ВИСОКА ШКОЛА
„АКАДЕМИЈА ЗА ПОСЛОВНУ ЕКОНОМИЈУ“
ЧАЧАК
064/119-47-13
Семинарски рад
Закон понуде и потражње
Предмет: Микроекономија
Ментор: Проф. др Елдин Добарџић
Студент: Данијела Атанацковић
Бр.индекса: 005/15
Смер: Финансије и банкарство
Чачак, 2016.године
4
1.
ПОНУДА
Понуду можемо дефинисати као однос између понуђене количине неке робе и њене
цене, при осталим непромењеним условима, као што су: трошкови производње, цене
супститута и организација тржишта.
Понуда изражава, продајну спремност произвођача неке робе при различитим
нивоима цене те робе.
Другим речима, она показује које се количине неке робе могу продати при сваком
одређеном нивоу цене на одређеном тржишту и у одређеном временском периоду. Коју ће
количину неке робе произвођач стварно понудити на одређеном тржишту и у одређеном
временском периоду, при осталим непромењеним условима, зависи од нивоа цене коју та
роба има на тржишту. Понуда изражава одређену функционалну везу између понуђених
количина неке робе и њених могућих цена.
За већи број производа и услуга постоји позитиван однос између понуђене количине
неке робе и висине њене цене. Када се тржишна цена неке робе релативно повећа
произвођачи ће настојати да понуде веће количине на одређеном тржишту у јединици
времена. Супротно, ако се цена неке робе релативно смањи произвођачи ће настојати да
смање њене количине намењене продаји.
Идеја, да ће произвођачи произвести више када је цена релативно висока и мање
када је цена релативно ниска подразумева интуитивно понашање појединца. Висока цена
подстиче произвођаче да повећавају „оутпут“ зато шта при осталим непромењеним
условима, могу остварити веће профите. Изгледи за остваривање релативно већих
профита у производњи одређене робе стимулишу произвођаче да напусте мање
профитабилне активности и да повећају „оутпут“ роба које имају релативно више
тржишне цене.
1.1.
Крива понуде
Позитиван растући нагиб криве тржишне понуде објашњава се деловањем закона
опадајућег приноса. Ако друштво жели више једног производа, оно мора запошљавати све
5
већу и већу количину једног или више фактора производње да би осигурало одређено
повећање „оутпут-а“ тог производа. Сваки нови додатни радник, на пример, у складу са
законом опадајућег приноса, доносиће све мањи и мањи додатни производ.
Прву математичку формулу односа између понуђене количине одређене робе и
нивоа њене тржишне цене дао је A.A. Cournot. Истраживањем тржишних кретања он је
утврдио да је понуђена количина неке робе одређена функција њене цене. На нивоу
генерализације ова функција се може ближе одредити као функција чија је деривација по
цени (P) већа од нуле. У том случају понуда се може математички изразити на следећи
начин:
S=f(Px)
уз услов
fˇ(Px)>0
.
Слика 1. Крива понуде Извор:
nastavapreduzetnistva.wordpress.com
Произвођач ће увек бити спреман да понуди већу количину својих производа кад је
тржишна цена релативно већа. Супротно, ако је тржишна цена одређене робе релативно
ниска произвођач ће вршити рестрикцију производње те робе и њене понуде.
Закон понуде изражава директну, или позитивну, релацију између понуђене
количине неке робе и нивоа њене цене, при осталим непромењеним условима
.
Када цена неке робе расте, понуђена количина ће такође расти јер је њена
производња постала профитабилнија. Супротно, када цена неке робе падне смањиће се
