DEO PRVI
OPŠTI DEO
ZNAČENJE IZRAZA
-OSUMNJIČENI je lice prema kome je, zbog postojanja osnova sumnje, nadležni organ u
predistražnom postupku preduzeo neku radnju; Lice protiv koga se vodi istraga.
-OKRIVLJENI –opšti naziv; Lice protiv koga je podignuta optužnica koja nije potvrđena ili protiv
koga je podnet optužni predlog, privatna tužba ili predlog za meru bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lečenja, a glavni pretres za izricanje krivične sankcije još nije određen.
-OPTUŽENI je lice protiv koga je optužnica potvrđena i lice kome je određen glavni pretres za
izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku.
-OSUĐENI je lice za koje je pravosnažnom odlukom utvrđeno da je učinilo krivično delo.
-TUŽILAC je javni tužilac, privatni tužilac i oštećeni kao tužilac.
-privatni tužilac- lice koje je podnelo privatnu tužbu
-oštećeni kao tužilac- lice koje je preuzelo gonjenje od javnog tužioca.
-STRANKA –tužilac i okrivljeni.
-OPTUŽBA je opšti naziv za akt tužioca, odnosno: optužnica, optužni predlog, privatna tužba i
predlog za izricanje mere bezbednosti.
-OSNOV SUMNJE je skup činjenica koje posredno ukazuju da je učinjeno krivično delo ili da je
određeno lice učinilac krivičnog dela.
-OSNOVANA SUMNJA je skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac
krivičnog dela.
-OPRAVDANA SUMNJA je skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i
opravdavaju podizanje optužnice.
-OSNOVNO ISPITIVANJE je postavljanje pitanja ispitivanom licu (svedok, veštak i dr.) od strane
stranke, branioca, oštećenog, koji su ga predložili.
-UNAKRSNO ISPITIVANJE je postavljanje pitanja ispitivanom licu, od suprotne strane, nakon
osnovnog ispitivanja.
PREDUZIMANJE I POČETAK KRIVIČNOG GONJENJA
Krivično gonjenje započinje:
1. prvom radnjom javnog tužioca ili policije radi provere osnova sumnje;
2. podnošenjem privatne tužbe.
POKRETANJE KRIVIČNOG POSTUPKA
1. donošenjem naredbe o sprovođenju istrage;
2. potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga;
3. donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga, u
skraćenom postupku;
4. određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom
postupku;
5. određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lečenja.
OGRANIČENJE SLOBODA I PRAVA OKRIVLJENOG U POSTUPKU
Samo u meri neophodnoj za ostvarenje cilja postupka. Ova ograničenja se primenjuju od:
1. potvrđivanja optužnice,
2. određivanja glavnog pretresa za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku,
3. određivanja glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog lečenja.
SUĐENJE U PRISUSTVU OKRIVLJENOG
Okrivljenom koji je dostupan sudu sud može suditi samo u prisustvu, osima kada je suđenje u
odsustvu izuzetno doz
vo
ljeno.
DOKAZIVANJE
Teret dokazivanja optužbe je na tužiocu. Sud izvodi dokaze na predlog stranaka. Sud može
izuzetno sam odrediti da se izvedu određeni dokazi.
Ocena dokaza-
sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su u suprotnosti sa ustavom i
zakonima. Sud je duzan da nepristrasno ceni dokaze. Izvedene dokaze sud ceni po slobodnom sudijskom
uverenju. Sumnju u pogledu cinjenica od kojih zavisi vodjenje postupka, postojanja obelezja dela, sud ce
u presudi ili resenju koje odgovara presudi resiti u korist okrivljenog.
sastav sudskih veca-
I stepen:
a ako se ne izjasni ili kaze da nece sud donosi resenje o obustavi postupka ili presudu kojom se
optuzba odbija.
predlog ostecenog za krivicno gonjenje je u roku od 3 meseca od dana saznanja za
osumljicenog. smatrace se i kriv. prijava kao predlog kao i privatna tuzba (gde se u postupku
utvrdi da je delo po sluzenoj duznosti).
osteceni kao tuzilac-
ima prava da: zastupa optuzbu, podnese predlog za ostvarivanje
imovinskopravnog zahteva, angazuje advokata, zahteva postavljanje punomocnika i preduzima
druge radnje.
svojstvo ostecenog kao tuzioca prestaje: odustankom od optuzbe( ako to izjavi do zavrsetka gl.
pretresa ili pred drugostepenim sudom, ili ako ne dodje na pretres. izjava je neopoziva),
preuzimanjem gonjenja od strane JT-a, smrcu.
privatni tuzilac-
ima prava da: podnese i zastupa privatnu tuzbu, podnese predlog za imov.prav.
zahtev, angazuje advokata i preduzima druge radnje.
privatna tuzba se podnosi sudu u roku od 3 meseca od dana saznanja za delo i ucinioca.
Okrivljeni-
ima prava da: bude obavesten o delu koje mu se stavlja na teret, da se brani
cutanjem, da se brani sam ili sa braniocem, u najkracem roku bude izveden pred sud, da mu se
osigura vreme za spremanje odbrane, da razmatra spise, da prikuplja dokaze za svoju odbranu,
da ispituje svedoke, da koristi pravna sredstva i lekove.
duzan je da: se odazove na poziv organa i da prijavi promenu adrese.
branilac-
ima prava da: sa uhapsenim obavi poverljivi razgovor, da pre prvog saslusanja procita
kriv. prijavu, da razmatra spise i razgleda predmete koji sluze kao dokaz, da sa okrivljenim u
pritvoru obavi poverljiv razgovor, da preduzima ostale radnje u korist okrivljenog.
duzan je da: podnese organu postupka punomocje, pruza pomoc strucno i savesno, ne
zloupotrebi prava u cilju odlaganja postupka, pruza pravnu pomoc okr. 30 po otkazu
punomocja.
branilac moze biti samo advokat( za dela do 5 god. moze da ga menja adv. pripravnik). za dela
preko 10 god mora da ima najmanje 5 god prakse.
obavezna odbrana-
ako je okr. nem, gluv, slep ili nesposoban, ako je propisana kazna zatvora
od 8 ili teza, ako je okr. zadrzan ili pritvoren, ako se okr. sudi u odsustvu, ako se glavni pretres
odrzava u njegovom odsustvu zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao, ako je zbog
narusavanja reda udaljen iz sudnice, ako se protiv okr. void postupak za izricanje mere
obaveznog psih. lecenja, ako okr. odpocne pregovore sa tuziocem o priznanju kriv. dela, o
svedocenju okrivljenog ili svedocenju osudjenog, ako se pretres pred drugostepenim sudom
odrzava u odsutnosti okrivljenog.
branilac po sluzbenoj duznosti se postaje iz razloga obavezne odbrane. predlazu tuzilac ili sud.
odbrana siromasnog- okr. koji zbog imovnog stanja ne moze sam platiit branioca a sudi mu se za
delo za koje nije propisana obavezna odbrana, postavice mu se branilac ako je delo za koje se
moze izreci kazna preko 3 god zatvora ili ako to nalazu razlozi pravicnosti.
dokazi-
predmet dokazivanja su cinjenice koje cine obelezje kriv. dela, ili cinjenice od kojih zavisi
primena nekih odredaba kriv, zakona ili odredaba krivicnog postupka. nezakoniti dokazi nece
biti korisceni u postupku i oni se izdvajaju iz spisa i unistavaju posle pravnosnaznosti.
dokazne radnje-
1). saslusanje okrivljenog:
pitace se za osnovne podatke, pozvace se da uzme branioca ( saslusace se i bez branioca ako se
odrekao tog prava ili ako se branilac koristi za oduglovacenje postupka). okrivljeni se saslusava
usmeno. dozvoljava mu se da se izjasni o svim okolnostima koje ga terete i iznese svoju
odbranu. ako su kasniji iskazi okr. u suprotnosti sa ranijim pozvace se da da razloge zasto prica
drugacije. ako okr. prizna delo organ postupka je duzan da i dalje prikuplja dokaze o uciniocu i
kriv. delu samo ako postoji osnovana sumnja u istinitost priznanja ili je priznanje nepotpuno ili
nejasno ili u suprotnosti sa drugim dokazima. okrivljeni ce se suociti sa svedokom ili drugim
okrivljenim ako se njihovi iskazi ne slazu.
2). ispitivanje svedoka:
svedok je lice za koje je verovatno da ce dati podatke o delu, uciniocu ili druge cinjenice koje se
utvrdjuju u postupku. svako lice se moze pozvati za svedoka( osteceni, osteceni kao tuzilac i
privatni tuzilac mogu se saslusavati kao svedoci). od duznosti svedocenja iskljuceno je lice koje:
bi svojim iskazom povredilo duznost cuvanja tajne; bi svojim iskazom povredilo duznost
cuvanja profesionalne tajne( advokat, pop, lekar); je branilac okrivljenom. na predlog branioca
ili okrivljenog sud moze dozvoliti ispitivanje ovih svedoka.
od duznosti svedocenja oslobodjeno je: lice sa kojim okr. zivi u zajednici; srodnik ( prava linija
neograniceno, 3 stepen pobocno, 2 stepen tazbinsko); lice koje je usvojenik i usvojitelj okr.
svedok se opominje da mora govoriti istinu i da ne sme nista da precuti i polaze usmenu
zakletvu( ne polazu zakletvu maloletni i dusevno bolesni). ako postoje razlozi da svedok moze
da ne svedoci ili mu je na silu uzet iskaz, a ipak je svedocio, na ovom iskazu se ne moze zasnivati
sudska odluka.
svedok se ispituje bez prisustva drugih svedoka. posle njegovog izlaganja postavljaju mu se
pitanja koja moraju biti jasna i odredjena i ne smeju sadrzati obmanu niti mogu da se
postavljaju kapriciozna niti sugestivna pitanja( sugestivna mogu na gl. pretresu).
svedok se moze suociti sa drugim svedokom ili okrivljenim. kaznice se svaki svedok koji ne dodje
a svoj izostanak ne opravda do 100000 din, a ako dodje a nece da svedoci do 150000 din.
sud je duzan da svedoka stiti od uvreda i pretnji. ako je svedok posebno osteljivo lice ( posledice
kriv. dela, pol, uzrast…) sud ili javni tuzilac donosi resenje o tome i moze mu se postaviti
punomocnik. ovom svedoku se pitanja postavljaju samo preko organa postupka( moze uz
prisustvo psihologa, soc. radnika), moze i van zgrade suda ili preko tehnickih sredstava. ovaj
svedok ne moze biti suocen sa okrivljenim osim ako to okr. ne zahteva.
ako bi davanje iskaza svedoka dovele do stetne posledice po njega sud mu moze dati status
zasticenog svedoka i odrediti mere posebne zastite koje podrazumevaju da se njegov identitet
ne sazna( izuzetno ni okr. ni braniocu i tako mu se ogranicava pravo na odbranu, ali mora im se
otkriti 15 dana pre gl. pretresa) i da se ne objavljuju podaci o ovom svedoku. predlog o
odredjivanju statusa zasticenog svedoka podnosi JT ili sam svedok, a odlucuje resenjem sudija
za preth. postupak ili vece posle potvrdjivanja optuznice. o zalbi na resenje sudije za preth.
postupak odlucuje vece a u ostalim slucajevima vece neposredno viseg suda.
3). vestacenje- organ postupka odredice vestacenje kada je potrebno da se neke cinjenice
utvrde ili ocene na strucan nacin. oni se biraju sa spiska stalnih sudkih vestaka, a moze i
specijalna ustanova da svedoci a mogu i stranci ako ne moze u srbiji. vestak je duzan da vestaci,
i ako je uredno pozvan a ne dodje kaznjava se do 100000 din a ustanova do 300000 din.
vestacenje se odredjuje naredbom na predlog stranke, branioca ili po sluz. duznosti. vestak
polaze zakletvu a ako je stalni ne polaze. organ postupka rukovodi vestacenjem, postavlja
