада, престаје радни однос с даном истека рока одређеног уговором о
пробном раду.
6. Упућивање радника на рад у страну земљу
Члан 23.
Послодавац може радника упутити на рад у страну земљу у којој
послодавац обавља дио своје дјелатности, под условом да послови које радник
треба да обаља одговарају његовим стручним и радним способностима и да се
са радником споразумије о следећем:
1. трајању рада у страној земљи,
2. условима смјештаја радника за вријеме боравка у страној земљи, ако је
то потребно,
3. валути у којој ће се раднику исплаћивати плата и друга примања по
основу рада у страној земљи, као и роковима и начину исплате,
4. условима одласка и повратка радника са рада у страној земљи.
Послодавац је дужан да радника, прије одласка на рад у страну земљу,
упозна о прописима који ће се примјењивати код остваривања његових права и
обавеза за вријеме рада у страној земљи.
Страном земљом, у смислу става 1. овог члана, не сматра се Федерација
Босне и Херцеговине.
7. Провјеравање оспособљености радника за руковања средствима
рада и средствима заштите на раду
Члан 24.
Прије закључивања уговора о раду, као и за вријеме рада радника,
послодавац може одредити да се изврши провјеравање оспособљености лица
које тражи запослење, односно радника за руковање средствима рада, као и
средствима заштите на раду, која радник треба да користи при раду или која су
у непосредној вези са условима рада на радном мјесту које радник треба да
обавља.
8. Допунско оспособљавање, стручно образовање и усавршавање
Члан 25.
Послодавац може лице које тражи запослење, уз његову сагласност, као
и радника у радном односу, упутити на допунско оспособљавање за руковање
средствима рада и средствима заштите на раду ако је то неопходно за безбједно
руковање тим средствима и за њихово намјенско коришћење.
