ЗАКОН О РАДУ
"Службени гласник РС" бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13 и 75/14
1
I. ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ
1. Предмет
Члан 1.
Права, обавезе и одговорности из радног односа, односно по основу рада, уређују се
овим законом и посебним законом, у складу са ратификованим међународним
конвенцијама.
Права, обавезе и одговорности из радног односа уређују се и колективним уговором и
уговором о раду, а правилником о раду, односно уговором о раду - само када је то овим
законом одређено.
Члан 2.
Одредбе овог закона примењују се на запослене који раде на територији Републике
Србије, код домаћег или страног правног, односно физичког лица (у даљем тексту:
послодавац), као и на запослене који су упућени на рад у иностранство од стране
послодавца ако законом није друкчије одређено.
Одредбе овог закона примењују се и на запослене у државним органима, органима
територијалне аутономије и локалне самоуправе и јавним службама, ако законом није
друкчије одређено.
Одредбе овог закона примењују се и на запослене код послодаваца у области
саобраћаја, ако посебним прописом није друкчије одређено.
Одредбе овог закона примењују се на запослене стране држављане и лица без
држављанства који раде код послодавца на територији Републике Србије, ако законом није
друкчије одређено.
Члан 3.
Колективним уговором код послодавца, у складу са законом, уређују се права, обавезе и
одговорности из радног односа и међусобни односи учесника колективног уговора.
11
објављен 21.07.2014. године, ступио на снагу 29.07.2014. године, осим измена члана 121. Закона , које
ступају на снагу по истеку 30 дана од дана ступања на снагу Закона
2
Правилником о раду, односно уговором о раду, у складу са законом, уређују се права,
обавезе и одговорности из радног односа:
1) ако код послодавца није основан синдикат или ниједан синдикат не испуњава
услове репрезентативности или није закључен споразум о удруживању у складу са овим
законом;
2) ако ниједан учесник колективног уговора не покрене иницијативу за почетак
преговора ради закључивања колективног уговора;
3) ако учесници колективног уговора не постигну сагласност за закључивање
колективног уговора у року од 60 дана од дана започињања преговора;
4) ако синдикат, у року од 15 дана од дана достављања позива за почетак преговора за
закључивање колективног уговора, не прихвати иницијативу послодавца.
У случају из става 2. тачка 3) овог члана учесници колективног уговора дужни су да
наставе преговоре у доброј
вери
.
У случају из става 2. тачка 3) овог члана, послодавац је дужан да правилник о раду
достави репрезентативном синдикату у року од седам дана од дана његовог ступања на
снагу.
Послодавац који не прихвати иницијативу репрезентативног синдиката за
приступање преговорима за закључење колективног уговора, не може правилником о раду да
уреди права и обавезе из радног односа.
Правилник о раду доноси надлежни орган код послодавца, утврђен законом, односно
оснивачким или другим општим актом послодавца, а код послодавца који нема својство
правног лица доноси овлашћено лице у складу са законом.
Правилник о раду јавног предузећа и друштва капитала чији је оснивач Република,
аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе (у даљем тексту: јавно предузеће) и
друштва капитала чији је оснивач јавно предузеће, доноси се уз претходну сагласност
оснивача.
Правилник о раду престаје да важи даном ступања на снагу колективног уговора из
става 1. овог члана.
Члан 4.
Општи и посебан колективни уговор морају бити у сагласности са законом.
Колективни уговор код послодавца, правилник о раду и уговор о раду морају бити у
сагласности са законом, а код послодавца из чл. 256. и 257. овог закона - и са општим и
посебним колективним уговором.
4
обавештењу од стране послодавца о појединим правима, обавезама и одговорностима
запосленог - ништаве су.
Члан 10.
Посебним колективним уговором не могу се утврдити мања права и неповољнији
услови рада запосленом од права и услова утврђених општим колективним уговором који
обавезује послодавце који су чланови удружења послодаваца које закључује тај посебан
колективни уговор.
Колективним уговором код послодавца не могу се утврдити мања права и
неповољнији услови рада запосленом од права и услова утврђених општим, односно
посебним колективним уговором који обавезује тог послодавца.
Члан 11.
Ништавост одредаба уговора о раду утврђује се пред надлежним судом.
Право да се захтева утврђивање ништавости не застарева.
4. Основна права и обавезе
1) Права запослених
Члан 12.
Запослени има право на одговарајућу зараду, безбедност и
здравље на раду
,
здравствену заштиту, заштиту личног интегритета
, достојанство личности
и друга права у
случају болести, смањења или губитка радне способности и старости, материјално
обезбеђење за време привремене незапослености, као и право на друге облике заштите, у
складу са законом и општим актом
, односно уговором о раду
.
Запослена жена има право на посебну заштиту за време трудноће и порођаја.
Запослени има право на посебну заштиту ради неге детета, у складу са овим законом.
Запослени млађи од 18 година живота и
запослена особа са инвалидитетом
имају
право на посебну заштиту
, у складу са законом
.
Члан 13.
Запослени непосредно, односно преко својих представника, имају право на
удруживање, учешће у преговорима за закључивање колективних уговора, мирно
решавање колективних и индивидуалних радних спорова, консултовање, информисање и
изражавање својих ставова о битним питањима у области рада.
5
Запослени, односно представник запослених, због активности из става 1. овог члана не
може бити позван на одговорност, нити стављен у неповољнији положај у погледу услова
рада, ако поступа у складу са законом и колективним уговором.
Члан 14.
Уговором о раду или одлуком послодавца може се утврдити учешће запосленог у
добити оствареној у пословној години, у складу са законом и општим актом.
2) Обавезе запослених
Члан 15.
Запослени је дужан:
1) да савесно и одговорно обавља послове на којима ради;
2) да поштује организацију рада и пословања код послодавца, као и услове и правила
послодавца у вези са испуњавањем уговорних и других обавеза из радног односа;
3) да обавести послодавца о битним околностима које утичу или би могле да утичу на
обављање послова утврђених уговором о раду;
4) да обавести послодавца о свакој врсти потенцијалне опасности за живот и здравље и
настанак материјалне штете.
3) Обавезе послодавца
Члан 16.
Послодавац је дужан да:
1) запосленом за обављени рад исплати зараду, у складу са законом, општим актом и
уговором о раду;
2) запосленом обезбеди услове рада и организује рад ради безбедности и заштите
живота и здравља на раду, у складу са законом и другим прописима;
3) запосленом пружи обавештење о условима рада, организацији рада, правилима из
члана 15. тачка 2) овог закона и правима и обавезама које произлазе из прописа о раду и
прописа о безбедности и заштити живота и здравља на раду;
4) запосленом обезбеди обављање послова утврђених уговором о раду;
5) затражи мишљење синдиката у случајевима утврђеним законом, а код послодавца код
кога није образован синдикат од представника кога одреде запослени.
7
Члан 21.
Забрањено је узнемиравање и сексуално узнемиравање.
Узнемиравање, у смислу овог закона, јесте свако нежељено понашање узроковано
неким од основа из члана 18. овог закона које има за циљ или представља повреду
достојанства лица које тражи запослење, као и запосленог, а које изазива страх или ствара
непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
Сексуално узнемиравање, у смислу овог закона, јесте свако вербално, невербално или
физичко понашање које има за циљ или представља повреду достојанства лица које тражи
запослење, као и запосленог у сфери полног живота, а које изазива страх или ствара
непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење.
Члан 22.
Не сматра се дискриминацијом прављење разлике, искључење или давање првенства у
односу на одређени посао када је природа посла таква или се посао обавља у таквим
условима да карактеристике повезане са неким од основа из члана 18. овог закона
представљају стварни и одлучујући услов обављања посла, и да је сврха која се тиме жели
постићи оправдана.
Одредбе закона, општег акта и уговора о раду које се односе на посебну заштиту и
помоћ одређеним категоријама запослених, а посебно оне о заштити
особа са
инвалидитетом
, жена за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета,
посебне неге детета, као и одредбе које се односе на посебна права родитеља, усвојитеља,
старатеља и хранитеља - не сматрају се дискриминацијом.
Члан 23.
У случајевима дискриминације у смислу одредаба чл. 18-21. овог закона лице које тражи
запослење, као и запослени, може да покрене пред надлежним судом поступак за накнаду
штете
од послодавца
, у складу са законом.
Ако је у току поступка тужилац учинио вероватним да је извршена
дискриминација у смислу овог закона, терет доказивања да није било понашања које
представља дискриминацију је на туженом.
II. ЗАСНИВАЊЕ РАДНОГ ОДНОСА
1. Услови за заснивање радног односа
Члан 24.
Радни однос може да се заснује са лицем које има најмање 15 година живота и
испуњава друге услове за рад на одређеним пословима, утврђене законом, односно
правилником о организацији и систематизацији послова (у даљем тексту: правилник).
