VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA INFORMACIONE I
KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE
PREDMET: UPRAVLJANJE LANCIMA SNABDEVANjA
TEMA: ZALIHE
Profesor:
Student:
Mr Stevan Veličković
Rakinić Aleksandar 10231/13
1. Zalihe
Neki od razloga držanja zaliha jesu:
otkloniti gubitak kupaca jer proizvoda nema na zalihama;
kapitalizacija popusta cena sirovina;
zaštita preduzeća od smanjenja proizvodnje ili zatvaranja;
proizvodnja u onim količinama koje minimiziraju troškove;
špekulisanje s povećanjem cena i troškova;
osiguranje redovne isporuke kupcima;
zaštita od štrajka.
Govoreći o toku materijala kroz lanac, možemo konstatovati da je vreme toka materijala
vreme koje protekne od trenutka kada materijal uđe u lanac do trenutka kada iz njega izlazi.
Zalihe utiču i na brzinu prodaje i isporuke krajnjem kupcu: po Littlovom zakonu, zalihe
predstavljaju proizvod brzine prodaje i vremena toka materijala.
I = RT
I – zalihe
R – brzina prodaje
T – vreme toka materijala
U proceni zaliha sirovina i materijala, treba imati u vidu dva opredeljujuća faktora koja utiču
na njihov nivo. S jedne strane, zalihe su nužne za ostvarenje kontinuiteta procesa proizvodnje, dok s
druge prouzrokuju troškove držanja. Zbog toga je neophodno definisati onaj nivo zaliha koji će
omogućiti odvijanje procesa proizvodnje bez prekida, izazivajući pri tom najmanje moguće
troškove. Tako određen nivo zaliha se naziva optimalan nivo.
4
Ciljevi nadzora na zalihama treba da uključuju:
raspolaganje dovoljnom količinom zaliha kako bi se narudžbine mogle pravovremeno
realizovati;
raspolaganje nižim nivoom zaliha kako bi se smanjio iznos novca vezanog u zalihama;
raspolaganje visokim nivoom zaliha kako bi proizvodnja ostala stabilna uprkos
fluktuiranju potražnje.
Među faktore koji teže smanjenju nivoa zaliha spada pritisak radi smanjenja vrednosti
sredstava angažovanih u zalihama, mogućnost zastarevanja sirovina i materijala, moguće
pogoršanje njihovog kvaliteta usled predugog stajanja, troškovi skladištenja i rukovanja, prostorna
ograničenja i porezi.
Među faktore koji teže povećanju nivoa zaliha spadaju duži proizvodni tokovi, povećana
kombinacija proizvoda, konstantne stope proizvodnje, lakoća planiranja i usklađivanja, te želja za
boljim usluženjem kupaca.
Neke procene ukazuju da troškovi zaliha idu od 14%, pa do više od 50% od vrednosti
proizvoda na godišnjem nivou. Mogu da čine i do 38% ukupnih troškova integrisane
logistike.
Zbog toga firme žele da upravljaju zalihama i pridruženim troškovima, koji su po
pravilu - troškovi nabavke i troškovi držanja zaliha.
2. Parametri upravljanja zalihama
Planiranje zaliha uvek treba početi sa prognoziranjem prihoda od prodaje, odnosno potražnje,
a zatim sa razmatranjem troškova njihovog držanja.
Kao parametri upravljanja zalihama javljaju se:
1) potražnja i
2) troškovi zaliha.
Potražnja može biti nezavisna (obično za finalnim proizvodina, npr. automobilima) i zavisna
potražnja (obično za komponentama i delovima, npr. gume za automobile). Pri zadovoljenju tražnje
bitno je osigurati određeni nivo usluge ili isporuke (Level of Customer Service). Tražnja za
sirovinama i materijalima je zavisna tražnja, tako da se količina naručenih zaliha temelji na
potrebama za predmetima višeg nivoa.
5
