ZAKONSKE REGULATIVE U EVROPSKOJ UNIJI I SRBIJI
VEZANE ZA ZAŠTITU ŽIVOTNE SREDINE
SEMINARSKI RAD
Predmet: Principi održive i organske poljoprivrede
2
SADRŽAJ
1. Uvod
3
2. Rad na zaštiti životne sredine
3
3. Komunitarni propisi u Evropskoj Uniji 5
4. Ekološke regulative u Republici Srbiji
6
5. Strategija aproksimacije RS u oblasti životne sredine 7
6. Dosadašnji proces usaglašavanja
9
7. Predlozi poboljšanja
10
8. Zaključak
11
9. Literatura12
4
Prva veća upozorenja o tome da su na ograničenom prostoru jedne planete ograničene
količine mineralnih i energetskih resursa, stigla su sa izveštajem grupe naučnika i investitora
okupljenih u Rimskom klubu 1970. godine. Upozorili su na granice rasta i na međuzavisnost:
porasta broja stanovnika na planeti, proizvodnje hrane, industrijskih i energetskih aktivnosti,
potrošnje mineralnih i energetskih sirovina i zagađenosti životne sredine. 1972. godine u
Stokholmu se održava prva globalna Konferencija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, na kojoj
se donosi Deklaracija Ujedinjenih nacija o životnoj sredini, koja budi svest i označava početak
“ekološkog doba“. Istovremeno, tu se inicira Pariska konferenciju šefova država i vlada zemalja
Evropske ekonomske zajednice, održane iste godine.
U tada usvojenoj delkaraciji, kao osnovni cilj ekološkog razvoja navodi se smanjenje rizika u
pogledu uslova života, poboljšanje kvaliteta življenja, a da se u ostvarivanju tih ciljeva posebna
pažnja mora pokloniti zaštiti životne sredine. Načelno opredeljenje je usmereno na održavanje
kvantitativnog nivoa prirodnih bogastava. To je posledica saznanja da svaka eksploatacija
prirodnih resursa može dovesti do poremećaja ekološke ravnoteže, jer su prirodna bogastva
kvantitativno ograničena i mogu apsorbovati zagađenja i neutralisati štetna dejstva samo do
izvesnog nivoa. Prekoračenje tog nivoa uslovljava kvantitativne, ali i kvalitativne promene,
odnosno debalans prirode.
U tom periodu i kod nas dolazi do pomaka, pojavom organizacija za zaštitu životne sredine i
utvrđuje podzakonskim aktima da samoupravna tela radnika imaju obavezu da staranja o
životnoj sredini.
Ustav iz 1974. godine, koji je bio čuven po svojoj dužini i kompleksnosti, doneo je jednu
pozitivnu stvar kada je ekologija u pitanju – to je bio prvi Ustav u svetu koji je sadržao
individualno pravo čoveka na zaštitu životne sredine. Međutim, udeo države u zaštiti životne
sredine u ovom periodu se uglavnom svodio na nadzor i kontrolu. Dok su se u mnogim zemljama
u svetu osamdesetih godina usvajale konvencije održivog razvoja i razvijala ekološka politika na
državnom nivou, U Jugoslaviji je tek 1989. godine osnovano prvo Ministarstvo koje se bavilo
zaštitom sredine.
U razdoblju od 1972. do 1992. godine, i pored upozorenja o granicama rasta, dolazi do
velikih negativnih promena ne samo na nacionalnim i lokalnim nivoima već i na globalnom
nivou. Ove promene, izazvane zagađenjima, evidentne su naročito u promenama globalne klime.
Dolazi do druge konferencije Ujedinjenih nacijao o životnoj sredini i razvoju, održane 1992.
