Univerzitet Singidunum
Fakultet za evropske pravo-političke studije
Novi Sad
SEMINARSKI RAD
ZAKONODAVSTVO U SREDNJOVEKOVNOJ
SRBIJI
MENTOR
STUDENT
Novi Sad, februar 2012.
Uvod
Tema seminarskog rada obuhvata društveno uređenje i organizaciju državne
vlasti u srednjovekovnoj Srbiji. Kao osnovna literatura pri izradi rada korišćeno
je delo
Istorija srpskog naroda
Vladimira Ćorovića kao
i Istorija državnog prava
Teodora Taranovskog pri čemu je izvršena opšta konstrukcija srednjovekovne
Srbije kao staleške monarhije.
Seminarski rad se sastoji iz dve tematske celine, a svaka od njih je podeljena
na više kratkih poglavlja. Prvi deo nosi naziv
Društveno uređenje .
U njemu je
opisana pravna priroda srednjovekovne srpske države, mahom za vreme
vladavine Nemanjića, kao i struktura i pravni položaj društvenih slojeva. Drugi
deo nosi naziv
Organizacija državne vlasti
, u kome su prikazane funkcije
vladalačke vlasti kao i struktura državne uprave.
2
gore su se nalazila dva naročito povlašćena staleža: 1) vlastela i 2) crkve i
manastiri. Na ovim povlašćenim staležima bazirala se cela državna organizacija i
državna radnja.
1.2. Svetovna vlastela
Kao i u većini srednjovekovnih država i u Srbiji vlastela vodi poreklo,
većim delom, od rodovske aristokratije, rodovskih starešina, župana, kao i od
vojne aristokratije. Vlastela se delila na veliku i malu vlastelu i vlasteličiće.
2
Na tu
podelu nailazimo u zakonskim spomenicima sredinom XIII veka ( hrisovulja Sv.
Petru i Pavlu na Limu 1254 – 1264, čl.I ). Velika vlastela se nije izdvajala u neki
naročito povlašćeni staleški red, nego je sačinjavala počasni gornji sloj u
jedinstvenom vlasteotskom staležu. Zakon je ipak uzimao u obzir taj počasni
položaj velike vlastele, i to utoliko, da je u pogledu sudstva izdvojio veliku vlastelu
u zasebni staleški red. To su bez sumnje bili najveći veleposednici i istovremeno
visoki državni dostojanstvenici. Vlasteličići su sačinjavali niže plemstvo. U
društvenom i političkom pogledu bili su ispod vlastele, ali je njihov položaj u
pogledu prava i dužnosti bio jednak. Sva vlastela je bila podređena i svojim
dužnostima vezana za vladaoca. Svi su bili potčinjeni kruni, pa se otuda taj sistem
vazalnih odnosa naziva krunski vazalitet. Položaj vlastele su određivali pravo
svojine i vojna obaveza. Vlasteli je u Dušanovom zakoniku posvećen naročiti
2
Krstić Nikola, „
Razmatranje o starim srbskim pravima“, Glasnik društva srbske slovesnosti (1859)
4
odeljak (čl. 39 – 63), koji počinje sa potvrdom osnovnog prava vlasteotskog staleža,
na ime prava svojine na zemlji ili po ondašnjoj terminologiji prava baštine
(očinsko nasleđe).
3
Vladaočeva odnosno državna garancija neprikosnovenosti i
slobode vlasteotskih baština po sebi se javljala kao akt vladaočevog
samoograničenja, jer je pre svega značila, da neće sam vladalac samovlasno
oduzeti baštinu vlastelinu, niti na bilo koji način učiniti nad njom neko nasilje.
Osim vojne službe i plaćanja poreza na zemlju – soća, baštinska svojina nije bila
uslovljena nikakvim davanjima i obavezama. Takvo stanje nepostojanja obaveza
prema državi imalo je specijalni naziv imunitet
,
pri tom se misleći na ekonomski
imunitet
.
Po tom osnovu nastaju i druge dve vrste imunitetnih prava, koja imaju
javnopravni karakter. To su administrativni (upravni) i sudski imunitet.
Administrativni imunitet je značio da je poslove državne uprave (vojne i
finansijske) vršio sam vlastelin. Sudski imunitet označavao je pravo vlastelina da
bude prvi sudija svojim zavisnim ljudima i da im sudi u većini predmeta. Što se
tiče vojnih obaveza, vlastelin je bio dužan da lično ide u vojni pohod i da povede
odgovarajući broj ljudi sa svog vlastelinstva sa sobom. Druga obaveza bila je
vezana za svojinu na zemljišnom posedu. Svaki posednik baštine, bilo da je reč o
vlastelinu ili zavisnom seljaku, imao je obavezu da plaća porez na zemlju koji se
nazivao soće. Soće se moglo platiti u novcu, u iznosu od 1 perpera, ili u naturi,
kabao žita (72 – 75 kilograma žita). Što se tiče obaveza vezanih za odbranu zemlje
i čuvanje bezbednosti u zemlji bile su dve dužnosti:
gradozidanije
i
gradobljudenije
.
4
Poslednja obaveza vlastele bila je ustanova tzv. feudalne pomoći,
raširena u svim srednjovekovnim državama. U nekim posebnim situacijama
vlastela je bila obavezna da materijalno pomogne vladaocu kada krštava i ženi
3
Taranovski Teodor,
Istorija državnog prava
4
Gradozidanije – izgrađivanje i održavanje utvrđenih gradova, koji su služili za odbranu zemlje i
zaštitu stanovništva u slučaju rata; Gradobljudenije – čuvanje straža oko tvrđava in a drumovima
5
