Povećanje nivoa zaliha je opravdano sve dok nastale uštede premašuju ukupne troškove
držanja dodatnih zaliha. Upravljanje zalihama predstavlja multifunkcionalni problem jer
se odlukama finansijske, prodajne, proizvodne i nabavne funkcije može upravljati sa
pojedinačnim i ukupnim zalihama preduzeća.
U proizvodnom preduzeću, zalihe su sirovine koje se skladište radi proizvodnje. U
maloprodaji, zalihe su proizvodi za prodaju koji se drže u skladištima ili su izloženi na
policama. Zalihe u lancu snabdevanja postoje zbog razlika u nabavci sirovina,
poluproizvoda, gotovih proizvoda i tražnje za njima.
Upravljanje zalihama se u osnovi svodi na cost benefit analizu, tj. na analizu troškova i
koristi od držanja zalija. Zapravo, utvrđivanje optimalne optimalne količine zalihe
zahteva balansiranje između troškova držanja zaliha i korisnosti koja se ostvaruje
raspolaganjem tim zalihama.
4
Upravljanje zalihama
Upravljanje zalihama predstavlja segment logističkih aktivnosti koji se podređuje zahtevu
što kvalitetnijeg opsluživanja krajnjih kupaca, kako pri procesu neposredne kupoprodaje,
tako i kod pružanja usluga i servisiranja proizvoda posle samog čina prodaje. Nivo zaliha
na inostranom tržištu, dobrim delom opredeljuje stabilnost i kvalitet logističkog sistema u
celini. Cilj održavanja optimalnog nivoa zaliha je mnogo teže ostvariti u međunarodnim
razmerama nego na domaćem tržištu. Pošto su troškovi držanja željenog nivoa zaliha vrlo
visoki, razumljivo je da svako gomilanje zaliha vodi u neracionalno ponašanje, ali i
držanje zaliha na minimalnom nivou proizvodi značajne negativne poslovne efekte. U
funkcije racionalizacije i efikasnog upravljanja zalihama, mnoga međunarodno
orijentisana preduzeća su prešla na sistem upravljanja po sistemu na vreme. Taj sistem se
pokazao vrlo efikasnim, pogotovo za kategoriju tzv. proizvodno procesnih i rezervnih
zaliha. Realizuje se na bazi kvalitetnih partnerskih aranžmana sa dobavljačima, što
omogućuje da se zalihe za sirovine, delove i komponente drže na minimalnom, a u
određenim situacijama na nultom nivou. Smatra se da međunarodno orijentisani
menadžeri, pri odlučivanju o optimalnom nivou zaliha na inostranim tržištima, moraju da
uzimaju u obzir sledeća tri faktora: vremeski ciklus porudžbi; željeni nivo potrošačkog
servisa i korišćenje zaliha kao strategiskog sredstva. Ukupno vreme koje prođe od
momenta emitovanja prudžbine, pa do momenta prijema robeoznačava se kao vremenski
ciklus porudžbine. Dva su aspekta tog problema od posebnog značaja za upravljanje
zalihama. To su: samo vreme trajanja i konzistentnost porudžbina. Sam vremenski ciklus
se sastoji iz tri dela: vremena trnsmisije porudžbine; vremena pripreme i "plombiranja"
porudžbine; vremena transportovanja. Pošto brza obrada porudžbi skraćuje njen
vremenski ciklus i omogućava držanje manjeg nivoa garantovanih zaliha, tom problemu
se poklanja sve veća pažnja u logističkom menadžmentu. Generalna orijentacija
međunarodnih marketara jeste na smanjivanju vremenskog ciklusa porudžbina, kao i na
povećanju njihove konzistentnosti i predvidivosti, bez povećanja ukupnih troškova. Nivo
5
KLASIFIKACIJA ZALIHA
Zalihe su roba koja se nalazi u skladištima firme. Ta roba obično pripada samoj firmi i u
najvećem broju slučajeva, posle nekretnina i proizvodnih mašina, predstavlja njenu
najznačajniju imovinu. Postoje preduzeća u kojima su upravo zalihe najvredniji deo
imovine.
Vrste zaliha
• sirovine i materijali koji se koriste za proizvodnju
• rezervni delovi
• energenti
• poluproizvodi
• gotovi proizvodi
7
